Gospodari olimpijskih prstenova

Počećemo od “slučaja Tetrapak” u kojem se najjasnije vidi sudbina donacija koje su samo “prolazile preko računa OK u tranzitu prema računima sumnjivih poslovnih partnera”. I letimičan uvid u karticu “Tetrapaka produkcion” ž.rn. 40803-601-5-591215 pokazuje da je preko računa Olimpijskog komiteta od 26. oktobra 1999. do 24. marta 2000. transferisano preko dva miliona maraka (tačno 2,134.944,56 DEM). Firme su nosile maštovita i različita imena, ali ove imaju jednu zajedničku karakteristiku – više ne postoje! Lav Coop iz Novog Sada je ugašen 1. marta 2003; “Gem”, Molde Trade i Cete est Sene su prestale s radom, “Cekin” nije nađen u evidenciji Registra preduzeća NBS, “Sig San” je brisan iz Registra preduzeća, NP Company iz Kaća i “Tanga” iz Beograda nisu aktivni... Bilo ih je, ako krenete da brojite – 21. “Metodom testiranja” revizorska kuća utvrđivala je ne samo da te firme sada nisu na tim adresama, nego da tu nikad nisu ni postojale. Inače, većina njih je registrovana u MUP-ovom spisku “peračkih firmi”. I u ovom slučaju preko njih je u mrak nestalo – milion evra. (O tome kako današnji direktor “Tetrapaka” gleda na to, vidite u okviru.)

“Slučaj Tetrapak” nije bio izuzetak. Upravo suprotno. Bio je pravilo u poslovanju OK SCG.

Gotovo je neverovatna “lakoća poslovanja” našeg OK. A uopšte se ne radi o malim parama. Prema prijavljenim bilansima, bruto promet preko računa OK SCG od 1999 do 2004. bio je šest miliona evra. Preko računa jedne sportske asocijacije prelaze pare na račune koji izgledaju kao crne rupe. Šifra plaćanja uglavnom je – 310. Usluge, dakle. Kakve to usluge za tolike pare od fantoma – koji nemaju ni zaposlene ni adrese – kupuje slavni OK? “O vrsti i sadržaju tih usluga nije mogao da se dobije nijedan materijalni dokaz, jer preduzeća koja su ih obavljala više ne postoje”, našao je “Sofitel oditor”. I to nije kraj bezočnosti u mahinacijama. Jer ta preduzeća koja su “ugašena posle poslovne aktivnosti, nisu imala registrovana lica zaposlena u stalnom ili privremenom radnom odnosu”.

Kao kod Kafke: nema firmi, nema zaposlenih, ali ima mraka koji guta milione. Sada ćemo se malo zadržati na 2000. godini, godini Olimpijskih igara u Sidneju. Te godine, od milion evra donacija koje je Olimpijski komitet SCG sakupio za sportske saveze, odvojeno je – MAWE OD TRI PROCENTA! (Tačno 2,95 odsto.) Toliko za sportiste zbog kojih bi, navodno, trebalo da postoji OK. Istovremeno do onih nevidljivih partnera OK – onih koji kako prime pare, prestanu da postoje – stiže 94,98 procenata novca. Kao da se radi o Komitetu za pranje novca, a ne Olimpijskom!

Ovoj radnji koja vređa zdrav razum tu ni izdaleka nije kraj. Nalazi “Sofitel oditora” koje NIN ima na raspolaganju – a koji inače prate hiljade donacija za naše sportiste, pokazuju da je “nepobitno da su zvanični bilansi falsifikovani i da ne odražavaju realan promet iz finansijskog poslovanja”. Kako je, na primer, moguće da je na računu OK SCG registrovan protok novca od 67,5 miliona dinara a da MOK u godišnjem izveštaju za državu izveštava o sumi od 58 miliona dinara?

Kompletnija dokumentacija će uskoro biti prezentovana javnosti, a mi našim čitaocima možemo ovom prilikom predočiti još poneki “zanimljiv” detalj. “Iz prikazanih podataka nedvosmisleno proističe da OK u olimpijskoj 2000. godini nije imao nikakav devizni prihod od Međunarodnog olimpijskog komiteta...” To je, u najmanju ruku, čudno jer su mediji objavili da je donacija Huana Antonija Samarana, te 2000. iznosila – milion dolara. A malo je neverovatno da je to bila jedina donacija te godine iz inostranstva.

“Analiza toka novčanih sredstava u Olimpijskom komitetu Srbije i Crne Gore i uporedna analiza sa pokazateljima iz bilansa stanja i bilansa uspeha za period 1999-2002. godine”, kako se izveštaj, koji je potpisao prvi čovek revizorske kuće Nenad Kaluđerović, zvanično zove, svakako će otvoriti razna pitanja. Na primer, da je novac pravilno usmeravan, da li bismo ostali bez dve zlatne olimpijske medalje Nataše Janjić, koja je morala da nastupa za Mađarsku, jer navodno nije bilo para? Ili, zašto su Olivera Jevtić i naš šampion u skoku uvis Dragutin Topić “na belom hlebu”? Da li je nova zvezda svetskog tenisa Novak Đoković morao da napusti zemlju?

Kada precizne cifre o pljački stoleća postanu javne, treba očekivati da će izazvati pravi zemljotres, i ne samo u sportskoj javnosti. Ono što posebno fascinira je beskrupuloznost “gospodara olimpijskih prstenova”. Vrlo je verovatno da će i MOK morati da reaguje, odnosno Žak Rog, predsednik MOK-a, jer po knjigama ispada da OK SCG nije imao deviznog priliva u 2000. godini od strane MOK-a. Doduše, “običaj” je da se veliki MOK ne oglašava kada mali OK zabrljaju oko malih suma, ali sve ovo preti da bi “zakon ćutanja” u slučaju poslova OK SCG mogao biti prekršen.

- Ispada da OK SCG nije imao nikakav devizni priliv u olimpijskoj 2000. godini ne samo od MOK-a već i od drugih potencijalnih partnera. To je jedini mogući zaključak prema podacima koje su zvanični računopolagači prezentovali nadležnim službama, iznosi Nenad Kaluđerović.

Kako se to može objasniti?

- Očigledno da je bila namera da se svesno prikriju podaci o sudbini deviznih sredstava iz olimpijske 2000. godine – objašnjava Kaluđerović.

Javnost a valjda i državni organi će sada hteti da čuju pravu priču o sudbini para namenjenih našim sportistima.

Za ovaj Izveštaj je važno znati i otkud “Sofitel oditor” na ovom poslu i zašto je ispitan samo period 1999-2002. godina?

- Odlukom predsednika OK SCG Filipa Ceptera od 13. 6. 2005. formirano je Radno telo za kontrolu i ocenu materijalno- finansijskog poslovanja OK SCG sa zadatkom da da analizu i ocenu materijalno - finansijskog poslovanja Komiteta za period od završetka Olimpijskih igara 2000. do danas – kaže Nenad Kaluđerović i objašnjava da je između OK SCG i Preduzeća za pružanje usluga, finansijski konsalting i softversku obradu podataka “Sofitel oditor” iz Beograda (firma postoji do 1992. godine) sklopljen odgovarajući ugovor 15. 6. 2005. Tokom realizacije ugovorenih poslova naišlo se na poteškoće, pošto je generalni sekretar OK SCG Predrag Manojlović sprečio uvid u materijalno-finansijsku dokumentaciju OK SCG, o čemu je naručilac službeno izvešten. U takvoj situaciji ugovorene aktivnosti su se ograničile na analizu javno dostupnih informacija o prometu na računu OK SCG, kao i uporednu analizu ovih podataka sa zvaničnim bilansima stanja i uspeha OK SCG pripremljenim u skladu sa zakonskim propisima. U trenutku kada je završena analiza perioda zaključno sa 2002. godinom, u sredstvima javnog informisanja pojavila se informacija da je Predsedništvo OK SCG otkazalo ugovor o angažovanju revizorske kuće “Sofitel oditor”. Zbog toga su aktivnosti na daljoj analizi prekinute i ovaj izveštaj obuhvata analizu prometa na računu OK SCG za period 5.8. 1999. do 31. 12. 2002. godine i uporednu analizu ovih podataka sa podacima prikazanim u zvaničnim bilansima stanja i uspeha. Revizorska kuća je obustavila posao, jer je to u skladu s dobrim poslovnim običajima i “etičkim kodeksom” revizora.

A ima tu mnogo toga da se razjasni. U bilansu stanja kapital OK SCG (u pasivi) u 2000. godini je iznosio 657 000,00 dinara, da bi se u 2001. godini popeo na 20 123 000,00 dinara, odnosno uvećan za preko 30 puta. Ovo “čudo”, recimo, traži razjašnjenje. Čini se da će tu biti dosta posla za istražne organe. Jer se prirodno nameće i pitanje: da li je takvih krađa i pljački buyeta OK SCG moglo biti i ranijih godina? Bilo bi logično da se na to traži odgovor, jer su na čelnim funkcijama u dugom nizu godina bili takoreći isti ljudi.

Dalje, još zanimljivije za javnost: šta se to dešavalo 2003. i 2004. godine kad novo privremeno predsedništvo OK SCG toliko ne želi da se suoči s rezultatima te pretrage? Zašto generalnom sekretaru i onima koji stoje iza njega nije stalo da se stvar raščisti? Pa, valjda bi baš njima to moralo biti u interesu! Ko bi to imao razloga da prikriva raščišćavanje zagonetki oko tokova novca? I kolika je njegova moć ako to može da postigne? Neko bi, valjda, morao da razjasni zašto se toliko poslovalo s fantomskim firmama. Možda ima smislenih objašnjenja? A možda je to sve otišlo toliko daleko da je javnost slab lek za toliko raširenu bolest?

DANKO VASOVIĆ

Žerom Bejl, direktor “Tetrapaka”, Beograd Dolazile su inspekcije Ekskluzivno za NIN direktor firme “Tetrapak” Žerom Bejl govorio je 11. oktobra u hotelu “Hajat”. Gospodin Bejl je informisan da smo u prethodnom kontaktu sa firmom “Tetrapak” u Švedskoj dobili mejl od Jergena Haglinda, direktora za informacije, u kojem je potvrđeno: “Tačno je da smo sponzorisali Olimpijski komitet OK SCG 1999-2000. kao i da nismo imali nikakvu isplatu posle 2000. Donacije su korektno zavedene kod nas i naši računi su kao i uvek provereni i odobreni od strane srpskih vlasti i spoljnih revizora. Međutim, nismo imali nikakav uvid u to šta je OK SCG uradio sa parama i zato naravno smatramo da je nesrećno ako su optužbe istinite, da su pare otišle firmama koje su se ugasile jer je te pare trebalo upotrebiti za sportiste i ulaganje u njih pred Olimpijske igre u Sidneju.” Inače,”Tetrapak prodakšn” iz Beograda nije formalno filijala “Tetrapaka” iz Švedske, već pripada jedinici “Tetrapak” iz Lozane u Švajcarskoj. - Vaši podaci su apsolutno tačni, veli Žerom Bejl. – Vidite, Beograd mi se dopada, i Srbija, ali priznajem da ima nekih nerazumljivih stvari, a jedna je i ovaj transfer preko milion evra koji je završio tako kako je završio. Da li, kao donatori, imate bilo kakav izveštaj o sudbini vašeg novca? - Ne, nemamo nikakav izveštaj ili informaciju o tome. Znate, veoma je čudno ako je taj novac nestao, ali da budem iskren do kraja, mi nećemo ništa preduzimati tim povodom. Da li ta donacija ima veze sa vašom firmom u Lozani? - Ne, i to mogu apsolutno da vam potvrdim. To je bila sasvim lokalna akcija koja nije imala nikakve veze sa Ženevom, a prema mojim saznanjima, iza nje je stajao tadašnji direktor “Tetrapaka” u Beogradu gospodin Robert Perez. Ja sam došao posle njega, u leto 2000. godine i ovde sam punih pet godina . Da li ste upoznati sa slučajem donacije “Tetrapak” OK SCG? - Znam za taj slučaj. Bio sam i prinuđen da se njime bavim, jer je dolazilo nekoliko finansijskih inspekcija. Znate, kada je prva inspekcija došla to sam smatrao normalnim. Tako sam se osećao čak i kada je došla druga inspekcija. Međutim, kada je došla i treća inspekcija u kojoj je bila jedna jako šarmantna crnokosa dama, ja sam iskreno pitao – da li ste vi došli kod nas da malo vežbate i trenirate? Koliko ste vi dugo u “Tetrapaku”? - U “Tetrapaku” sam već 30 godina. Moj posao je da od “Tetrapaka” u Beogradu napravim glavno mesto za proizvodnju u jugoistočnoj Evropi i jako sam ponosan na naše finansijske rezultate jer od onog što proizvede naših 130 ljudi, preko 50 posto prodamo u Rusiji i Grčkoj. Koncentrisan sam na budućnost i za mene je ova neprijatna epizoda prošlost.