Arhiva

Desna skretanja

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00

Za nepunih mesec dana Poljaci su tri puta izlazili na izbore. Najpre 25. septembra, na parlamentarne (za Sejm i Senat), a onda, 9. i 23. oktobra, na prvi i drugi krug predsedničkih. Desne formacije odnele su ubedljive pobede.

Donald Tusk, kandidat Građanske platforme, i Leh Kačinjski, kandidat partije Zakon i pravednost, odlučili su u međusobnom dvoboju o novom predsedniku. Nakon pomalo neočekivane parlamentarne pobede partije Zakon i pravednost, koju vodi njegov bratblizanac Jaroslav, Leh Kačinjski je načinio novo, veće iznenađenje pobedom u drugom krugu predsedničkih izbora. Ankete su maltene do poslednjeg dana više šanse davale rivalu, koga su na otvorenoj sceni podržali obojica bivših predsednika – Leh Valensa i Aleksandar Kvašnjevski.

Bez obzira na to što je pobednička formacija za premijera odredila Kazimjerža Marćinkoviča, blizanci Jaroslav i Leh najzaslužniji su za potpunu pobedu svoje partije. U njihovim rukama je i ključ onoga što će se dalje rešavati. Nagoveštava se ozbiljan zaokret na državnom i privrednom planu, pa i obračun sa mnogo čim iz bliže i dalje prošlosti zemlje.

Na parlamentarnim izborima formacija braće Kačinjski osvojila je 27 odsto glasova. NJihova partija Zakon i pravednost promoviše tradicionalne nacionalne i verske (katoličke) vrednosti, a u kampanji je primetnu pažnju poklanjala i socijalnom aspektu.

Zajednički imenitelj u formiranju nove vlade neće, međutim, biti lako definisati. Pitanje je kako spojiti liberalni i tradicionalistički prilaz državi, a kako moderno-reformski i socijalni pristup privredi i društvu. Budućnost koalicionog konglomerata mnogo će zavisiti i od rešavanja gorućeg problema zemlje u ovom času – rekordne nezaposlenosti, najvećoj u Evropskoj uniji.

Međunarodni aspekt promena u Poljskoj tek će doći na dnevni red. Mogući su, pre svega, tvrđi stavovi Varšave u građenju pozicija u Evropskoj uniji i NATO-u i snažnije ispoljavanje svojih interesa prema Nemačkoj i posebno Rusiji. Sve to je na liniji jačanja zemlje kao regionalne sile. Treba reći da su oba predsednička kandidata posetila nedavno Brisel i potvrdila svoju spremnost na aktivnu ulogu u EU, ali uspeh blizanaca znači nesporno i snaženje evroskepticizma.

Pobeda formacije braće Kačinjski može se razumeti i kao svedočanstvo da je Poljacima, i posle prijema u EU i NATO, bliža vizija solidarne zemlje od liberalnog projekta. To upućuje na razmišljanje o propustima koje su učinile prethodne ekipe na vlasti, ali i o drugim korenima sadašnjeg raspoloženja većine građana.

VLADIMIR STANIMIROVIĆ