Mi smo ranjiva država

RASIM LJAJIĆ, MINISTAR ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Država manjine mora da prihvati kao integralan deo društva a onda bi joj manjine uzvratile istinskom privrženošću. Državu bi napokon doživele i kao svoju i bajka bi mogla da počne. U iščekivanju, Rasim LJajić radi na sebi: “Trudim se da iskoračim iz manjinskog miljea kome pripadam. Želim da pokažem da je moguće da budete predstavnik manjine i države. Da to ne isključuje jedno drugo. Jer, ako se zatvorimo u svoja geta to neće biti za dobrobit ni takvim manjinama ni državi”, kaže ministar razgovarajući za NIN.

Rekli ste da je miting u Subotici očekivan politički potez. Zbog čega?

- Hiring nije protekao onako kako su očekivali mađarski parlamentarci. To je pre svega bila prilika za nas. S druge strane u Briselu sam najavio da ovakvi hirinzi mogu samo da pogoduju i budu hrana za nacionaliste i unutar manjinske i unutar većinske nacije. Manjinski nacionalisti su dobili model za svoje političko ponašanje i adresu na kojoj misle da mogu da rešavaju svoje probleme a ta adresa nije Beograd već Brisel. To je vrlo loše i štetno je za same manjine jer dobijaju lažnu nadu i lažno očekivanje kako će neko daleko odavde rešiti njihove probleme. S druge strane, ovo je hrana i za većinske nacionaliste jer će time potvrditi tezu da su manjine neprijateljski raspoložene, da su remetilački faktor, što generalno stvara loš politički ambijent. I na kraju, miting je bio očekivan jer su se dve mađarske stranke osećale marginalizovane u procesu internacionalizacije mađarskog pitanja jer je SVM preuzeo monopol. Zato su na ovaj način htele da pokažu da učestvuju u ovom procesu.

Šta je realno očekivati posle donošenja rezolucije o Vojvodini?

- Mislim da se ništa što se rezolucijom zahteva neće dogoditi. Pitanje autonomije Vojvodine rešavaće se ovde i biće rezultat političkih dogovora. Evropska komisija već prati stanje na terenu, Savet Evrope i OEBS takođe i to je uobičajeni vid ponašanja prema zemljama u tranziciji. Posle svih sumnji mi smo pozvali sve ostale predstavnike međunarodnih organizacija i parlamentarce da dođu. I naš je interes da nas posete jer smo u mnogim rešenjima daleko iznad zemalja u regionu kada je reč o zaštiti manjinskih prava. Naravno da postoje problemi o kojima govorimo vrlo otvoreno i na te probleme ukazujemo. Najvažnije je da postoji politička volja da se ti problemi rešavaju.

Internacionalizacija mađarskog pitanja izgleda da je na putu da inspiriše mnoge.

Moldavija je takođe sročila rezoluciju?

- To je sad recept koji će svi pokušati da iskoriste zbog vlastite političke promocije. Kao što mađarski parlamentarci demonstriraju prednost članstva u Evropskom klubu tako i neki drugi parlamentarci žele da pokažu brigu za položaj svoje zajednice. Siguran sam da će kada Rumunija i Bugarska uđu u EU takođe pokrenuti pitanje položaja svoje manjine opet koristeći prednosti u odnosu na nas koji smo još uvek u evropskom predvorju. Što se tiče konkretnog predloga moldavskog poslanika iz opozicione nacionalističke stranke, mislim da je njegov predlog neozbiljan i mi smo već pripremili odgovor na optužbe koje je on izrekao.

Šta nam to moldavski poslanik konkretno zamera?

- O dve vrste primedbi se radi. Jedna je da obezbedimo ista prava za Vlahe u istočnoj Srbiji kao i Rumunima i drugo da se Rumuni i Vlasi tretiraju kao deo istog etničkog korpusa. Sličan problem iznet je sada u Briselu vezan za odnos između Bunjevaca i Hrvata. Naš odgovor je tu krajnje jednostavan. Mi ćemo poštovati pravo na izjašnjavanje svakog pojedinca, pripadnika bilo koje zajednice, a ako se 40 000 ljudi izjasni da pripadaju na primer vlaškom etničkom korpusu, to je za nas činjenica koju moramo da uvažimo. Mi nemamo prava da se involviramo u unutrašnje odnose identiteta i pitanje identiteta jedne etničke zajednice.

Koji su sve razlozi doprineli jačanju etničkih tenzija u poslednje vreme u Vojvodini?

- Mi smo nažalost 2004. godine imali povećan broj etničkih incidenata. Inicijalna kapisla bilo je martovsko nasilje na Kosovu koje je radikalizovalo političke i etničke prilike u celoj Srbiji, a posebno u multietničkim sredinama. Drugi povod su bili lokalni izbori u septembru koji su podgrejali političku atmosferu a etnička priča je po običaju poslužila za ubiranje političkih poena na raznim stranama. Tekuće godine imamo manje incidenata ali to ne znači da ih treba minimizirati.

Koliko se situacija dodatno komplikuje publikovanjem istraživanja Hjuman rajts voča?

- To istraživanje odnosi se uglavnom na 2003. i 2004. godinu. Indikativno je da je saopštenje o tom istraživanju objavljeno onog dana kada je Oli Ren došao u posetu Beogradu. Takođe je indikativno da se za 2005. godinu navode uglavnom dva incidenta prema pripadnicima romske zajednice, kao i ispisivanje antisemitskih grafita, a izvodi se zaključak da manjine u Srbiji i Crnoj Gori ne mogu da ostvaruju svoja prava.

Da li je taj izveštaj uspeo već da nanese štetu državi?

- Dok vi objasnite da taj izveštaj nije tačan šteta je već tu. Jer o nama već postoje stereotipi, mi smo već proskribovani kao država u kojoj su se kršila ljudska i manjinska prava, posebno u vreme Miloševića. Mi smo još uvek slaba i ranjiva država.

Šta kao država možemo da učinimo da se smanje etničke tenzije i da ublažimo pritisak međunarodnog faktora?

- Neophodno je veće uključivanje manjinskih zajednica u pravosuđe i policiju. Mi ne možemo preko noći da uspostavimo etnički balans jer je reč o nasleđenom problemu. Prvi put na poslednjem konkursu za prijem u pograničnu policiju javilo se nešto više Mađara ali još nismo zadovoljni i produžićemo konkurs. To su koraci koji doprinose uspostavljanju poverenja. U Briselu sam govorio da ne možemo da utičemo na rad sudova, ali možemo da apelujemo da budu efikasniji, pogotovu u slučajevima koji imaju i u najširem smislu reči neku etničku komponentu.

Predviđanje vojvođanskog scenarija u paketu je podrazumevalo i otvaranje sand`ačkog pitanja?

- U Sand`aku ne očekujem slične probleme. Više nema zahteva kakve je Ugljanin promovisao punih deset godina o državi Sand`ak, republici Sand`ak, specijalnom statusu za Sand`ak, teritoriji koja će se priključiti Bosni... Zadovoljan sam što je politička opcija koju sam godinama zastupao postala realnost. Sand`ak je skinut sa spiska neuralgičnih žarišta i nije više remetilački faktor za ovu državu.