Evropa i globalizacija

“Ukoliko se Evropa ne prilagodi globalizaciji, neće biti ni ekonomske budućnosti za Evropljane”, smatra britanski premijer Toni Bler, koji sada predsedava Evropskom unijom.

Gotovo istovremeno, Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, zaključio je da će “Evropa postati beznačajna ako se ne suoči sa izazovom globalizacije i, umesto toga, podlegne zahtevima za protekcionizam i ksenofobiju, koji su rasprostranjeni na našem kontinentu”.

Ova dva čoveka su, verovatno sinhronizovano, upalila crveno svetlo da bi podstakli Evropu na brže rešavanje ekonomske, političke i institucionalne krize i nagnali je na stvaranje jedinstvene vizije u suočavanju sa globalizacijom.

Bler je nedavno okupio lidere svih 25 članica EU u dvorcu Hempton kort kod Londona na neformalan dogovor o ekonomskoj politici i globalizaciji. Barozo, blizak Bleru – a zajedno s njim i američkom modelu liberalnog kapitalizma – postao je u poslednje vreme sve otvoreniji u osudi “evropskog populizma i sleva i zdesna”, kao i nacionalnih protekcionizama, a sve glasniji u apelima na “civilizovane i racionalne ljude” da “prihvate globalizaciju umesto da pretvaraju Evropu u tvrđavu”.

Samit u Hempton kortu je prošao bez zaključaka, jer je tako bio i zamišljen. Ipak, Bler ga je iskoristio da u opticaj pusti svoje nove ideje o suočavanju Evrope sa globalizacijom – osmišljenije, ali i radikalnije, od onih koje je već izneo u junu, na zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu – i da pokuša da izdejstvuje konsenzus oko puta kojim bi se zajednički išlo.

On se posebno okomio na “evropski socijalni model” – koji, svaka na svoj način i iz svojih razloga, štite Francuska i Nemačka – i postavio pitanje: “Ako naše firme ne posluju uspešno, ako naša radna snaga nije konkurentna, ako ljude ne vratimo na posao, o kakvoj mi onda socijalnoj dimenziji govorimo? Jedina prava socijalna dimenzija je ona koja pospešuje prosperitet, uvećava životni standard i ekonomske perspektive naših ljudi.”

Neki komentatori, skloni da Blerovu ekonomsku politiku porede sa “tačerizmom”, primećuju da je ovo što sada britanski premijer govori vrlo blisko nekadašnjoj čuvenoj sentenci Ronalda Regana: “Najbolji socijalni program je onaj koji ljudima daje posao.” (Reklo bi se da bi ovo moglo imati odjeka i u zemljama u tranziciji, suočenim sa još složenijom izazovima od onih sa kojima treba da se ponese razvijena Evropa.)

Stanje koje britanski premijer želi da menja uglavnom je poznato. Najnoviji osvrt na njega dao je izveštaj Evropske komisije koji je za Blera “surova analiza izazova”. Privredni rast u Evropi se smanjuje, a nezaposlenost raste. Evropska unija se obavezala da će do 2010. postati najkonkurentniji region sveta, a evropska produktivnost sve više zaostaje za američkom. EU je i dalje najveći trgovinski blok (sa 18 odsto učešća u svetskoj trgovini), ali njegova snaga slabi, a evropske proizvode sa tržišta istiskuje jevtinija roba iz Kine i Indije, i to ne samo u oblasti široke potrošnje, nego i u oblasti visoke tehnologije.

Bler se zato zalaže za “preinačenje prioriteta” i ulaganja prevashodno u istraživanja, energoprivredu i univerzitete, kao i za reforme tržišta rada i stvaranje fondova za prekvalifikaciju otpuštenih radnika. Barozo je predložio osnivanje “fonda za globalizaciju” kako bi se pomoglo kompanijama i radnicima koje sa tržišta istiskuje sve intenzivnije globalno nadmetanje. “U ovom globalizovanom svetu čak i najveće države-članice biće nemoćne, ako ostanu same”, kaže Barozo.

Sama EU se podelila na pristalice liberalnijeg tržišnog kapitalizma i na zaštitnike socijalnih tekovina, posebno u državama blagostanja. U prvu grupu spadaju, recimo, Britanija, Irska, Italija, Estonija i Slovačka. U socijalno orijentisanoj grupaciji su Francuska, Nemačka, Belgija, Češka, Mađarska i Poljska. “Negde između” su, na primer, Holandija i Slovenija.

“Globalizacija je za mnoge Evropljane postala zbir svih njihovih strahova” – lucidno je uočio komentator “Fajnenšel tajmsa”. “Pošto je EU zapravo regionalni oblik globalizacije, ona je postala zbir svih nezadovoljstava Evropljana. U središtu evropske drame – o budućnosti Evrope u globalnoj ekonomiji – jeste nezaposlenost. Zbog nezaposlenosti se sve posmatra kao pretnja: Kina i Indija, proširenje EU, čak i objedinjavanje jedinstvenog tržišta.”

U praksi, međutim, brže uključivanje Evrope u trendove ekonomske globalizacije zavisiće, u velikoj meri, od dogovora o dugoročnom budžetu EU od 2007. do 2013. godine. Taj posao se odvija sporo i sa mnogo teškoća, jer globalizacija neće pogoditi sve na isti način. A do zajedničke vizije je još daleko.