19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Sociolog Stjepan Gredelj, sa koleginicom Natašom Nastić, spojio je šezdeset od dvanaest i po hiljada zahteva građana koji su za godinu dana stigli u Narodnu kancelariju predsednika Srbije u publicističku studiju „Razgovor sa Srbijom”. Narodna kancelarija je od septembra 2004. odgovorila na preko osamdeset odsto najraznovrsnijih pisama, a trećini molbi, uglavnom za rešavanje problema na sudovima, teške finansijske krize i nezaposlenost, uspela je da izađe u susret. Gredelj kaže za NIN da je Kancelarija izabrala pisma koja mu je poslala za pisanje studije, ali da je broj bio sasvim dovoljan da se „svako ko pročita knjigu zapita gde mi to živimo”.
- Srbija nije krug dvojke, a koliko smo duboko pali vidi se tek kad se suočimo sa problemima ljudi iz najrazličitijih delova Srbije. Tada sledi zaključak da će nam biti potrebno mnogo vremena da postanemo normalni. Iz tih pisama se najpre vidi propalost, osionost i okoštalost naših institucija. Gorko je što se građani u tolikoj meri hvataju, kao za slamku, za instituciju za koju se zna koliko male ingerencije ima. Pa, u kakvoj mi to državi živimo, onda? Gorke su i njihove molbe koje pokazuju veliku bedu i očaj. Kada sam pročitao pismo građanina koji moli da mu se dozvoli eutanazija, jer ne vidi drugi izlaz, kosa mi se podigla na glavi. Ima i nerealnih i šaljivih zahteva, naravno, ali čak i kad su duhoviti u njima se vidi najdublji očaj, kaže Gredelj.
