Svi u MMF dobrovoljce

Tokom poslednjih godinu dana, Međunarodni monetarni fond se zbilja trudio da se zbliži s građanima Srbije. A sa medijima, naročito. S političarima se zbližio još ranije. Nekad pažljivo skrivani partner, danas je postao predmet političke želje za čiju se naklonost bore sve stranke takozvanog demokratskog tabora.

Rezultat: MMF i građani Srbije su se upoznali, nisu se zbližili. Titula političara MMF-ovog ljubimca ne izaziva divljenje, ali izaziva strah. Koga MMF podržava, tome pružati otpor ne isplati se. Zalud omiljeni MMF-ovci uveravaju da nam u Vašingtonu misle samo dobro, nama je samo na umu Argentina. Mislili su dobro i njima.

Zato je strogo kontrolisani izraz lica gospođe Pirita Sorsa, šefa Misije MMF-a za Srbiju i Crnu Goru, dok je saopštavala da su prošlonedeljni pregovori sa delegacijom naše zemlje vođeni “u uslovima veoma povoljnih ekonomskih prilika”, ali da su ostali da se razjasne još neki detalji, pročitan na način na koji je gospođa Sorsa, na višekratno ponovljeni pritisak novinara, opisala politiku deviznog kursa u Srbiji. ODGOVARAJUĆI. Taj je dojam pojačala činjenica da je gospođa Sorsa istog dana otputovala za Vašington, dakle nezavršenog posla. Ali neka ne brinemo. E-mail je čudo.

Bar ovaj novinar nije čuo da je iko od relevantnih učesnika izgovorio da su pregovori prekinuti. Ali takva je vest ušla u medijsku upotrebu i nema sumnje da je rezultat uznapredovalog zbližavanja MMF-a sa medijima. Naša strana je demantovala, ali dosta mlako. Malo zastrašivanja pred restriktivnu završnicu nije ni našima na odmet.

Ali novinski članci pišu se i za one čitaoce kojima su novine prvi put u ruci. Misija MMF u Srbiji je boravila povodom šeste i poslednje revizije trogodišnjeg finansijskog aranžmana koji su Srbija i Crna Gora sa tom međunarodnom finansijskom institucijom sa sedištem u Vašingtonu potpisale maja 2002. godine. Uz 829 miliona dolara obećanih kredita, koji su u tranšama uglavnom završavali u našim sad već bucmastim deviznim rezervama, Srbiji i Crnoj Gori je ispunjenje obaveza preuzetih ovim aranžmanom bilo uslov i za otpis još 15 odsto duga Pariskom klubu. Baš nekako u vreme kad je srpski ministar za finansije obećavao da tako solidno stojimo da nam novi finansijski aranžman sa MMF-om više neće biti potreban, MMF je ocenio da uslove iz prvog aranžmana do maja ove godine nismo ispunili, pa da će nam tekući aranžman, naravno na naš zahtev,

biti produžen još šest meseci. Koji ističu otprilike sada.

Dok su se stručnjaci bavili stručnim detaljima, građani Srbije su se zbunjeno pitali da li bezizražajno lice gospođe Sorsa od ponedeljka znači da će velike pare Pariskog kluba sada, umesto da nam ih otpišu, tražiti nazad. Daleko bilo. Da ni iz mnogih drugih kako finansijskih tako i političkih razloga nije uputno ljutiti MMF, naučio je već svaki birač u Srbiji. Rasprava o tome da li su naši pregovarači pre tri i po godine, a naročito u maju 2005. godine obećali i što nismo kadri ispuniti, ostavljena je za neka bolja, ako Bog da, izborna vremena.

Oko čega nas je Međunarodni monetarni fond u ponedeljak pohvalio? “U Srbiji pregovori su vođeni u uslovima veoma povoljnih ekonomskih prilika. Projekcije rasta za 2005. i 2006. godinu, revidirane su na gore, na 4,8 procenta i 5,0 procenata, respektivno, u uslovima sve boljih izvoznih performansi, jake domaće tražnje i rastuće investicione aktivnosti lokalnih i međunarodnih kompanija. Deficit platnog bilansa se popravlja, ali je i dalje na visokom nivou od oko 0,6 procenata bruto domaćeg proizvoda, a inflacija je takođe visoka. Dinamika spoljnog duga i dalje je zabrinjavajuća, spoljni dug dostigao je oko 60 procenata bruto domaćeg proizvoda”.

A šta sad traži MMF, a mi bismo radije da ne damo, ako baš ne mora?

DUG PENZIONERIMA: Ako je zbilja pobegao u Japan, srpski ministar za finansije Mlađan Dinkić pobegao je od ovog problema. Koji će ga sada sačekati. Do kraja. Drugi učesnici pregovora sa naše strane, bez zazora će reći da je on stvar zamesio, kad je zamesio, sad neka je kusa. Uveren da kasa kojom šefuje to sada već može da izdrži, a moguće je i vođen svojom neutoljivom glađu za političkim poenima, Dinkić je isposlovao, a MMF nije pitao, usvajanje zakona po kome država preuzima 43,5 milijardi dinara duga Fonda za penzijsko osiguranje zaposlenih i Fonda za penzijsko osiguranje poljoprivrednika ili 1,5 odnosno 20 penzija. Država se obavezala da po osnovu ovog duga emituje obveznice koje bi, o roku dospeća, isplatila tokom naredne tri godine, počevši od 2006. godine. Samo sledeće godine u te svrhe bi buyet trebalo da izdvoji oko 12 milijardi dinara. MMF ne odobrava da ova suma bude isplaćena iz planiranog suficita od 45 milijardi dinara, pa da učešće buyetskog viška u BDP bude 1,8 odsto. Nego zahteva da suficit i sa isplatom prve godišnje rate zaostalih penzija bude 2,4 odsto BDP, a da ministar, ako može, obećane pare namakne novim uštedama na drugoj strani ili boljom naplatom poreza.

Ali problem sa dugom penzionerima tu se ne završava. Kad jednom dobiju obveznice njihovi vlasnici i one koje dospevaju 2007. godine ili 2008. godine mogu naplatiti ranije, njihovom prodajom na berzi, recimo, uz odgovarajući diskont (umanjenje). Tako prevremeno naplaćene hartije od vrednosti bile bi novi pritisak na inflaciju sa kojom se NBS i Ministarstvo finansija ne nose najbolje.

Zato MMF traži da se tek usvojeni zakon o regulisanju penzijskog duga u Narodnoj skupštini izmeni i početak otplate preuzetog duga odloži za 2007. godinu. Knjiga, međutim, još nije zatvorena na toj strani, a biće tek pošto budu sa stola sklonjeni svi ostali otvoreni problemi, čijim rešavanjem bi MMF-u trebalo dokazati da preuzetu obavezu pram penzionerima Srbija ima odakle da ispuni o roku koji je zakonom zapisala, a da pri tom na makroekonomskom planu ništa ne rizikuje.

JAVNA PREDUZEĆA: Ovo je problem koji će biti rešen pretposlednji. Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Harald Hiršhofer usiljeno se trudio, ali su mišljenja o njegovoj fascinaciji našim javnim preduzećima, njihovom sudbinom, a naročito platama podeljena. Od onih da su mu uloga i namere u “svakom pogledu pozitivni” do onih da je “preko svake mere ambiciozan i najsrećniji bi bio da u našim javnim preduzećima sami donesu odluku da plate više uopšte neće tražiti”.

Prema pregovorima sa MMF-om i Predlogom zakona o buyetu u 2006. godini, dogodine se očekuje inflacija od 9,3 odsto. Naša delegacija je predložila da masa plata u javnim preduzećima raste po stopi od 9,4 odsto, dakle mrvicu iznad inflacije, ali Hiršhofer neće ni da čuje. On je više nego aktivan u komunikaciji sa svim strukturama NIS-a, Telekoma, od sindikata do menaymenta, a ne preskače ni potencijalne investitore, pa računa da naše mastodonte poznaje iznutra. Iako naša strana tvrdi da je realan pad plata u javnim preduzećima u avgustu bio 2,6 odsto, Hiršhofer ne haje. Rast plata može biti 8,3 odsto i ni makac više. I što je još gore, Hiršhofer je, kažu, promenio i metodologiju utvrđivanja te mase, pa bi tih 8,3 odsto bilo primenjeno na masu plata iz januara ove godine, ali ogoljenu za iznos isplaćen radnicima u preduzećima sporednih delatnosti koja su se u drugoj polovini godine iz javnih preduzeća izdvojila. “On sad u masu plata računa sve i jubilarne nagrade i 13. platu i –SVE”.

U našoj delegaciji ima i onih koji smatraju da je Hiršhofer skroz u pravu i da se “samo tako javna preduzeća mogu naterati da otpuste viškove radnika, a plate povećaju stručnjacima” i onih koji veruju da je “do nesporazuma možda došlo zbog primene različitih metodologija”, ali i onih koji u po glasa kažu “ama zavrću nas strašno, najstrašnije moguće, ucenjuju nas sa tih 700 miliona jer im je to poslednje”.

Ukupna masa plata u javnim preduzećima iznosi oko 40 milijardi dinara.

OBAVEZNA REZERVA: Kad ovaj broj NIN-a već bude u prodaji, ovaj će problem u pregovorima sa MMF-om biti rešen. Obavezna rezerva poslovnih banaka, već visoka manje na dinarsku više na deviznu osnovicu, ove je godine više puta menjana i po visini i po strukturi, a biće i opet. Jer, po mišljenju MMF-a, inflacija se još opire i onako restriktivnim monetarnim merama, pa sa njima treba nastaviti. Sem obavezne rezerve na deviznu osnovicu, koja bi prema mišljenju MMF-a trebalo da bude podignuta i do 39 odsto, biće povećana i eskontna stopa NBS što će dovesti do poskupljenja kredita. Najviše su na meti potrošački. Niko ne sumnja da će se guverner NBS Radovan Jelašić oko detalja ovih restriktivnih mera sa MMF-om lako dogovoriti tim pre što deli njegovo mišljenje.

Počevši od maja, Monetarni odbor NBS je više puta menjao i dopunjavao svoje odluke o obaveznoj rezervi, pa ovog trenutka ona izgleda ovako: obavezna rezerva banaka na dinarsku osnovicu iznosi 20 odsto, obavezna rezerva banaka na zaduživanje u inostranstvu iznosi 29 odsto, a obavezna rezerva banaka na novu deviznu štednju 41 odsto.