Povratak na velika vrata

Posle petnaest godina pauze u Beograd se vratio džez festival. Pod pokroviteqstvom Skupštine grada Beograda, u organizaciji Doma omladine Beograda, gde je održan od 27. do 31. oktobra.

Za pet večeri publika je imala priliku da vidi i čuje 15 grupa i da uživa u muzicirawu vrhunskih majstora džeza. Program je bio sastavqen tako da pokriva većinu trenutno aktuelnih stilova u džezu, pa je samim tim svako mogao da nađe nešto što ga interesuje. Od mejnstrima, preko fjužn i etno džeza, do brazilske muzike i avangarde.

Festival su otvorili “Al Foster kvartet” i “Dejv Holand kvintet”. Veliki bubwar je doveo ekipu mladih, talentovanih muzičara sa kojima se prošetao kroz raznovrstan repertoar kompozicija koje je u toku svoje prebogate karijere svirao sa najvećim majstorima džeza. Izvanredna sola, mnogo pozitivne energije i prefiweno muzicirawe kvarteta oduševili su publiku, koja ih je ispratila ovacijama.

“Dejv Holand kvintet” je u posledwih pet godina osvojio sve moguće nagrade koje postoje u džezu. Wihov nastup na Beogradskom džez festivalu zaslužuje poseban tekst, ali ovog puta ću samo istaći sjajne kompozicije, izuzetne solo deonice svih članova kvarteta, gotovo telepatsko razumevawe među muzičarima, izvanrednu dinamiku i neiscrpnu energiju. Naravno, i oni su svirali na bis, iako se već bližila ponoć.

U nastavku festivala nastupili su “Duško Gojković Trampets end Ritam junit 2”, koji su odlično odsvirali dobro napravqen izbor iz Duškovog bogatog repertoara. Sledio je saksofonista iz Engleske, Denis Baptist, sa svojim kvartetom, koji je odao počast muzici velikog majstora DŽona Koltrejna. Čarli Hanter sa svojim triom predstavio je nove tendencije u džezu, fjužn muziku, u kojoj nema stilskih ograničewa, sa savremenim zvukom i odličnim muzicirawem. Nikola Konte, gitarista iz Italije, jedan od najtraženijih evropskih muzičara, sa svojim džez kombom svirao je post-bap džez, sa nadahnutim solima mladih muzičara, trubača Fabricija Bosa i saksofoniste Danijelea Skanapieca.

Četvrto veče ispunili su majstori iz Brazila, “Domeniko + 2”, na čelu sa pevačem i gitaristom Morenim Velosom, i gitarista, pevač i kompozitor Vinisius Santuaria sa svojom grupom. Veče za opuštawe, sa melodičnom i ritmičnom muzikom, uz koju je publika sa zadovoqstvom igrala.

Festival su zatvorili velikani džeza, saksofonista Dejv Libmen sa svojim kvartetom

“Kvest” i “World saksofon kvartet”. Sticajem okolnosti dogodila se sjajna stvar. Čuveni bubwar Bili Hart, član Libmenovog kvarteta, negde je zagubio pasoš i nije mogao da dođe. Libmen je “pozajmio” mladog bubwara, Li Piersona, iz “World saksofon kvarteta”, koji je posle samo jednog sata probe sa Libmenom izašao na scenu i pokazao izuzetnu muzikalnost. Pažqivo je slušao šta drugi sviraju i izvanredno se uklopio u vrlo kompleksnu muziku, sa nepredvidivim solima sjajnog Libmena i veličanstvenog pijaniste Ričija Bajraka.

“World saksofon kvartet”, jedan od najpoznatijih predstavnika avangardnog džeza, svirao je muziku DŽimija Hendriksa. Uz ritam sekciju, u kojoj je bio i čuveni bas gitarista DŽamaladin Takuma, i trombonistu Krejga Herisa koji im se pridružio na ovoj turneji, priredili su izvanrednu muzičku predstavu sa sjajnim aranžmanima i odličnim solo deonicama. Siguran sam da bi DŽimi Hendriks bio prezadovoqan da je mogao da čuje svoju muziku u izvođewu majstora fri džeza.

Sve vreme festivala, u sali Pogon, u ponoć su počiwali koncerti domaćih i “bivših” domaćih muzičara. Matija Dedić trio (Hrvatska), Vladimir Maričić trio i prijateqi (Srbija), Fejk orkestra (Slovenija), Foltim (Makedonija) i Bata Božanić kvintet (Srbija). Time je zaokružena muzička ponuda festivala, koja nije imala nijednu slabu tačku.

Da nije sve sjajno i da ne bi sve prošlo u superlativima, pobrinuli su se organizatori. Da bi prodali što više karata i napravili mesta za veći broj posetilaca, iz velike sale Doma omladine sklonili su stolice. Publika je sve vreme morala da stoji, iako je, mora se priznati, to stoički podnela ponesena vrhunskim muzicirawem velikih majstora. Sramota je da se za ovako veliku smotru ne obezbedi veća sala, dvorana Doma sindikata – na primer, već su qubiteqi džeza prinuđeni da stoje i da se guraju u sali u kojoj se od vrućine jedva diše i koja je ispuwena oblakom dima od cigareta.

Uprkos svemu, pobedio je džez i sjajna publika a Beograd je ponovo dobio festival po kome je bio poznat dve decenije.

Raša Petrović