Spor oko kapitenske trake

Hajde da sami sebi priznamo da nije prvi put da Albanci sami sebe uništavaju. Vlastitim rukama potkopavaju šansu koja im je pružena. Svojim delima uništavaju ono što je postignuto s toliko napora”, napisao je jednom slavni albanski pisac Ismail Kadare. Sličan komentar, manje glasan i svakako slabije sročen, mogao se čuti od zapadnih diplomata u Prištini protekle sedmice nakon što su se “ujedinjeni, nepokolebljivi i pre svega beskompromisni” albanski pregovarači posvađali tokom sastanka na kome su se dogovarali o opštim smernicama pred pregovore sa smrtnim neprijateljima – Srbima. I to uz, kako se kasnije pričalo, pominjanje ženskih članova porodice. Na udaru se ponajviše našao koordinator albanskog tima, prištinski novinar Bljerim Šalja, čiji je formacijski raspored žestoko ozledio sujete kapitena prištinske reprezentacije iz Rambujea Hašima Tačija, ali i predsednika skupštine, ambicioznog Neyata Dacija. Koordinator Šalja, prema zamisli zapadnih savetnika, ima ulogu “mirotvorca” prema prilično suprotstavljenim stavovima albanskih lidera oko načina na koji treba voditi pregovore, ali ponajviše njihovih ambicija o mestu u albanskoj istoriji koje će svaki od njih, nakon izvesno uspešnih pregovora, zauzeti. Posebno sad, kad je neprikosnoveni lider Albanaca Ibrahim Rugova smrtno bolestan, čime je otvoren javni konkurs za njegovog naslednika.

Svađe albanskih lidera, te dodatna podmetanja uz pomoć “prijateljski nastrojenih” medija, koja su usledila, otvaraju, međutim, ozbiljno pitanje raspodele snaga na albanskoj političkoj sceni posle Rugove, čiji je rak pluća “pod kontrolom i dozvoljava manje-više normalno ispunjavanje obaveza”, ali predstavlja sasvim ozbiljan razlog za zabrinutost međunarodne zajednice, koja je u proteklih šest godina kosovske epopeje veći deo svog uticaja reflektovala upravo kroz naizgled tromi, tradicionalistički i prilično dosledan Demokratski savez Kosova (DSK).

Zbog toga je suštinski važno da pregovori počnu što pre, jer bi izbor novog lidera – funkciju za koju ruku na srce i nema preterano mnogo ozbiljnih kandidata – moguće pomutio razum lokalnih lidera i bespotrebno zakomplikovao ionako ne preterano jednostavan život zapadnih diplomata.

Rugovina bolest, ali i najave da će odmah nakon zaključivanja pregovora Beograda i

Prištine na Kosovu biti održani opšti izbori, razbuktali su strasti među liderima u pokrajini, koji su lične promocije pretpostavili organizovanju ozbiljnog pregovaračkog tima sa jasnim stavom o većini komplikovanih pitanja koja će se, dopadalo se to nekom ili ne svakako naći na dnevnom redu razgovora, poput manjinskih prava, vladavine zakona, te uvek sporne decentralizacije, lukavo zamišljene kao okvir za ispunjavanje srpskih zahteva.

Rugovino vremenski neodređeno ali neizbežno povlačenje sa političke scene, navode analitičari, dovešće do ozbiljnih lomova na političkoj sceni kosovskih Albanaca, i mogućeg raspada DSK, najznačajnije stranke u pokrajini, koja je zbog svog kontradiktornog odnosa prema Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK) i podrške sasvim drugoj oružanoj formaciji – FARK, već godinama trn u oku bivšim gerilcima. Pre svih lideru kosovskih demokrata Hašimu Tačiju, čiji su poverenici, prema rečima zapadnih posmatrača, već počeli ozbiljnu kampanju agitovanja pristalica DSK.

Ni drugi ozbiljan kandidat za naslednika, haški optuženik Ramuš Haradinaj, navode isti izvori, nije sedeo skrštenih ruku, već je Rugovinim naslednicima ponudio ujedinjenje partija, kao svojevrsnu protivtežu Tačiju. Haradinajev podređeni položaj, zarad 37 tačaka duge optužnice, pokušali su da kompenzuju međunarodni zvaničnici “bezdušnim” lobiranjem da mu se, kao “nezaobilaznom faktoru stabilnosti i razvoja demokratije”, ipak dozvoli učešće u političkom životu. Haški tribunal je, na zaprepašćenje većine posmatrača ali i tužilaštva, uslišio molbe međunarodnih zvaničnika, ali je odluku suspendovao “dok se stvari ne prouče malo dublje”. Konačna odluka, kojom će se, kako navode prištinski mediji, nekadašnji komandant zapadnog fronta albanskih pobunjenika trijumfalno vratiti na političku scenu, biće doneta 21. novembra, odnosno uoči početka pregovora Beograda i Prištine. Pozitivan rezultat lobiranja u holandskoj prestonici, smatraju diplomati, širom bi otvorio vrata uspešnom nastupu Albanaca u prvoj rundi razgovora ubuduće, ako ne konačnom, statusu pokrajine. Taj status mora biti neka od formi potpune nezavisnosti, jer će se radikalni Albanci u protivnom razbesneti i pokrajinu povesti u još jedan talas nasilja.