Život od tafre

Ovaj ramazan u Novom Pazaru svi su dočekali na vlasti. LJajićevi SDP-ovci zajedno sa srpskim radikalima, DSS-om i jednom manjom bošnjačkom strankom čine skupštinsku većinu u gradu, a predsednik opštine je Sulejman Ugljanin. LJajić je član Saveta ministara državne zajednice, a dva Ugljaninova poslanika odnedavno podržavaju vladu Vojislava Koštunice.

Pazarci čekajući iftar (prvi večernji obrok posle celodnevnog posta) i ramazanske lepinje, u centru grada se skupljaju i komentarišu. Nerado pričaju o politici sa strancem, ali ne i o Del Pjerovom golu, Mesini ili o Dini DŽanković koja je proglašena najlepšom devojkom u Srbiji i Crnoj Gori.

Pred sami iftar na ulicama je vreva, zatim mrak ljude odvlači u kuće na obrok a posle jela ponovo se puni centar grada. Po broju ljudi u gradu, po muzici koja trešti odakle god je to moguće, reklo bi se da je Novi Pazar veseo i živ grad. Elijas Rebronja, gimnazijski profesor i bivši direktor televizije nas, međutim, razuverava. „Pazar niti je veseo, niti je živ grad. Ovo je grad na ivici privrednog kolapsa, grad na ivici bede. Ranije se sve baziralo na tekstilnoj industriji a sad je sve to zamrlo. U čitavom gradu nema ni deset krojača koji rade, koji su opstali. Nekad je plata krojačkog radnika bila deset puta veća nego plata u prosveti, sada su tu negde, s tim što oni za nju moraju da rade i po 12 sati a dobijaju je na crno. Novi Pazar trenutno živi od tafre.”

Tafra, kaže, potiče od turske reči koja znači prazna hvala, a u Pazaru je to specifičan izraz za nešto čega nema a pokušava se predstaviti da je tu. „LJudi žive od stare slave, pričaju o hiljadama evra a nemaju ni za kafu. I svi formalno imaju vlast a niko je nema.”

Novopazarska politika je posebno zanimljiva. Sve bošnjačke stranke, za koje glasa četiri petine grada, nastale su iz jedne: Stranke demokratske akcije. Wen predsednik Sulejman Ugljanin na vlasti je sve ove godine a skupštinsku većinu prvi put je izgubio na prošlim lokalnim izborima. Ipak, ostao je predsednik opštine jer je u foto-finišu pobedio kandidata SDP-a kome nije bila dovoljna pomoć glasača srpske nacionalnosti. Srbi u Pazaru uglavnom glasaju za Srpsku radikalnu stranku a politika Beograda ih sve više učvršćuje u tom stavu. Demokratska stranka, nakon stavljanja dva Ugljaninova poslanika na svoju listu, ovde je propala a slična sudbina iz istog razloga verovatno čeka ovde i sada prilično slabi DSS.

Iako će nam Mirsad Jusufović (SDP, LJajić) reći da je u gradu podela između Srba i Bošnjaka manja nego podela među samim Bošnjacima na urbane i ruralne, a Nermin Bejtović (SDA, Ugljanin) da je zahvaljujući Ugljaninu ovde i u vreme ratova održan mir, a da je sada sve u duhu multietničnosti, međunacionalni odnosi u Novom Pazaru samo su prividno idealni.

„Sama činjenica da se daje poverenje uglavnom Ugljaninu s jedne i radikalima s druge strane, da nema građanskih stranaka, dovoljno govori o tome kakvi su međunacionalni odnosi. Pritajena tenzija je stalno prisutna. Podela je već napravljena. Zna se na koja mesta odlaze Bošnjaci a na koja Srbi”, objašnjava Elijas Rebronja.

Potvrdu njegovih reči donela je nedavna utakmica: Srbija i Crna Gora – Bosna i Hercegovina. U svojim kafićima Srbi su navijali za Srbiju, a u svojim kafićima i čajdžinicama Bošnjaci su navijali za Bosnu. Srećom, posle završetka utakmice nije bilo uličnih proslava koje pre dve godine, posle košarkaške utakmice SCG – Turska, umalo nisu dovele do uličnog rata.

Gradska vlast je ovde konstituisana nakon intervencije policije koja je fizički morala da odvaja ljude od fotelja koje su zauzeli. Novi predsednik Skupštine opštine Azem Hajdarević iz Stranke za Sandžak (LJajićevi saveznici) kaže da je to zato što su njegovi partneri iz SDP-a suviše meki. „Oni su pamučni, ne znaju da s Ugljaninom treba čvrsto. Jer, nema plašljivijeg čoveka od njega. Deset godina sam bio njegov portparol, znam ga dobro, čim prangija pukne on beži.”

Ipak, većina smenjenih nije morala daleko da se seli jer je pronašla mesto u kabinetu predsednika Ugljanina. Kohabitacija između predsednika i opštinske vlade ne postoji. Budžet se izvršava potpisom predsednika a SDP-ovci se žale da Ugljanin neće da potpiše ni da se isplate plate zaposlenih. Posledica toga je da gradska vlast gotovo ne funkcioniše i konkretnih rezultata praktično nema.

Nermin Bejtović, generalni sekretar Ugljaninove Liste za Sandžak, kaže da je koalicija LJajićeve, Murićeve i Šešeljeve stranke dovela do potpunog komunalnog, urbanističkog i saobraćajnog haosa u gradu. „Oni jedino znaju da vrše opstrukciju rada predsednika Ugljanina. Nisu sposobni ni za šta drugo.”

Mirsad Jusufović, portparol SDP-a, kaže da je njegova stranka ušla u savez sa radikalima i Murićem zato što je birala između dva zla i u ime većeg cilja – da se rasformira Ugljaninova vlast. „Da nismo napravili takav dogovor, napravila bi se pat-pozicija, bile bi uvedene prinudne mere i raspuštena Skupština. Tada bi jedini organ vlasti bio predsednik a ostali bi mu i direktori javnih preduzeća i, što je najbitnije, u njegovim rukama ostala bi opštinska izborna komisija zahvaljujući kojoj je i postao predsednik opštine. Jer, da je sve bilo čisto, on ne bi pobedio.” I, tvrdi Jusufović, sad Ugljanin opstruira sve njihove odluke. „Ponaša se prema budžetu kao da je lično njegov. Uplaćuje novac, na primer, čačanskoj TV Galaksiji iako to nije predviđeno budžetom a gradska javna preduzeća ne isplaćuje. A mi smo bez novca nemoćni.”

Medijska situacija u Novom Pazaru je, misli Elijas Rebronja, izuzetno loša. On je, po dolasku SDP-a na vlast, imenovan na mesto generalnog direktora regionalne Televizije “Novi Pazar” ali je ubrzo sam podneo ostavku. “Otišao sam da ne bih počeo da radim sve ono protiv čega sam se borio. Jer, neverovatno je kakve sve pritiske sam trpeo. Političari, jedni, drugi, kriminalci, privrednici... svi žele da se pusti ovo ili ono, da se zaposli ovaj ili onaj. A iskreno, najveće pritiske trpeo sam iz moje nekadašnje Sandžačke demokratske partije (LJajićeve). Zato sam i rešio da odem.”

Kaže nam i da u gradu ne postoji nijedan nezavisni medij sem eventualno Televizije “Jedinstvo” koja je nezavisna utoliko što pušta šta god joj ko servira.

Rebronja, koji je i jedan od osnivača SDP-a, misli da ovakvo stanje u Novom Pazaru mnogo više pogoduje Ugljaninu. „Treba da se shvati da je on jedan od najuspešnijih političara sa ovih prostora, čovek koji se uvek dočeka na noge. On se, za razliku od svojih protivnika, profesionalno bavi politikom, stalno je na terenu i stalno se prilagođava trenutnoj situaciji. Napravio je veliki zaokret od priče 'Sandžak republika', sada je mnogo bliži Beogradu i u prvi plan ističe potpuno druge vrednosti. Uz to, prilično je uspeo da očisti stranku i pogotovo posle koalicije SDP-a i radikala.”

Nermin Bejtović, uz dodatak da svako vreme nosi drugačiju politiku, kaže da su oni oduvek u jezgru imali demokratske ideje ali da zbog informativne blokade to nikada nije došlo do izražaja van Sandžaka. „Sada, kao deo vladajuće koalicije, u prilici smo da s tim upoznamo i ostatak Srbije.” Kaže i da su se korak po korak stvarali uslovi da oni uđu u vladu time što je smanjen izborni cenzus za manjine, formiran nacionalni savet za manjine, time što je ova vlada počela značajno da ulaže u Sandžak. „Više nego ijedna u istoriji”, reči su Bajrama Omeragića, narodnog poslanika i zamalo zamenika ministra za kapitalne investicije.

Kada smo ga pozvali da porazgovaramo o tome, rekao je da on može da daje samo posebne intervjue jer sad radi „u vladi” i „nije njegov nivo da bude u onim salatama od tekstova u kojima ima svakoga”. Kad je još čuo i s kim smo razgovarali u Pazaru, obećao je da će da nam nađe takve ljude i u svojoj partiji, „takve za koje, kad ih udari autobus, niko ne zna ni ko su”.

Elijas Rebronja kaže da je smešno da Omeragić govori o putevima, jer ne veruje da bi on bez vodiča znao da se snađe u Novom Pazaru. „On je ovde doveden iz Mitrovice i najmanje je kompetentan da o tome govori. Hvali se nekim kapitalnim investicijama za telefoniju, a ovde priključak za fiksni telefon košta 260 evra, dok je u ostatku Srbije sedam hiljada dinara. Dva i po puta plaćamo skuplje nego ostali, to je stvarno kapitalno.”

Zaista ne može da se seti, kaže i Rasim LJajić, nijednog od tih kapitalnih projekata. Put za Goliju započeo je još SPS a samo su nastavile vlade koje su dolazile posle. Slična situacija je i sa putem Kraljevo – Novi Pazar i sa svim ostalim čime se Omeragić diči. „Razlog što su oni ušli u vladajuću koaliciju je da izbegnu krivično gonjenje.”

Naime, zbog sadašnjeg neizvršavanja budžeta ali i zbog malverzacija koje je otkrio od Skupštine formirani antikorupcijski tim, podneto je desetak krivičnih prijava protiv Ugljanina i njegovih najbližih saradnika. Sve one, žale se SDP-ovci, stoje u fioci. I uvereni su da će pogotovo posle ovog dila sa vladom tu i ostati. „Ne očekujem ništa. Baš ništa”, kaže nam prilično rezignirano Rasim LJajić. „A samo jedna inspekcija da ode dole sve bi im odmah bilo jasno. Ali neće otići.”

LJajiću, iako je hvaljen u Beogradu kao neko ko je spreman i sposoban da preuzme odgovorne i često neželjene državne poslove, po pravilu se događa da stranke s kojima sarađuje u Beogradu ulaze u dogovore s njegovim političkim protivnicima u Sandžaku. Pitamo ga da li se oseća izdanim.

“Izdaja je relativna kategorija i u političkom smislu ona ništa ne znači. A ne želim da govorim kako se osećam kao čovek jer sam navikao na takve vratolomije. To su uradili i Đinđić i Živković, evo sada i Koštunica, i takva saradnja bazirana na goloj brojci može im samo kratkoročno koristiti. A da Ugljaninu nije redovno pružana ruka spasa iz Beograda, sada bi verovatno bio politički marginalizovan.”

Ovako, ojačan medijskom podrškom TV Galaksije iz Čačka, koja se sada gleda u Novom Pazaru (pogađajte ko je ugovorio ovu kapitalnu investiciju) i sa, zašto ne reći, finansijski ali i infrastrukturno jačom strankom, Sulejman Ugljanin može da računa da će uskoro ujediniti svu vlast u Novom Pazaru.

Ako je to cilj zvaničnog Beograda, nema mu se šta zameriti.

DINA DŽANKOVIĆ, MIS SRBIJE I CRNE GORE Zvezda „drugačijeg” grada „Tačno je da Novi Pazar važi za konzervativan grad ali mislim da se i to polako menja” Jeste Rasim LJajić cepao napisane govore i suprotstavljao se evropskim parlamentarcima u Briselu, jeste Bajram Omeragić postao zamenik ministra za kapitalne investicije i izazvao izlazak DS-a iz Skupštine Srbije, ali trenutno prva zvezda Novog Pazara je Dina DŽanković, odnedavno najlepša devojka Srbije i Crne Gore. „Dva meseca nisam bila kod kuće, jedva sam čekala da dođem u Novi Pazar i proslavim ovu titulu sa svojima.” U Novom Pazaru svi su oduševljeni Dininim uspehom. Na ulici su sve oči uprte u nju, mašu joj, trube, komentarišu. Oni koji je poznaju, grle je i čestitaju joj. U njenom društvu čak i ako naručite pivo – a ramazan je i veliki broj kafića ne služi alkohol – nećete biti popreko pogledani. Razgovaramo u kafiću K2, koji je urađen u orijentalnom stilu i čije zidove krase fotografije turskog reprezentativca, rođenog Novopazarca Mirsada Jahovića. „Ovo je moj grad, ovde sam odrasla i stvarno ga mnogo volim. U poređenju sa drugim gradovima, Novi Pazar je drugačiji. To je grad koji ima svoj duh, svoju energiju i kao takav meni uvek prija. Pogotovo ako sam dugo odsutna.” Pitamo je da li je ikada imala negativnih reakcija zato što se bavi manekenstvom i šta joj smeta u Pazaru. „Sa 16 godina postala sam mis Sandžaka i Raške i od tada do danas nikada nisam imala nijednu negativnu reakciju. Tačno je da Novi Pazar važi za konzervativan grad, ali mislim da se i to polako menja. Sad se već organizuju modne revije, ima sve više i kulturnih dešavanja, mada se i dalje retko može devojka videti na ulici posle 11 sati. Ta još uvek prisutna pomalo podređena uloga žena je nešto što mi smeta i mislim da na tome ovde treba da se radi.” Nova misica se žali što Kurir i Srpski Nacional izmišljaju intervjue s njom, ali, kaže, ne želi time da se opterećuje jer je usredsređena na pripreme za Izbor za mis sveta, koji će se početkom decembra održati u Kini. I pored velikog zadovoljstva zbog izbora Pazarke za mis SCG, grad nije organizovao nikakvu proslavu u njenu čast i niko joj iz gradskih vlasti zvanično nije čestitao. Mada, treba istaći da je ove godine Opština prvi put učestvovala u organizaciji Izbora za mis Sandžaka. Istina, izostavljen je defile devojaka u kupaćim kostimima.