Dragoslav Bokan

Rođen u Beogradu, 15. februara 1961, u trenutku potpunog pomračenja Sunca. Detinjstvo je proveo na Voždovcu (OŠ „Karađorđe”), dečaštvo na Dušanovcu (OŠ „Dositej Obradović” i Jedanaesta beogradska gimnazija), a mladost na Vračaru, u Krunskoj ulici (tadašnjoj Proleterskih brigada). Uvek bio odličan đak. Voleo fudbal. Trenirao yudo. Završio filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti (u klasi sa Dinkom Tucakovićem, Milošem Pavlovićem...). Kao postdiplomac na Filozofskom fakultetu maštao o što skorijem dovršavanju svoje interdisciplinarne disertacije (na, kod nas gotovo nepoznatu, temu): Uticaj neosrednjovekovnih intuicija i pokreta na savremenu evropsku kulturu. U SAD proveo 1989. i 1990. godinu, u želji da sakupi svu neophodnu literaturu za svoj (do sada još nedovršeni) rad. U Beograd i Srbiju se vraća pred sam početak građanskog rata. Zapošljava se, kao urednik specijalnih izdanja, u BIGZ-u. Bez razmišljanja ulazi u ratnu avanturu 1991. godine, nošen “porodičnim, ličnim i nacionalnim razlozima”. Režirao čitav niz spotova, reportaža, dokumentarnih emisija, među kojima i dugometražne umetničke filmove o Visokim Dečanima, Bogorodici Qeviškoj, Prizrenu... Uradio autorsku seriju reportaža o našim poznatim umetnicima i intelektualcima (o Dragošu Kalajiću, Bojanu Suđiću, Svetlani Velmar - Janković, Radoslavu Petkoviću, Nikoli Kusovcu...). Osmislio projekat „Lepa Srbija”, sa čudesnom monografijom Beograda (Beograd, grad tajni) kao krunom ove jedinstvene kulturne akcije. Predaje kulturnu baštinu Beograda i Srbije u Školi za devojke od stila. Kreativni je direktor u marketinškoj agenciji „Arts & Krafts”. Priprema za objavljivanje studiju o renesansi, intelektualni triler pod naslovom Purpur i zlato (ili: „O faustovskoj duši renesanse”). Oženjen Tatjanom, producentom i istraživačem kulturne politike. Imaju dvoje dece, Sofiju i Vladislava.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Bezuslovna vera u spasenje duše i tela, posle Strašnog suda.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Ono pakleno stanje duše lišene slobode, nade i ljubavi.

Kad vam je neprijatno?

- Kada me neko javno, preda mnom, hvali. I kada se moji bivši prijatelji prave da me ne poznaju.

Koju pesmu volite da pevate?

- Sude mi, Miroslava Škore.

Šta vas izluđuje?

- Bezdušnost prikrivena „dobrim namerama”.

Na koje ste svoje dostignuće najviše ponosni?

- Na mito-poetičku studiju Ognjeni ljiljani i na raskošni zbornik Beograd, grad tajni. I na svoju decu, Sofiju i Vladislava.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Svima koji su imali snagu da žive, rade i umru za neki uzvišeni ideal – nasuprot svojim ravnodušnim savremenicima.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Neposrednost. Duhovitost. I obrazovanje.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Sebe.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Ništa posebno. Ne postoji „misao mržnje”; mržnja je uvek tako banalno jednolična i razlikuje se, međusobno, jedino po intenzitetu.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Savršeno pamćenje.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Svima onima iz svoje najbliže okoline koji su prečesto plaćali cenu mojih rizika. Svojim prijateljima i porodici.

Privid i stvarnost

Koje se vaše dobre osobine ne uvažavaju kako treba?

- Moje sasvim specifično obrazovanje i neizlečiva duhovna radoznalost.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Znam za najmanje četiri svoje loše osobine: 1) impulsivnost, 2) nedovoljnu samodisciplinu, 3) preteranu zaigranost, 4) nedostatak lične strategije.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Besmrtna duša. I par talenata.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- To što sam olako ušao u javni život i što sam od samog početka bezizlazno insistirao na doslednom nepripadanju nijednom od moćnih srpskih i međunarodnih klanova prisutnih na našoj javnoj sceni. Time sam tragično smanjio delotvornost svoje akcije i tako vremenom počeo da ličim na nekakvog primitivnog, jednodimenzionalnog „desničarskog” foto-robota.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Potpuni nedostatak pragmatičnosti.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Govoreći, sa strašću, o svemu onom što volim i u šta bezuslovno verujem.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Dodelio bih najlepše stanove i kuće svim našim najpametnijim i najtalentovanijim mladim sugrađanima. Tako bih „povukao korak” ka konačnom uvođenju striktne pozitivne selekcije u našoj sredini (kojom već decenijama neprikosnoveno vladaju „mamina” i „tatina” deca).

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Neki mnogo srećniji političari od ovih danas. Bez ove strašne obaveze vladanja dezorijentisanim narodom i poraženom državom.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- U zoru – sa čednim Parsifalom, u podne – sa tajanstvenim Arturom, uveče – sa smelim Lanselotom i noću – sa mudrim Merlinom. Iako nisu striktno istorijske ličnosti, one predstavljaju jasne arhetipske obrasce za čitav naš život.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- U Rusiji: reditelj Aleksandar Sokurov i pesnik Jevgenij Galovin, u Engleskoj: kulturolog Piter Berk i arhitekta Kvinlan Teri, u Srbiji: filozof Vladimir Medenica i slikar Željko Tonšić...

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Samo onaj koji ne bi pretendovao da „donese sreću svetu”.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za remek-dela našeg genijalnog savremenika Željka Tonšića.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Čarobnjak.

Koji san hoćete, svakako, još da ostvarite?

- Da konačno već jednom počnem da objavljujem svoje knjige i snimam svoje filmove.

Kako biste voleli da umrete?

- „Mirno i nepostidno”, kako se to svake nedelje izgovara na Liturgiji.

Gde biste želeli da budete sahranjeni?

- Na manastirskom groblju u Kovilju, odmah kraj groba mog sina-prvenca Vlada (preminulog na Veliki petak 1993. godine).

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Moja deca i moj dobri prijatelj, vladika Porfirije.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- „Dočekao je da pred smrt doživi jednu srećniju, lepšu i bolju Srbiju!”