Posle svega Timok!

Poslednja karika u agoniji Fudbalskog kluba “Partizan” zove se “Timok”. Ovaj nižerazredni klub na penale je pobedio “Partizan” na njegovom stadionu i eliminisao ga iz Kupa Srbije i Crne Gore. Gore valjda ne može. Mada, tako se mislilo i posle slovačke “Petržalke”, izraelske “Petah Tikve”, pa posle “Hajduka” iz Kule, “Voždovca”...

Na sve to, tribine stadiona “Partizana” potpuno su puste. “Grobari”, najvatreniji navijači, već nekoliko nedelja bojkotuju utakmice omiljenog im kluba. Toma Nikolić nema vremena, tako da utakmice prate valjda jedino igrači mlađih kategorija crno – belih i skupljači lopti. Zanimljivo je da su odjednom sve omladinske kategorije počele kompletno da se pojavljuju na tribinama. Kao i to da je baš sada, uprava Fudbalskog kluba odlučila da ulaz na sve utakmice “Partizana” do kraja šampionata bude besplatan.

“Sve u okviru proslave 60-godišnjice kluba.” A u junu, ove iste “jubilarne” godine, naplaćivao se ulaz i kad se proslavljala šampionska titula.

Za sve što se desilo, za sada su krivi samo jedan čovek i jedna lopta. Čovek je Vladimir Vermezović, bivši trener koga je uprava označila kao nekoga ko baš nije znao da nađe pravu simbiozu između mladih i iskusnih igrača, a loptu je kao krivca označio Fudbalski savez Srbije koji je u svom pismu podrške sadašnjem rukovodstvu kluba iz Humske zaključio kako bi sve bilo drugačije da je lopta koju je ka golu “Petražalke” sa penala uputio Pjer Boja završila u mreži.

Vladimir Vermezović, posle svega, kaže da mu još nije jasno kako se “Partizanu” sve to dogodilo. “Sve do utakmice sa “Petah Tikvom” igrači su me slušali, gledali pravo u oči a onda su počeli da izbegavaju moj pogled. Bio sam u čudu. Posle te utakmice ponudio sam ostavku direktoru Bjekoviću.”

Ta utakmica nije iznenadila samo Vermezovića već i brojne kladionice koje nisu na vreme stigle da obustave uplatu na utakmicu u Beogradu. Iznenađenje se dan kasnije merilo milionima evra.

Žarko Zečević je NIN-u sedam dana posle te utakmice govorio da ne zna ko bi bio toliko lud da tako nešto namesti, a jednu nedelju docnije na B92 na ovo pitanje odgovorio je pitanjem: “A znate li vi da u raznim medijima mogu za vrlo jeftine pare da se naruče članci?”, da bi odmah potom rekao i cenu: “Može i za maltene sto evra.” A dan posle te utakmice BKTV je samo u Telefaktu u pet do četiri objavio vest da su svetske kladionice skinule tu utakmicu sa svojih lista i nikad više. Neko je “ućutkao” i BK i ostale medije. Sve do izlaska NIN-a sedam dana posle utakmice nijedan medij više nije napisao ništa o skidanju “Partizana” sa kladionica. Sad smo, eto, saznali i zašto. Za sto evra.

Inače, pre Petah Tikve “Partizan” je na njegovom terenu iznenadio “OFK Beograd” a posle Petah Tikve to je uradio “Voždovac”. Uprkos tom ogromnom uspehu za oba kluba, uprkos odličnom položaju na tabeli (“OFK Beograd” je drugi, “Voždovac” treći a “Partizan” četvrti), desilo se da prvo OFK smeni uspešnog trenera Babića i na njegovo mesto postavi Slobodana Krčmarevića, koji je do tada trenirao kadete “Partizana” a direktor “Voždovca” Goran Stanojević dan nakon velike pobede nad “Partizanom” iznenada je podneo ostavku. Inače, zanimljivo je i da je trener “Voždovca” Mihajlo Ivanović, dugogodišnji novinar “Sporta”, koji je godinama pratio baš “Partizan”. Uz to treba reći i da je na čelu Fudbalskog saveza Srbije, onog koji je za sve okrivio loptu, Zvezdan Terzić, donedavno direktor “OfK Beograda”.

Pored ovih koincidencija učestali porazi “Partizana” i nekih kladionica ponovo su aktuelizovali stare priče o nameštanju utakmica. Tako se na “Poligrafu” B92 pojavio Slobodan Milosavljević, nekadašnji član uprave kluba i autor knjige “Najveće mućke čelnika FK 'Partizan' u poslednjoj deceniji”. On je detaljno ispričao kako je od predstavnika “Rome” dobio milion i petsto hiljada nemačkih maraka na ime “prodate” utakmice u Kupa Uefa. Detaljno je ispričao kako je taj novac uneo u zemlju i kako ga je predao Žarku Zečeviću. On je naveo i da je u “prodaji” tog meča učestvovalo šest igrača i da ih je lako pronaći ako se u Fudbalskom savezu proveri ko je tih godina ranije pušten i kome je smanjena ugovorna obaveza. Jedan od tih, na koje je Milosavljević očigledno aludirao, jeste Vladimir Vermezović, tada igrač crno – belih koji je i napravio penal posle kojeg su Italijani došli do potrebne željene pobede od 2:0.

Vermezović sada kaže da nikada nije igrao nijednu nameštenu utakmicu, niti je u karijeri zaradio neki veliki novac. “Ni dan-danas mi nije jasno da me pojedici optužuju zbog tog penala protiv “Rome”. Ne znam šta je tu bilo čudno, pa ja sam bio odbrambeni igrač.”

Milosavljević je čelnike “Partizana” optužio i da su pomagali Dafini Milanović u iznošenju novca iz zemlje kao i da su falsifikovali ugovore igrača.

Nego uveliko se već govori o novim, sličnim transferima. O tome kako je prodat Hristov, kako Kežman a i zašto je propala PKB banka...

A da je Boja postigao gol, kao što nije, ovakve stvari niko ne bi pominjao. Bar još nekoliko godina.

Tomislav Nikolić, navijač “Partizana” Moji “grobarski” rituali Bjeković, Stojanče Ristevski, Zečević. Tri kancelarije, tri kafe popijem, da se niko ne naljuti Jedan od razloga nedodirljivosti vodećih ljudi “Partizana” su i odlični odnosi sa svakom od vladajućih struktura. Zečević, Bjeković i Ćurković su imali jednako odlične odnose i sa Komunističkom partijom, SPS-om, Demokratskom strankom a ništa manje nisu dobri ni sa Srpskom radikalnom strankom. Veza radikala i “Partizana” je zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić čiji sin je sada trener u “Partizanovoj” filijali “Teleoptiku”. - Moj sin je trener u “Teleoptiku” već deset godina. Igrao je svojevremeno u omladinskim selekcijama “Partizana” ali nikad nije došao do prvog tima možda i zbog toga što sam mu ja otac a tada su u “Partizanu” bili moji politički protivnici: Baya Stojičić, Kertes, Jovica Stanišić, Mirko Marjanović. Završio je Višu trenersku školu i kao trener “petlića” postiže sjajne rezultate. Koliko znam ima ambicije da karijeru nastavi u inostranstvu. Toma važi za velikog navijača “Partizana”. Pitamo ga koliko često odlazi u klub. - Na svaka dva, tri meseca svratim do “Partizana”. Sada, nisam bio odavno, nikako da nađem vremena da odem. Ovih dana ću sigurno otići. Zna se moj ritual: Bjeković, Stojanče Ristevski, Zečević. Tri kancelarije, tri kafe popijem, da se niko ne naljuti. Sa Zečevićem se poznajem još od Kragujevca, Bjekovića mnogo cenim a i sa Stojančem Ristovskim sam dobar prijatelj. Znam sve zaposlene, sve trenere. Mislim da je to odlično organizovan klub koji se nalazi u rezultatskoj krizi. Jeste li vi pomogli stvaranju tih uslova? Da li je sportski centar “Zemunelo” legalizovan za vreme vaše vlasti u Zemunu? - Mi smo bili nadležni samo za individualnu stambenu izgradnju a taj objekat bio je, po tadašnjem zakonu, u nadležnosti Beograda. A pri tom Vojislav Šešelj nam je izdao zabranu druženja sa bilo kakvim sportskim funkcionerima i nijedan član radikala ne sme da bude u upravi bilo kog kluba. Mislite da je kriza u “Partizanu” samo rezultatska? - Da. Kako komentarišete sumnje u regularnost utakmica u kupu Uefa i našoj ligi, zatim potpuni bojkot navijača... - Nisam ulazio toliko duboko u sve to. Ali o tome treba da se izjasni policija, a ne čaršija. I ne mislim da navijači imaju pravi odnos prema klubu. Jer, svoj klub se ne napušta. Nikad. Žao mi je što nemam vremena a danas bih otišao da sedim sam na stadionu i gledam utakmicu. Iz inata. Zar navijači imaju drugog izbora? - Nikoga od tih navijača ne znam lično ali znam da smo i ja i SRS prilično omiljeni među njima. Nekoliko puta su od nas tražili majice sa likom Vojislava Šešelja i to smo im obezbedili. Uprkos tome, moram da kažem da nije normalna situacija da ja unuka ne smem da odvedem na utakmicu. A sada ne smem. I to sam nekoliko puta i rekao Zečeviću. Jer, znam da je klub tim istim navijačima plaćao avione i autobuse da putuju a oni bi onda demolirali sve oko sebe. Zamerao sam mu što im to toleriše mada on to nije baš uvek radio. Zato je valjda bio stalno u nekom sukobu s njima. Da li vi, kao navijač “Partizana”, zamerate nešto Zečeviću i sadašnjem rukovodstvu? - Samo to što nikako ne mogu da pobede “Zvezdu”.