Kad je Pančevo u Beogradu

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš izgleda je u pravu. Mada bi ozbiljnost posledica zahtevala da iza takvih zaključaka stoji cela nauka, prosto poređenje društvenog proizvoda Pokrajine i društvenog proizvoda centralne Srbije po stanovniku u 1990. i 2003. godini potvrđuje Kostrešovu žalopojku. Ne bitno, ali potvrđuje. Tokom poslednjih trinaest godina propadala je ekonomski cela zemlja, ali Vojvodina izgleda stvarno nešto malčice brže od centralne Srbije. Odnos DP po stanovniku u 1990. godini iznosio je 1,289 u korist Vojvodine, da bi 13 godina kasnije razlika opstala, ali malo umanjena. Odnos u 2003. godini je 1,173. Dakle, razlika je smanjena za 0,116 a u ekonomiji su ponekad trendovi opasniji od apsolutnih pokazatelja. I trenutak i tema toliko su opasni da živ stvor ne bi trebalo ni da ih pominje a kamoli zapisuje bez svakih konsultacija. A konsultovani NIN-ovi sagovornici prst upiru u Beograd, čiji je nesumnjivi razvoj povukao prosek cele Srbije, ali Leskovac, na primer, od toga nema ama baš nikakve koristi.

U Vojvodini su, međutim, manje skloni da stvari posmatraju na kompleksniji i naučni način. Oni hoće svoju prednost nazad i hoće odmah. I sem što su pri tome opasno neskloni demokratskoj raspravi o razlozima i opasno su jedinstveni.

PIROVA POBEDA:Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić (DS) i gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković (SRS) saopštenjem su demonstrirali svoje vojvođansko jedinstvo kad se od privatizacije Naftne industrije Srbije više nije moglo pobeći. Bojan Kostreš se podrazumeva. Pritisak je bio delotvoran. Sedište novoformiranog Akcionarskog društva NIS-a biće Novi Sad, Transnafta je otišla u Pančevo, a Srbijagas takođe u Novi Sad. Pitanje para: po Zakonu o privatizaciji 50 odsto privatizacionih prihoda pripada Pokrajini ako je firma koja se privatizuje na njenoj teritoriji plus pet odsto lokalnoj samoupravi. Ovo spasavanje privatizacionih prihoda, izdejstvovano je na sastanku srpskog premijera Vojislava Koštunice i vojvođanskog premijera Bojana Pajtića. “Mi nismo učestvovali”, kažu u NIS-u, gde veruju da će novog gazdu imati već juna 2006. godine. I nisu zadovoljni. “Prvo, jeste da je sedište AD NIS u Novom Sadu, ali to se društvo sastoji od četiri dela od kojih je najveći NIS Petrol–rafinerija Pančevo, Rafinerija Novi Sad, Naftagaspromet Novi Sad i Jugopetrol Beograd – sa sedištem u Beogradu”. Dakle, paranoični su oni, privatizacioni prihod ne ide Vojvodini. “Vojvodini se izašlo u susret time što je sedištem u Pančevu izmeštena Transnafta, koja sada ima tridesetak zaposlenih i biće ozbiljna firma samo ako se krene sa izgradnjom naftovoda Konstanca-Trst. Sem toga, Pančevo se polako asimilira u Beograd, kad je nešto u Pančevu skoro da se smatra da je u Beogradu”.

Vojvodina stalno ratuje sa Republikom oko dela privatizacionih prihoda koji joj pripadaju. Spor potiče još iz vremena ministrovanja Božidara Đelića i predsednikovanja vojvođanskom skupštinom Nenada Čanka. Republika se stalno pravda da privatizacioni prihodi pristižu određenom – sporom – dinamikom koju još sporijom čini činjenica da neki kupci firme kupuju na odloženo plaćanje na šest godina. Prema podacima Agencije za privatizaciju do polovine oktobra je na javnim aukcijama prodato 449 preduzeća iz Vojvodine za sumu od oko 195,5 miliona evra. Na tenderima je prodato 17 vojvođanskih preduzeća za samo nešto malo manju sumu (oko 5,7 milijardi dinara). Od toga, po zakonu 55 odsto pripada Pokrajini i lokalnim samoupravama na njenoj teritoriji.

VELJINO SELO U VOJVODINI: Verovatno i zato što je Srbija u svakom pogledu ranjiva zemlja, ali sigurno i zato što sa pravnim i praktičnim položajem Vojvodine nešto nije u redu, tek kad god se bilo kojim povodom pobune – Vojvođani dobiju. Da li je održavanje takvog stanja stvari pogodno i za zloupotrebe sa njihove strane, saznaćemo verovatno kada za bilo kakve promene bude kasno. Prošla Vlada Srbije se februara 2003. godine nije dugo klela da će svakako ostati pri svom Zakonu o koncesijama. Ali kad su Vojvođani zalegli, Vlada je legla. Od koncesione naknade za objekte na teritoriji Vojvodine Pokrajini ne pripada 50 odsto koliko je tražila, ali ni 30 odsto nije malo. Deo koncesione naknade pripada i opštinama na čijoj se teritoriji predmet koncesije nalazi. “Po nekima je to malo po nekima je previše. I nepravedno je i previše je sa gledišta onih opština u Srbiji, koje se nalaze van Vojvodine, jer vojvođanske opštine dobijaju dvostruko: ono što po zakonu pripada lokalnoj samoupravi i ono što pripada Pokrajini”, kaže profesor Dobrosav Milovanović, koji je u koncipiranju važećeg Zakona o koncesiji učestvovao.

Po njemu je, međutim, od koncesione naknade spornija naplata usluge po isteku vremena na koje je koncesija data. Koliko je sporna izbilo je na videlo pre nego što je prva koncesija u Srbiji i dobila svog koncesionara. Na dobro kontrolisani užas u Novom Sadu, Vlada Srbije je polovinom oktobra raspisala tender za koncesiju na autoput Horgoš – Novi Sad – Beograd, pozicioniran na Koridoru Y i autoput Beograd-Požega na regionalnom pravcu E763. U čemu je problem? U tome što je od Horgoša do Novog Sada izgrađen poluautoput, a mnogo pominjana austrijska firma Alpina mejerer nedavno je nastavila izgradnju leve trake autoputa od Novog Sada do Beograda. Most kod Beške gradiće se kreditima evropskih banaka, kažu u Novom Sadu, koncesionaru ostaje da u Vojvodini izgradi samo stotinak kilometara jedne trake autoputa od Subotice do Novog Sada, a već izgrađene ostale visokofrekventne puteve na tom pravcu da koristi kako bi finansirao izgradnju puta Beograd-Požega neizvesne frekvencije i isplativosti.

“Svaki pošten autonomaš mora da se buni protiv svega što Vlada Republike Srbije radi, a naročito ako je to protiv interesa građana Vojvodine” kaže Kostreš za NIN. Ali put Horgoš-Požega neće koristiti samo Vojvođani, I drugi će građani tu plaćati putarinu? “Horgoš-Beograd je, recimo, gotovo u potpunosti završen. Da bi se završio do kraja, neophodno je godinu dana rada, a taj će put dati u koncesiju na 24 godine da bi bio izgrađen put do rodnog sela Velje Ilića. To je za nas neprihvatljivo”.

Valjda svesni da ovo nije baš najbolji trenutak da se i oni Vladi Srbije okače na pleća, Vojvođani ne galame previše, pa izgleda nije prihvaćen ni Kostrešov (LSV) predlog da se u svim glasilima u kojima je objavljen tender za ovu koncesiju, objavi i vojvođanski protest i pretnja njegovim obaranjem. Vojvođani bi bili zadovoljni ako bi se sredstva prikupljena od koncesije iskoristila za izgradnju banatske magistrale i popravljanje mreže puteva u Vojvodini. Dobro, kad Vojvodini bude vraćena autonomija, koju joj je Milošević oduzeo, sporni put će biti vojvođanski, pa i putarina. Kostreš inače tvrdi da je tadašnja SAP Vojvodina osamdesetih godina podigla kredit i izgradila celu deonicu Koridora Y kroz Srem i da je taj kredit Pokrajina i vratila. Ali čiji će u tom slučaju biti most kod Beške, koji se gradi kreditima koje je od evropskih banaka uzela Republika i Republika će ih vraćati? “Dobro. Odlično. To je super što je tako urađeno, ali mislim da Vojvođani daju 40 do 60 odsto buyeta Republike Srbije, pa je u redu da se uradi tako nešto”. I onda je Vojvodina vlasnik tog mosta? “Pa, naravno” kaže Kostreš. Možda će tu poneko pitanje imati poreski obveznici iz drugih delova Srbije? “Naravna stvar, sve se takve stvari mogu preračunati i može se videti koliko su uložili građani Vojvodine, a koliko drugi. Ali imate jedno istraživanje UN prema kome je standard građana Vojvodine nekad bio na nivou standarda građana Slovenije, a za poslednjih 15 godina je sveden na nivo standarda građana uže Srbije. Što znači da je naš standard devastiran”. Kostreš je za solidarnost, ali pošto se izgradi banatska magistrala, obilaznica oko Srema i popravi putna mreža u Vojvodini.

OD PAŠA DO PONIZNIH MOLILACA: Vojvodina nema svoje imovine, kao što je nema nijedna opština u Srbiji. Zakonom o sredstvima u svojini Republike, donetim 1996. godine kad je opozicija trijumfovala na lokalnim izborima, razvlašćeni su. Predlog Skupštine Vojvodine iz 2002. godine da se taj zakon izmeni i imovina “starim vlasnicima” vrati “na raspolaganje, upravljanje i korišćenje” tadašnja vlada DOS-a nije prihvatila jer bi rešenja koja je predložila Vojvodina bila u suprotnosti sa tada važećim Ustavom SRJ. “Vlada ukazuje da će u narednom periodu redefinisanjem odnosa Srbije i Crne Gore biti pristupljeno izmenama Ustava SRJ, a da je u pripremi i zakon o denacionalizaciji. Izmene Ustava i donošenje navedenog zakona će ići u pravcu da se lokalnim zajednicama vrate nadležnosti koje su imale i to jeste stav Vlade Republike Srbije”, odgovoreno je tada Nenadu Čanku. Međutim, Dobrosav Milovanović podseća da stanje i ne bi sasvim trebalo da se vrati na staro: “Do 1990. godine sve je bilo toliko decentralizovano da je najbolje bilo da ste predsednik i opštine tako mnogo vam je na upravljanje bilo dato, a sad je sve centralizovano i previše”.

Pa kad Pokrajina ili opština žele da stave hipoteku ili daju kakav objekat u zakup dužni su da se obrate Republičkoj direkciji za imovinu za dozvolu. I obraćaju se, kaže za NIN Nevenka Zeljković, načelnik u ovoj Direkciji. Ove godine je podneto 26 zahteva za stavljanje hipoteke, pet iz Vojvodine, ostali iz centralne Srbije. Od toga je dosad odobreno 15. Kad Pokrajina i opštine žele da otuđe što od imovine, o tome odlučuje Vlada Srbije.

Ali lokalnoj samoupravi će izvesna prava na raspolaganje imovinom biti vraćena, a dosta o tome govore i nacrti ustava Republike, više onaj koji je pripremio predsednik Republike Boris Tadić, a nešto manje onaj koji je pripremila Vlada.

Ali put Horgoš – Novi Sad – Beograd – Požega biće vlasništvo Republike Srbije. I putarinu će, po isteku koncesije, naplaćivati ona. Ukoliko u međuvremenu ne dođe do nekih velikih izmena.