Srbija u minskom polju

Na vozilima UN su ovih dana na Kosovu dopisivana dva slova ? ispred oznake za svetsku organizaciju je dopisano F, a na kraju D. Prevodiocima nije bilo te?ko da objasne strancima ?ta FUND zna?i na albanskom jeziku ? kraj. Slu?aju?i strane diplomate u Beogradu, novinari bi mogli da zaklju?e kako su ta ?etiri slova postala va?nija od osnovnih principa me?unarodnog prava. Strah od terorizma, neke nove naoru?ane jedinice pod komandom ha?kog junaka Haradinaja i opasnost da neki mrtva?ki sanduci stignu u Va?ington, London ili Pariz, sve je to, izgleda, bilo dovoljno da se ba? na Kosovu slomi sve ono ?to se nekoliko vekova gradilo u me?unarodnim pregovorima. Pod takvim okolnostima je premijer Vojislav Ko?tunica odr?ao govor u Savetu bezbednosti UN, na koji nijedan ozbiljan politi?ar u Srbiji nije imao primedbe, ?to opet nije umanjilo sumnje u ishod pregovora o Kosovu.

 

Pre neku godinu u svetu je tuma?eno da Kosovu treba dati nezavisnost jer su Albanci terorisani od Srba, a danas su strane novine pune napisa kako je nezavisnost jedini na?in da Albanci prestanu da proganjaju Srbe. Jer, pi?e, na primer ?Njujork tajms?, pozivaju?i se na zvani?nike UN, ve?insko stanovni?tvo Kosova toliko je frustrirano ?to nema svoju zemlju u svojim rukama da u o?aju maltretira Srbe (ogledni primer: 17. mart pro?le godine). ?im Albanci dobiju punu i ni?im okrnjenu vlast, po?e?e, po toj teoriji, da vole Srbe ili da ih makar podnose, a i ekonomija ?e im procvetati (trenutno, uvoz je pokriven izvozom sa samo pet odsto, isklju?enja struje su svakodnevna, nezaposlenost preko 50 odsto ? kako navodi Pat Koks, biv?i predsednik Evropskog parlamenta, a sada ?lan Upravnog odbora Me?unarodne krizne grupe)... Tada ?e ve? na Kosovo jurnuti donatori i investitori, kojih sada nema samo zato jer nije re?en budu?i dr?avno-pravno-teritorijalni status ove srpske pokrajine pod me?unarodnom paskom.

 

Ovako se, ukratko i pojednostavljeno, mo?e opisati gotovo unison ton u ?lancima, komentarima i reporta?ama glavnih svetskih medija, protkanih mi?ljenjima ?eksperata za Kosovo?, uglavnom dugogodi?njih lobista ove etni?ke zajednice. Sude?i po njima, Kosovu i Metohiji sudbina je odre?ena ? nezavisnost sa uslovima.

Evo samo dva citata, i to posle ovonedeljne sednice Saveta bezbednosti, na kojoj je premijer Ko?tunica izneo na?e argumente: ?...Kosovo vi?e ne?e biti deo Srbije, ali njegova nezavisnost ?e u prelaznom periodu biti ograni?ena ? ne?to poput Bosne...? (londonski ?Independent?). ?Diplomate ka?u da se Zapad priprema da se zalo?i za uslovnu nezavisnost. Zapad je skoro u potpunosti odbacio srpsku ponudu ?iroke autonomije kao neizvodljivu po?to ve?inski Albanci odbacuju bilo kakvo vra?anje pod srpsku kontrolu, ka?u diplomate.? (Rojters)

Da li je zaista tako i, ako jeste, ?emu uop?te pregovori? Da se srpska strana slomi, diplomatskim mukama za sada nepoznatim da na tako ne?to pristane? Koliko je za takvu vrstu ?dijaloga? na?a vlast pripremljena, odnosno osposobljena? Ili je, igra, ipak, bitno slo?enija, sa vi?e nepoznatih nego ?to javnost mo?e i da pretpostavi?

Ubrzanje pri?e o re?avanju statusa Kosova i Metohije vremenski se podudarilo sa po?etkom drugog Bu?ovog mandata, odnosno sa promenom na ?elu Stejt departmenta, kada je fotelju Kolina Pauela zauzela Kondoliza Rajs. Bolje re?i, u trenutku kada je Amerika, opsednuta Irakom, odlu?ila da pojedine krizne ta?ke u svetu prepusti drugima na re?avanje, a da neke privremeno zacementira...

 

Krajem januara Me?unarodna krizna grupa (?iji je po?asni predsednik Marti Ahtisari, sada vi?en za medijatora UN u pregovorima Srba i Albanaca, koji bi trebalo i da sa?ini precizan plan za budu?nost Kosova, a ?lanovi izvr?nog komiteta, izme?u ostalih, Morton Abramovic, savetnik albanske strane u Rambujeu, D?ord? Soro? i Vesli Klark) preporu?ila je da se Kosovu da nezavisnost, predlo?iv?i ?ak i precizan redosled poteza u dostizanju tog cilja. Upravo je Krizna grupa, pre tri godine prva promovisala izraz ?uslovna nezavisnost?. Po?etak pregovora predvideli su za kraj ove godine, a veliko finale, u vidu referenduma na Kosovu o ustavu, kao i priznavanje suvereniteta nove dr?ave od strane me?unarodne zajednice za slede?u. Srbija se u ovom dokumentu ne pominje kao bitan ?inilac ? ako pristane na nezavisnost, dobro je, ako ne pristane, mo?e i bez nje.

Ne?niji prema Beogradu bio je plan Me?unarodne komisije za Balkan, koji se pojavio nepunih tri meseca kasnije, ali je ovde izazvao buru pre svega zbog toga ?to je u njegovom sastavljanju u?estvovao i Goran Svilanovi?, biv?i ministar spoljnih poslova. I u njemu je finale nezavisno Kosovo, ali bi se do njega stiglo u ?etiri faze, a Srbija bi za odustajanje od dela teritorije bila nagra?ena ubrzanim prijemom u EU. Tako bi se 2014. godine, ta?no vek od trenutka kada je hitac ispaljen iz ruke jednog Srbina sru?io Austro-ugarsku imperiju, svi na?li pod krovom druge imperije, Evropske unije. Pa, kad se pogleda poslednjih sto godina, Srbi ne bi bili najve?i, ve? samo najsve?iji teritorijalni gubitnici u Evropi.

 

Na ova dva projekta po?iva i ve?ina sada?njih predvi?anja u medijima kako bi budu?e, ako ve? ne kona?no, re?enje statusa Kosova i Metohije moglo da izgleda. Smatra se, u svakom slu?aju, da je ?voz? ve? napustio stanicu jo? 1999. godine, kada je svet odlu?io da od Kosova napravi protektorat i da Srbija ne mo?e da ga zaustavi, ve? da, u najboljem slu?aju, samo poku?a da u kona?ni dogovor ubaci ne?to od svojih ?elja.

Strane diplomate su, navodno, uzdr?anije: Nikolas Berns, nekada?nji bliski saradnik Medlin Olbrajt, a sada, bez brkova, tre?i ?ovek u ameri?kom Stejt departmentu, zvani?no ne isklju?uje ni jednu opciju statusa Kosova, ba? kao ni francuski ministar spoljnih poslova Filip Dust-Blazi, koji je izjavio da ?postoji vi?e opcija ? od ?iroke autonomije do izvesnog oblika nezavisnosti?, a da re?enja mora ??to pre da se na?e putem dogovora?. Oprez diplomata u javnim nastupima je razumljiv, ali mediji njima bliski ni izdaleka nisu tako pa?ljivi ? ve? nedeljama govore i pi?u o sigurnoj ?uslovnoj nezavisnosti?. Te?ko da to novinari sami izmi?ljaju, pre ?e biti da zapadni politi?ari na taj na?in samo fundiraju teren. Pozicija vode?ih srpskih politi?ara je u svemu ovome, me?utim, potpuno druga?ija, preciznije re?eno ? krajnje nezahvalna: jednim okom ih, kao Kiklop, gleda istorija, drugim bira?i, a tre?im svet od kojeg zavisi neposredna budu?nost zemlje. Kako uskladiti sve ovo ravno je kretanju kroz minsko polje. Jedan od retkih ozbiljnih argumenata glasi veoma jednostavno ? srpska politi?ka elita je spremna na ozbiljna popu?tanja u odnosu na rezoluciju 1244, koja se ina?e ne po?tuje, a albanski lideri imaju zapanjuju?e su?en manevarski prostor.

 

Vlada Srbije u pregovore o statusu Kosova ulazi kao manjinska, sa opozicionom Demokratskom strankom koja demonstrativno izlazi iz parlamenta i sa radikalima uvek ornim za kritiku. Dok u albanskoj pregovara?koj delegaciji sede i vlast i opozicija (Veton Suroi ka?e za Bi-Bi-Si: ?Nalazimo se u zavr?noj fazi dono?enja odluke o nezavisnosti. Ovo je zajedni?ki projekat kosovskih Albanaca i me?unarodne zajednice?), i jedinstveno tra?e samo jedno ? nezavisno Kosovo, na?a jo? nije ni formirana. Te?ko da je u pitanju samo takti?ki potez, pre se radi o unutra?njepoliti?kim kalkulacijama pojedinih stranaka koliko im mo?e biti od koristi da se uklju?e u posao sa neizvesnim ishodom.

Kako NIN saznaje, do sredine novembra premijer Ko?tunica ?e se pojaviti na vanrednoj sednici Skup?tine Srbije i zatra?iti njeno mi?ljenje (podr?ku) pred po?etak pregovora. I sam je svestan koliko je riskantno da kao prvi ?ovek manjinske vlade ponese ve?inski deo odgovornosti za dalekose?ne odluke o sudbini zemlje.

Kosovska pri?a se o?igledno pretvara u unutra?nju politi?ku berzu u kojoj vode?i politi?ari razmi?ljaju da li bi trebalo ulo?iti sav politi?ki kredit u pitanje koje nudi veoma problemati?an ishod. Mo?da zato su opozicioni lideri veoma lako prepustili Ko?tunici da predvodi bitku za Kosovo, ali je sva prilika da ?e srpski premijer insistirati na ?irokom konsenzusu u kosovskim pregovorima i da nijedno re?enje ne?e prihvatiti dok ne dobije saglasnost Borisa Tadi?a i Tome Nikoli?a. Ta mala srbijanska igra ne?e presudno uticati na kona?an ishod pregovora, ali ?e imati ogromne posledice na unutra?njoj politi?koj sceni.

 

Jo? dok se premijer nije ni vratio iz Va?ingtona, predsednik dr?ave Boris Tadi? pa?ljivo je, ali dovoljno jasno, izneo i mogu?nost da nam re?enje o statusu Kosova bude nametnuto. Da li je to bilo u funkciji osve??ivanja javnosti ili, pak, politi?kih partnera u vrhu zemlje, nije do kraja jasno. U svakom slu?aju, nesporno je da doma?a javnost nije upoznata sa preovla?uju?im tonom u svetskim medijima ? a on ide dotle da Srbiju, ?zbog svega ?to je uradila na Kosovu?, treba kona?no kazniti oduzimanjem te teritorije, ?to je, po berlinskom ?Tages?piglu?, bolje nego da joj se ispostavi ra?un da plati nadoknadu ?tetu zbog ?masovnih grobnica, spaljenih sela i d?amija, duboke traume pokrajine. Po?to SCG sada ?eli da postane ?lanica porodice nacija namirenje ovog ra?una mo?e samo da glasi: pustiti Kosovo da ode.? A ?Va?ington post? pi?e da ?pu?tanje Kosova? predstavlja ?klju?ni korak ka osloba?anju Srbije od njenog pogubnog nacionalizma?.

Za to vreme Albanci sa Kosova prave ?regionalni blok? podr?ke njihovim zahtevima. Bajram Kosumi je posetio Skoplje, albanski premijer Sali Beri?a tako?e, ovih dana je premijer Makedonije Vlado Bu?kovski u poseti Va?ingtonu (ima susret i sa predsednikom Bu?om), a po?etkom novembra ?e se predsednici vlada Kosova, Makedonije, Crne Gore i Albanije sastati u Pri?tini. Time se ve?to, pre po?etka pregovora, ru?i jedan od na?ih pregovara?kih aduta ? da ?e davanje nezavisnosti Kosovu ugroziti regionalnu stabilnost.

Tako na?oj strani, ?ija je me?unarodna aktivnost poslednjih dana veoma redukovana ostaju argumenti:

 

1) Da je Srbija sada demokratska dr?ava koju ne treba ka?njavati zbog greha ranije vlasti, a u slu?aju re?enja koje bi i?lo isklju?ivo na na?u ?tetu lako bi se porodila ?vajmarska Srbija?, dakle zemlja u kojoj bi demokratska opcija izgubila bitku,

 

2) Da se do dogovora mo?e do?i samo kompromisom, a ne bilo ?ijom jednostranom odlukom, jer je isklju?ivo to garancija trajnijeg mira na Balkanu. Nagla?ava ovo ?ak i Velika Britanija, tradicionalno beskompromisna prema ovom delu sveta, ?iji se ministar za Evropu Daglas Aleksander ba? tim re?ima obratio albanskim sagovornicima tokom posete Pri?tini u septembru. Tek u krajnjem slu?aju, ako neka od strana opstruira pregovore (mo?da i u formi povla?enja sa pregovora ili demisioniranja sa funkcije ako se shvati da ne postoji ?ansa da se ostvari zami?ljen plan u pregovorima), primeni?e se opcija nametnutog re?enja.

Naizgled nepomirljivi stavovi Beograda i Pri?tine imaju, ipak, jednu dodirnu ta?ku ? zajedni?ku ?elju da se u?e u Evropsku uniju. Bi?e to zato i ?tap i ?argarepa u pregovorima. Diplomatski krugovi u Beogradu spremniji su za sada da otkriju kako bi izgledala ?argarepa (?tap ostavljaju za slede?e faze) Srbiji da pristane na uslovnu, odnosno krnju (kako je naziva pisac albanski pisac Kadare) nezavisnost Kosova:

 

1) Ako se prihvati nezavisnost Kosova, mogli bi veoma brzo, ve? slede?e godine da dobijemo status kandidata za prijem u EU, ?to zna?i da ?emo se tamo obreti pre Kosova (jedna od opcija, sa kojom koketiraju pojedini na?i politi?ari, jeste da mi postanemo ?lan EU u trenutku kada Kosovo dobije potpunu nezavisnost), a onda imamo u rukama ma? u vidu veta da blokiramo, ako smo ne?im nezadovoljni, pristupanje Kosova briselskoj grupaciji. Ovo, verovatno u okviru akcije za pridobijanje Beograda da se slo?i sa nezavisno??u, pominje i Danijel Server, direktor Balkanske inicijative iz Instituta za mir u Va?ingtonu, tradicionalno blizak stavovima Albanaca, koji, uz to, smatra da ne?e biti neophodno da Srbija ili Kosovo potpi?u dogovor o statusu ? bi?e dovoljno da se to uradi rezolucijom Saveta bezbednosti, ba? kao ?to je ona pod brojem 1244 uvela protektorat u ovoj srpskoj pokrajini.

 

2) Deo na?ih dugova preuze?e Kosovo, a deo ?e nam biti otpisan, uz dodatnu finansijsku pomo? zemlji,

 

3) Srbi na Kosovu dobi?e ?iroku autonomiju, ?ak do nivoa da ?e imati svoju policiju, ?kolstvo (naravno, u skladu sa dr?avnim, dakle, kosovskim), zdravstvo, mo?da i lokalnu vladu... Srbija bi ?ak mogla da dobije i status garanta polo?aja Srba na Kosovu, a verovatno ja?a garancija bi?e nastavljeno prisustvo stranih trupa i sudija na Kosovu,

 

4) Dokument o budu?em statusu Kosova bio bi podebela knjiga, sa mnogo ?ako? i malo puta pominjanom re?ju nezavisnost, ?to bi olak?alo da ovo re?enje proguta srpska javnost,

 

5) Kosovo nikada ne bi imalo puni suverenitet, a do pune nezavisnosti bi se stiglo postepeno, po fazama, godinama, ba? kao ?to je projektovala i Me?unarodna komisija za Balkan, ?to bi amortizovalo eventualne politi?ke potrese u Srbiji:

- Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Kosova je pre ?est godina de facto odvojeno od Srbije,

- Sada bi mu trebalo dati ?nezavisnost bez punog suvereniteta?, gde bi me?unarodna zajednica, odnosno Evropska unija, imala veliku ulogu u domenu ljudskih prava i za?tite manjina.

- Za vreme pregovora o pristupanju Kosova EU bio bi aktuelan ?vo?eni suverenitet?, gde bi Evropska unija svoj uticaj ostvarivala preko pregovora o pristupanju, a ne direktnim prisustvom na terenu,

- Nakon pristupanja EU, suverenitet bi, kao ?to je slu?aj sa svim zemljama ?lanicama, bio podeljen sa ovom evropskom integracijom.

U prvim fazama nezavisnosti Kosovo, dakle, ne bi imalo stolicu u Ujedinjenim nacijama...

 

6) Nije ?argarepa, ali je upozorenje zapadnih diplomata u na?oj zemlji: na pomo? Rusije, ?iji ?e predstavnik biti u timu Martija Ahtisarija, ne treba ra?unati ? va?nije joj je gra?enje ?vrstih odnosa sa EU, a, uostalom, Srbija i ?eli u NATO i EU, pa je time prakti?no Rusiji i okrenula le?a. Uz to, Rusi imaju i opipljive ekonomske interese na Kosovu (kompanija ?Rusal? bi da ula?e u tamo?nju energetiku)...

 

7) Jo? jedna konstatacija kojom barataju zapadne diplomate: javnost u Srbiji jeste emocionalno vezana za Kosovo i Metohiju, ali, pokazuju istra?ivanja javnog mnjenja, ve? sada tu teritoriju do?ivljava kao izgubljenu, pa formalno ozvani?enje ovoga ne bi dovelo do dramati?nih posledica...

 

U diplomatskim krugovima u Beogradu ne sumnjaju da ?e kosovski Albanci pristati na uslovnu nezavisnost, bez obzira ?to sada koriste maksimalisti?ku retoriku i podgrevaju ekstremiste tipa Albina Kurtija, koji se protivi bilo kakvim pregovorima, da upotpune takav folklor. Glavni problem svet vidi u slamanju Beograda, bez ?ije saglasnosti Savet bezbednosti ne mo?e da donese na du?e vreme odr?ivu odluku o budu?em statusu Kosovu. Ako navedeni mamci ne budu dovoljan argument Beogradu da se trajno odrekne dela svoje teritorije, koristi?e se kontrametod: zatvaranje vrata EU, zamrzavanje strane pomo?i i otpisa dugova (koliko je to za nas va?no govori i pa?nja koju ovih dana poklanjamo pregovorima sa MMF-om), ali ne?e mo?i da bude primenjena opcija koja je prema ovoj zemlji rado kori??ena: sankcije i bombardovanje. Jer, ipak, Srbija je sada demokratska zemlja.

 

To je na? glavni argument. Ako ne bude dovoljan za sada?njost, mo?e da poslu?i u budu?nosti. Pod uslovom, naravno, da niko nadle?an iz na?eg politi?kog establi?menta ne stavi potpis na nametnuto re?enje o statusu Kosova i Metohije, dakle na ono koje ne podr?avaju gra?ani ove zemlje. A za to je, bez obzira koliko sada izgledalo druga?ije, riskantno stavljati ruku u vatru. Ba? kao ni za to da je me?unarodnoj zajednici stalo da na Balkanu probleme re?ava, a ne da otvara nove i jo? dublje.

 

TOMISLAV NIKOLI?, ZAMENIK PREDSEDNIKA SRS   O?ekujem prevaru   "Zavr?i?e se bez i?ijeg potpisa ili sa potpisom na ne?em ?to je naizgled dobro. Kao ?to su nam dali Rezoluciju 1244 koja je od Rambujea bolja jer su izbrisane grubosti prema Srbiji i na to je stavljena ma?nica"   Pre nego ?to je o Kosovu i Metohiji govorio na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku, premijer Srbije Vojislav Ko?tunica je u Beogradu o tome razgovarao sa Tomislavom Nikoli?em. Trenutno prvi ?ovek radikala ka?e da je svojim istupima u javnosti provocirao sastanak sa Ko?tunicom ne bi li uspeo da pronikne u to ?ta ?e predsednik vlade da ka?e u Njujorku i kakve ?e stavove da zastupa.   ? Razgovarali smo pola sata i za to vreme mi je izlo?io razmi?ljanje koje je i ?inilo osnovu njegovog govora u Njujorku. Ne zanosim time da ga mogu savetovati, on je izabrao svoje savetnike i druga?iji put nego ?to je moj. Uostalom, da on ho?e da me slu?a mi bismo odavno bili u koaliciji. Ja sam ga ovom prilikom samo upozorio na ono ?to se doga?alo u Rambujeu.   Sigurno ste pa?ljivo pratili njegov govor u Njujorku. Kako ga komentari?ete i kako biste vi nastupili da ste bili na njegovom mestu?   ? Imam zamerku ?to je Vojislav Ko?tunica diplomatski naivno istupio sa onim ?to je prihvatljivo za Srbiju. Trebalo je da zna da tamo niko ne?e tako nastupiti. Bilo je manevarskog prostora za istup kojim bi se zahtevalo mnogo vi?e ali da se zna da je na?a poslednja odbrana to ?to je on zapravo izlo?io. Mogao je da zatra?i da se hiljadu srpskih vojnika i policajaca odmah vrate na Kosmet, mogao je da pomene dr?ave koje ?e se u narednih deset godina suo?iti sa istim problemom ako Kosovo dobije nezavisnost. Trebalo je da sazove sednicu Narodne skup?tine pred odlazak u Njujork. Ja bih to tako uradio.   A mogu li da budu zadovoljni time ?to smo na pragu po?etka pregovora a jo? se ne zna na? pregovara?ki tim?     ? Takvi smo mi. Ja sam i Ko?tunicu i Tadi?a javno molio da Srbija u?e u pregovore kao jedna velika ?iroka reka, da napravimo jedinstveni srpski tim, ali njih to izgleda nije zanimalo. Oni su samo pravili kalkulacije kako da izbegnu Srpsku radikalnu stranku. Ovako ?e verovatno obojica imati sopstvene timove. A tim mora da bude jedan, da ima taktiku, selektora, da nastupa jedinstveno. Taj tim je trebalo da predvodi SRS jer mi smo najja?i u Srbiji i samo za nas glasaju Srbi sa Kosova.   Mislite da je re?enje ve? odre?eno?   ? Kad bih to znao, ili bih rekao ?bravo? ili bih bio na ulici sa narodom. Ne bih sedeo ovde. Mnogo je razli?itih informacija. Ipak, sino? mi je zaparala u?i izjava Tadi?a da Albanci imaju pravo na samoopredeljenje. Kakvo, bre samoopredeljenje. O ?emu i u ?ije ime on to govori?   Smatrate da mo?da Tadi? ili Ko?tunica znaju kako ?e se pregovori zavr?iti?   ? Ube?en sam u to. I pretpostavljam da su se saglasili sa tim re?enjem. Naravno, Ko?tunica to nije hteo da mi ka?e dok sa Tadi?em nemam nikakav kontakt. Nije mi lako. Nije lako sedeti kod ku?e i ?ekati ?ta ?e tamo da bude. To je kao da ste vezani a neko siluje sve po ku?i. Ali, ?ta mogu? Istorija je odlu?ila da ljudi nedostojni funkcija koje obavljaju odlu?uje o ovako bitnom pitanju. U stvari to su odlu?ili Amerikanci svesni da posle slede?ih izbora ne?e mo?i pregovarati sa Srbijom bez radikala, a sa radikalima kao pregovara?ima znaju da ne?e biti mogu?e ostvariti interese Albanaca i zapadnih sila. Da li je mogu?e da Tadi?, Ko?tunica, bilo koji srpski politi?ar, potpi?e uslovnu ili bilo kakvu drugu nezavisnost Kosova i Metohije? ? Ne?e potpisati niko. To nije uradio ni Milo?evi?. On je u Dejtonu potpisao sporazum po kome je Republika Srpska postala dr?ava a deset godina kasnije niko ne zna ?ta je ona zapravo. Milo?evi? nas je tada ubedio da smo dobili jo? jednu srpsku dr?avu a znao je da ?e sve biti ovako. Tako ?e da bude i sada. Kao ?to su nam dali Rezoluciju 1244 koja je naizgled bolja od Rambujea jer su izbrisane grubosti prema Srbiji i na to je stavljena ma?nica. Dakle, ponovo o?ekujem prevaru. Bez i?ijeg potpisa ili sa potpisom na ne?em ?to je naizgled dobro.   GORISLAV PAPI?   GORAN SVILANOVI?, BIV?I MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA   Prihvatiti realnost   "Da li bi Srbi prihvatili da im neki albanski lider bude predsednik dr?avne zajednice koji ?e ih predstavljati u UN?"   Kada je pre pola godine prezentovao delove izve?taja Me?unarodne komisije za Balkan, Goran Svilanovi? je u Srbiji optu?ivan za izdaju nacionalnih interesa. Dan nakon ?to je u Njujorku Savet bezbednosti odlu?io da treba po?eti pregovore o Kosovu, biv?i ministar spoljnih poslova smatra da ?e se re?enje za Kosovo tra?iti na tragu dokumenta koji je sastavila Me?unarodna komisija za Balkan. ?Sve treba da bude predmet pregovora i da taj sporazum potpi?u obe strane jer je to jedino odr?ivo i stabilno re?enje, ali treba biti realan u o?ekivanjima. Kada to ka?em, mislim da u Srbiji treba da se postavi pitanje ? ?ta trenutno kontroli?emo na Kosovu, kakve ingerencije imamo i da se shvati da u ovom procesu mo?emo da su?tinski znatno popravimo polo?aj srpske zajednice i uticaj na?e dr?ave na Kosovu. Mi, dakle, imamo Rezoluciju 1244 koja ka?e da je to deo Srbije, ali premijer Srbije ve? godinama ne mo?e da poseti Kosovo bez saglasnosti UNMIK-a i premijera Kosova, imamo u Rezoluciji povratak do 1000 vojnika, ali to ni u jednom me?unarodnom razgovoru do sada nije ni pomenuto kao mogu?nost. ?ta ?e Srbija dobiti ako bude formalno dobila zastavu na granici sa Albanijom, a na Kosovu ne bude vi?e Srba ili ako ne bude mogla da ostvari ozbiljna, su?tinska prava srpske zajednice koja bi mogla da budu ve?a od onih koji su Albanci dobili u Makedoniji Ohridskim sporazumom. Tu mislim na decentralizaciju, lokalnu policiju, prosvetu, dvojno dr?avljanstvo, privatizaciju, kosovski dug..."   Ali nijedna zemlja se dobrovoljno ne odri?e suvereniteta?   - Pa, ja ?ujem ozbiljne i pametne ljude koji ka?u ? Kosovo je verovatno izgubljeno, ali mi to ne smemo da potpi?emo, neka nam nametnu re?enje. Mo?da ?emo za sto godina imati mogu?nost da povratimo suverenitet. Ali ?ta je u tome dobro? ?ta je dobro u tome da nam se nametne re?enje i ne realizujemo nikakve interese i ciljeve na Kosovu? ?ta ?e se dogoditi ako me?unarodna zajednica na kraju formira neku jo? labaviju tro?lanu dr?avnu zajednicu? Da li bi Srbi prihvatili da im neki albanski lider bude predsednik dr?avne zajednice koji ?e ih predstavljati u UN? To su pitanja oko kojih bi valjalo otvoriti raspravu, ?to nikako ne zna?i da ne treba pru?iti podr?ku vladi i predsedniku Srbije da poku?aju da ostvare ?to bolje re?enje za Kosovo.   Kojim principima ?e se me?unarodna zajednica rukovoditi u tim pregovorima? Ho?e li insistirati da Srbija potpi?e taj sporazum i koje ?e poluge upotrebljavati?   - Na jednom sastanku u Briselu jedan ozbiljan ?ovek je veoma koncizno definisao odnos prema Kosovu u ?etiri ta?ke ? prvo: status kvo je neodr?iv, drugo: nezavisno Kosovo je lo?e re?enje, tre?e: svako drugo re?enje je jo? gore, ?etvrto:sporazum treba da potpi?u obe strane. Da li ?e me?unarodna zajednica vr?iti pritiske? Videli ste da se istog dana u Njujorku odlu?uje o po?etku kosovskih pregovora, a u Briselu Labus otvara pregovore sa EU. Da li je to koincidencija? Verujem da ?e pregovori trajati najmanje godinu dana, a mo?da i vi?e, i da na kraju tih pregovora Kosovo ne?e biti nezavisna dr?ava ali ?e biti pokrenut dug proces u kojem ?e nastupiti prava primena principa standardi pre statusa. Tek posle sporazuma zapo?inje proces koji mo?e trajati godinama, pet ili deset, u kojem ?e Kosovo morati da ispuni mnogo vi?e od onoga ?to je do sada ispunilo da bi se moglo smatrati dr?avom u pravom smislu te re?i. Paradoks je u tome ?to se u ovom trenutku prakti?no odustaje od principa standardi pre statusa, a onda se posle sporazuma koji nagove?tava status Kosova, ali ga ono ne dobija odmah, ulazi u tu drugu fazu u kojoj ?e Kosovo morati da ispuni sve ono ?to je u sporazumu, a i mnogo vi?e, kada se imaju u vidu pregovori sa EU. Da ja pregovaram, tra?io bih da se napravi ?to sadr?ajniji i obimniji sporazum, sa mnogo ta?aka koje garantuju prava srpskoj zajednici i interese Srbije, posle kojeg se ni Beograd ni Pri?tina ne bi ose?ali kao gubitnici.

Anketa NIN-a: ?ta mogu doneti pregovori o statusu Kosova?

 

Gordon N. Bardo?, pomo?nik direktora Harimen instituta:

 

Nema kraja sveta

 

Pomo?nik direktora Harimen instituta Kolumbija univerziteta u Njujorku Gordon N. Bardo? smatra da je u ponedeljak, na sednici Saveta bezbednosti, srpski premijer Ko?tunica predstavio ?verovatno najmo?niji pravni slu?aj koji je Srbija mogla da izgradi? kako bi zadr?ala suverentitet nad Kosovom.

?Zvani?no, budu?nost Kosova jo? nije odlu?ena. Na?alost, te?ko je na?i nekog u Va?ingtonu, Njujorku ili Briselu ko bi mogao da pomisli da se Kosovu mo?e ponuditi manje od uslovne nezavisnosti. Tako?e, te?ko je na?i diplomate iz zemalja poput Bugarske, Rumunije ili Gr?ke koji veruju da bi neko drugo re?enje bilo efikasno. Ovo nije optimisti?ki scenario, ali jeste politi?ka realnost.?

Ako bi Kosovo dobilo uslovnu nezavisnost, dve stvari, po Bardo?u, bile bi od klju?ne va?nosti. Prvo, kako na najbolji na?in za?tititi ljudska prava i gra?anske slobode Srba i drugih nealbanaca na Kosovu (uklju?uju?i tu i za?titu srpskih svetinja). Drugo, kako spre?iti da ovaj proces zaustavi demokratsku tranziciju u samoj Srbiji.

?Ovo su pitanja koja ?e narednih meseci zahtevati od srpskih politi?ara dr?avni?tvo i politi?ku hrabrost. Od intelektualaca, medija i glasa?kog tela visok nivo politi?ke zrelosti i odgovornosti. To bi zna?ilo da javna debata o Kosovu ne sme da poprimi apokalipti?ki ton da je do?ao ?kraj sveta?, jer je to shvatanje koje prili?i srednjem, a ne 21. veku?, ka?e Bardo? i dodaje: ?Preduslov da Srbija spasi ?to se spasiti mo?e, odnosno da za?titi Srbe na Kosovu kao i svoj legitiman interes na Kosovu, jeste da Srbija ostane na putu demokratije. Mo?e se o?ekivati da ?e politi?ari koji predstavljaju demokratski centar imati volje da stave na stranu razmirice i nastave da zemlju vode napred, a da ?e gra?ani Srbije prepoznati da demokratske snage, koje su 5. oktobra 2000. godine do?le na vlast ne mogu biti odgovorne za problem koji je stvoren pre nekoliko decenija.?

 

Janu? Bugajski, direktor u Centru za strate?ke studije:

 

NATO ki?obran kao ?argarepa

 

Direktor isto?noevropskog projekta Centra za strate?ke i me?unarodne studije u Va?ingtonu Janu? Bugajski svrstava se u politi?ke eksperte koji se godinama zala?u za punu nezavisnost Kosova.

?Premda Beograd upozorava na mogu?i srpski revan?izam u budu?nosti, ako je ozbiljan u vezi s ekonomskim reformama, ne bi trebalo da izaziva NATO ili Evropsku uniju jer bi to Srbiju vodilo u me?unarodnu izolaciju. Ideja ?pregovora o statusu? je da Beograd izvu?e neku korist iz procesa, iako su glavni me?unarodni faktori ve? prihvatili najracionalnije re?enje ? odvajanje Srbije i Kosova. U ovakvim uslovima, samo se tri pitanja name?u.

1) ?ta se Beogradu mo?e ponuditi kako ne bi destabilizovao proces?

2) Kako privoleti ?lanice Saveta bezbednosti, posebno Rusiju i Kinu?

3) Kako primeniti specifi?ne kriterijume uslovne nezavisnosti?

Beogradu se mo?e ponuditi sveobuhvatna za?tita srpske manjine, NATO ki?obran nad dr?avom koja se uzdi?e, ulazak Srbije u NATO i ?to kra?i put kroz proces stabilizacije i asocijacije.

Ujedinjene nacije mogle bi da namame Rusiju i Kinu tako ?to ?e im ponuditi maksimalnu politi?ku i ekonomsku korist. Rusija i Kina zahteva?e da Kosovo ne postane primer koji bi se kasnije mogao primeniti na ?e?eniju i Tibet i tra?i?e ve?e bilateralne koncesije od Va?ingtona ? na primer, ?lanstvo u specifi?nim me?unarodnim organizacijama, kao i manji fokus na kr?enje ljudskih prava i antidemokratske mere u obe zemlje.

Uslovna nezavisnost mora sadr?ati precizne datume kada ?e Kosovo dosti?i suverenu nezavisnost i kada ?e se me?unarodne snage povu?i.

 

 

Morton Abramovic:

 

Bez politi?ara za te?ke odluke

 

Morton Abramovic bio je savetnik albanske delegacije u Rambujeu i jedan od osniva?a Me?unarodne krizne grupe. Danas va?i za jednog od najve?ih albanskih lobista u SAD. O tome ?ta je Srbiji ?initi i da li je autoritet UN dovoljan da se ovi pregovori uspe?no okon?aju, Abramovic ka?e:

?Zapravo, to nije pitanje kona?nog statusa Kosova ve? kakva ?e Srbija biti dr?ava. Ho?e li nastaviti da se davi u nacionalnom sentimentu i da se fokusira na pro?lost. Ili ?e se kona?no suo?iti sa realno??u odbacuju?i teret ? Kosovo i Metohiju, reformi?u?i politiku i kr?e?i svoj put u Evropsku uniju, gde i pripada. Naravno, politi?ki i emotivno to je vrlo te?ko, pogotovo zato ?to Srbija nema politi?are spremne da donesu ove politi?ki te?ke odluke.

Uprkos mom velikom divljenju prema Martiju Ahtisariju, kona?an status Kosova ne?e re?iti Ujedinjene nacije u pregovorima. Bi?e neophodno veliko anga?ovanje SAD i Evropske unije. To je bio na?in na koji su se stvari na Balkanu re?avale poslednjih godina, i ne?e biti druga?ije ni ovaj put.?

 

 

Tomas P. Milejdi,

profesor Instituta za svetsku politiku u Va?ingtonu:

 

Pogrom nad Srbima

 

Pre nepuna ?etiri meseca nekada?nji ameri?ki ambasador u Vatikanu Tomas P. Milejdi, profesor ?uvenog Instituta za svetsku politiku u Va?ingtonu, bio je sa suprugom na Kosovu. Tada je do?ao do zaklju?ka da je osnovna jedinica bitisanja kosovskih Srba ? strah.

?Nisam video da se ljudi slobodno kre?u, niti da su bezbedni bez me?unarodnih vojnih snaga?, ka?e Milejdi, isti?u?i da ga posebno revoltira ?to, kada se govori o budu?nosti Kosova i Metohije, svi zaboravljaju na religijske slobode. Na pitanje za?to je ba? pitanje religijskih sloboda toliko va?no, Milejdi odgovara:

?Zbog onih 100 000 Srba pravoslavne veroispovesti koji su ostali na Kosovu. Svi znamo da izme?u albanske ve?ine i srpske manjine postoji duboka otu?enost i da se mr?nja u svom u?asu manifestovala 17. marta 2004. godine. Ovakva ?manifestacija zla? ne sme se ignorisati, pogotovo zato ?to je Evropa sve to ve? videla 9. novembra 1938. godine u Nema?koj. Tada su ?bande? nacisti?ke mlade?i spalile i uni?tile 101 sinagogu. Sada svi znamo da je to bio po?etak brutalne epohe progona Jevreja?, podse?a Milejdi, dodaju?i:

?Crkve i manastiri koji su preostali na Kosovu deo su svetske kulturne ba?tine. Me?unarodna zajednica napravi?e veliku gre?ku ako zaboravi svoje obaveze po tom pitanju. Pogrom nad Srbima bio je jasan signal ?ta se mo?e dogoditi, nemojmo ga ignorisati!?

 

Dr Ri?ard Kaplan, profesor na Oksfordu:

 

Garancije na papiru

 

?Postoji ?iroka ali ne i jedinstvena podr?ka me?unarodne zajednice da se prihvati nezavisno Kosovo?, smatra dr Ri?ard Kaplan, profesor na Oksfordu. ?Sada?nja situacija je neodr?iva i mnoge zemlje smatraju da nije fer tra?iti od kosovskih Albanaca da budu podanici pod kontrolom Srbije, koja je bila brutalna prema njima u pro?losti. Kako obezbediti da za?tita Srba i ostalih manjina na Kosovu ne bude samo garancija na papiru? To ?e biti izuzetno te?ko. Zato uslovna ili postepena nezavisnost mo?e biti korisna: kosovsko vo?stvo mora da shvati da ?e nezavisnost i evropske integracije zavisiti od njihove spremnosti da osiguraju bezbednost i sigurnost za sve gra?ane Kosova.?

 

 Lidija kujund?i?