Pileća konfekcija

U sportskoj rubrici “Politike” – prema onome što mi piše Vasilije Qubinković, student četvrte godine Filološkog fakulteta – svaki čas se pojavljuju naslovi kao “Plavima izmakao finale”. On je pisao “Politici”, upozoravajući ih “da je finale u srpskom jeziku srednjeg roda, dok se u muškom rodu koristi u Hrvatskoj”, ali rezultata nije bilo.

“Politikini” novinari mogli bi u svoju odbranu da navedu rečnik Matice srpske, u kome piše “finale m” i navode se tri primera, dva iz hrvatskih pisaca a treći upravo iz “Politike”. Iz tih primera ne da se zaključiti kog je roda imenica, jer je svuda u padežu (“završava finalom”, “u finalu igraju” i slično). Vujaklija ovde ne pomaže, jer ne daje nikakve gramatičke podatke o rečima. U Klaićevom rečniku stranih reči izričito se kaže za finale “ne treba tu riječ upotrebljavati u srednjem rodu”. U novijem hrvatskom rečniku Vladimira Anića, međutim, kao i u rečniku stranih reči koji je isti autor pisao sa Ivom Goldštajnom, za finale je data oznaka “sr i m”.

U stvari, kod nas se u sportskom značenju finale uvek upotrebljavalo u srednjem rodu (“veliko finale Kupa”, “prošlogodišnje finale” i sl.) i s te strane je Vasilije u pravu. Muškog roda je u muzici (npr. “orkestarski finale”), odakle se prenosi i u pozorište i književnost (kad govorimo o finalu drame ili romana), pošto u umetničkom rečniku imenice italijanskog porekla na -e i -o (kao bijenale, andante, intermeco, alegro itd.) zadržavaju muški rod originala. U množini će i ovde biti srednji rod: “mnoga operska finala” i slično.

Pavle Ćosić mi javlja da je predsednik kućnog saveta u njegovoj zgradi smislio novu reč. Šalje mi i fotografiju natpisa na zidu: “Ne ostavljajte kese sa đubretom u hodnicima i ispred đubrare. Mesto za ostavljanje je isključivo u đubrari.” “Možda je jezički čistunac pa izbegava stranu reč kontejner”, primećuje g. Ćosić, “a možda se odnosi i na nešto drugo.”

Ja pretpostavljam da je u pitanju prostorija s kantama odnosno kontejnerima, kakva postoji u nekim većim zgradama. Matičin rečnik ima reč đubrara samo u značenju “muva koja živi na đubrištu”. Ima đubranik, đubrenik i đubrenjak, ali kao sinonime za đubrište. Prostorija nije đubrište, a ne vredi ni da je nazovemo đubretara, jer kad biste rekli “ona đubretara u prizemlju moje zgrade”, svako bi pomislio da ste u svađi s komšinicom. Možda bi trebalo reći đubretarnica ili smećarnica, mada tih reči nema u rečnicima.

Još jedan zanimljiv natpis pronašla je čitateljka koja se predstavlja samo kao Milenka. U mesnici “Srbokoop” u ulici Despota Stefana, kaže ona, prodaje se pileća konfekcija. Ja se sećam da je u Nušićevoj ulici još pre dosta godina otvoren “butik za meso”, pa me ova konfekcija ne iznenađuje. Verovatno ćemo uskoro dobiti i kreatore salame, salon ćevapčića i firmirane šnicle.

Inž. Draganu Perišiću iz Podgorice proradio je čir kada je čuo voditeljku jutarnjeg programa na televiziji da kaže: “Loše je vreme, pa su mnogi deprimirani. Međutim, evo vesti koja će vas vrlo uskoro razdeprimirati: meteorolozi najavljuju poboljšanje vremena...” Komentar našeg čitaoca: “Dosad sam mogao da se oraspoložim, razvedrim, razveselim... Sad čujem da mogu i da se razdeprimiram. Budući da sam bio malo nervozan i uznemiren, ova vijest me veoma ubrzo raznervira i razderanžira, te tako blažen rasključih televizor. (Smijem li reći da TV Braće Kvarić previše kvari srpski jezik?)”

A kad već pominjemo Podgoricu, na prvom mitingu Pokreta za nezavisnu Crnu Goru, na Cetinju, okupljenima se obratio i Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine. Rekao je: “Došao sam kao Srbin koji se ne boji nezavisne Crne Gore. Na narednoj sednici parlamenta predložiću da crnogorski bude službeni jezik u Vojvodini, pored srpskog, hrvatskog, mađarskog, slovačkog, rumunskog i rusinskog.”

Ne znam da li je to obećanje već ispunio, ali sam siguran da će takav predlog podneti i da će obezbediti simultano prevođenje sa srpskog na hrvatski, hrvatskog na crnogorski, crnogorskog na srpski i tako redom. Jedno me ipak čudi: šta čeka, zašto ne predlaže da se kao službeni uvedu sremski, banatski i bački jezik?