Dogovorićemo se

RADOVAN JELAŠIĆ, ŠEF DELEGACIJE SCG U PREGOVORIMA SA MMF-om

Iz Narodne banke Srbije ovih dana će ponovo stići mere koje neće obradovati građane gladne kredita, pa ni privredu. Krediti će, saglasno dogovoru sa MMF-om, poskupeti. Ali, tvrdi guverner Radovan Jelašić, dinar neće devalvirati. Pokazalo se da izvoz može i treba da raste saglasno rastu produktivnosti, a ne muvanjima sa kursom.

Je l’ oni nas malo ucenjuju sa tih 700 miliona duga, koliko bi još trebalo da nam otpiše Pariski klub, ili su ovim što traže u pravu?

- Mislim da mi nismo ucenjeni i da su manje-više u pravu. Mnogo više smo sami sebe ucenili sa tih 700 miliona, jer se o njima govori bukvalno tri i po godine, a za to vreme je u nekim sektorima moglo mnogo više da se uradi. Recimo, posao oko restrukturiranja, posebno javnih preduzeća, išao je prilično sporo, da ne kažem traljavo. Mi se stalno prvo bunimo oko rešenja koja oni predlažu, tvrdimo da to ne može, da je preuranjeno ili da nam to ne treba, a onda prihvatimo i posle šest meseci se hvalimo kako smo to dobro uradili. Recimo, prihvatili smo buyetski suficit, a onda smo tvrdili da smo to sami izmislili...

Ali to ne znači da mi stvarno mislimo da nam je bio potreban toliki suficit?

- Ja smatram da nam toliki suficit nije potreban. Sem toga, još nijednom nisu završeni pregovori, ovde ili u Vašingtonu, a da nije napravljeno malo slavlje i da na kraju nismo rekli da su, ipak, oni u pravu i da bismo to isto uradili i sami... Prisustvo MMF-a je za ove tri i po godine imalo jako pozitivan efekat, ako ni zbog čega drugog, onda zato što bismo mi, bez njih, verovatno, još strategisali i raspravljali na duge staze o tome kako treba da izgleda jedan ili drugi zakon.

E, pa sad da krenemo od konkretnih primedbi MMF-a: spoljni dug je dostigao 60 odsto bruto domaćeg proizvoda. Pa šta to znači, gde je dosad bio?

- Bio je na nivou od negde 56 odsto. Ali tu imate dug države koji se smanjuje i privatni dug koji se povećava. Ceo ovaj trgovinski deficit, odnosno tekući deficit platnog bilansa se na određeni način mora finansirati. Očigledno je da se to radilo kroz zaduživanje u inostranstvu, što je doprinelo rastu duga privatnih preduzeća.

Ali vi ste cele godine preduzimali nešto da to zaduživanje u inostranstvu destimulišete.

Kakve su rezultate dale vaše mere?

- Mi smo preduzimali samo mere na destimulisanju zaduživanja banaka u inostranstvu. Nismo preduzimali ništa u vezi sa zaduživanjem lizing kompanija i svih drugih pravnih lica. Oni, doduše, imaju obavezu da podnose zahtev za zaduženje u inostranstvu i da to zaduženje registruju. Mi imamo kvote, koje ćemo verovatno iduće godine ukinuti, mada ni do sada nijednom pravnom licu nismo zabranili zaduživanje u inostranstvu zbog nedostatka kvota, pošto je to njihov dug za koji ne garantuje država. NBS putem devizne obavezne rezerve, koja je povećana sa 21 na 29 odsto, utiče isključivo na zaduživanje banaka u inostranstvu. Postigli smo to da ove 2005. godine povećanje zaduživanja bankarskog sektora u inostranstvu neće prevazići ono koje je bilo realizovano u prošloj godini. Mnogo veći izvor novih kredita je, međutim, novoprikupljena devizna štednja, kao i povećani depoziti pravnih lica. Što se lizinga tiče, zaduživanje u inostranstvu je značajno povećano i za prvih devet meseci verovatno je dostignut nivo iz cele prošle godine. Inače, treba imati u vidu da u poslednjem kvartalu običnosledi najveće povlačenje kredita iz inostranstva, što znači da ćemo pravu sliku imati tek na kraju godine.

Sa monetarnog gledišta da li je dobra promena strukture “zaduživanja”, manje zaduživanje banaka, a veće zaduživanje drugih pravnih lica u inostranstvu?

- Sa makroekonomskog stanovišta, nama je najvažnije da bude manje zaduživanje države, a veće zaduživanje privatnog sektora. Mi bismo u NBS-u bili najsrećniji da se ne smanjuje udeo banaka u finansijskom posredovanju, jer to znači da ćemo sutra imati manje načina da upravljamo finansijskim sistemom, pošto na direktna zaduživanja preduzeća u inostranstvu nemamo mogućnost da utičemo.

MMF dalje kaže: stroža monetarna politika i propisi biće usmereni ka kontroli ubrzanog rasta kredita, naročito potrošačkih i rizika koji ih prate. Vi ste već prošle godine preduzeli neke mere na ograničavanju potrošačkih kredita. I koji su rezultati?

- Određene mere smo preduzeli 1. decembra prošle godine. Suočili smo se sa činjenicom da su efekti tih mera izgubili oštrinu negde juna, jula ove godine. S jedne strane, značajno su se povećali poslovi lizinga, gde nemate obaveznu rezervu, kao ni celokupnu paletu zahteva u pogledu toga šta sve treba ispuniti da bi se lizing odobrio. S druge strane, iako smo kod kredita odobrenih fizičkim licima na rok do pet godina propisali da 20 odsto mora da bude depozit, a da mesečna rata ne sme da bude viša od 30 odsto prihoda domaćinstva, ta mera je izgubila pravi efekat. Dok smo januara, februara i marta imali prosečan porast kredita od milijardu i po, jula, avgusta i septembra smo imali porast potrošačkih kredita od oko šest-sedam milijardi dinara. To je velika ekspanzija, čak i mnogo veći prosek od onoga koji je postojao pre nego što smo preduzeli pomenute mere. Sigurno je da ovaj rast potrošačkih kredita sada obuhvata i efekat ukidanja čekova na odloženo, što ranije nije bio slučaj. Ono što je bio ček sa nepripadajućom kreditnom funkcijom, nije ulazilo kao kredit u bilansnu sumu, a sada kada se čekovi zamenjuju kreditnim i platnim karticama, to se kao zaduženje vodi u bilansima banaka.

MMF traži i da povećate već ionako visoku obaveznu dinarsku rezervu?

- Sa MMF-om pričamo o nekoliko stvari: tu je i kamatna stopa i obavezna rezerva, treba videti šta možemo da uradimo da se postigne cilj... da se ne naprave štete, štete sa stanovišta budućnosti. Odnosno, mi pokušavamo da doprinesemo da jedan veći deo kreditne aktivnosti banaka ne ide u potrošačke kredite, već da bude usmeren ka privredi. U poslednja dva-tri meseca imamo upravo obrnutu situaciju – srazmerno veći deo ukupne sume kredita otišao je u potrošačke kredite, umesto u plasmane privrede...

Onda vaše mere nisu postigle efekat?

- Naše mere su imale odličan efekat januara, februara, marta i aprila...

Dok se narod nije snašao?

- Dok se bankari nisu snašli.

Kako da vam kažem, nemam utisak da bilo čime možete tu glad za kreditima zaustaviti ako je tako snažno motivisana?

- Ta glad za kreditima je akumulirana 15 godina. Mi smo se zaista nadali da će ljudi, kad banke obavežemo da prikažu efektivnu kamatnu stopu od 23 odsto, još jednom razmisliti o tome da li, posle 15 godina, da uzmu kredit i da, na primer, kreče stan ili da sačekaju još šest meseci.

Otkud vam uopšte ideja da će ljude prikazivanje efektivne kamatne stope uplašiti?

- Sigurni smo da je jedan broj ljudi razmislio o tome koliko ga stvarno košta kredit i da razmišlja o tome...

Ja čak mislim da su vaše restriktivne mere pojačale glad za kreditima?

- Možda, ili je problem na drugoj strani. Banke, njihove generalne direktore i sve te ljude iz finansijskog sektora, nažalost, uopšte ne zanima šta će biti sa finansijskim sistemom Srbije za pet godina, ni šta će biti sa kreditnom sposobnošću Ruže Ćirković za deset godina. Generalnog direktora banke samo zanima da on svom većinskom vlasniku kaže: dok sam ja bio na tom mestu, dobit na naš kapital bila je 15 ili 20 odsto. I da, naravno, sve to preračuna i kroz ličnu korist, odnosno bonus koji će dobiti, a koji zavisi od ostvarenog profita – i koji dostiže i 50 odsto plate.

Da li je vama sa monetarnog stanovišta povoljnije da ljudi kupuju trajna potrošna dobra na ček ili na administrativnu zabranu na platu, odnosno da ih kreditiraju firme proizvođači umesto banaka?

- Sa stanovišta monetarne politike, mnogo je bolje da to rade firme. Jer, sa čekovima smo imali bukvalno sivu emisiju novca, pošto su trgovci, umesto da sa naplatom čekova na poček sačekaju, išli kod banaka da ih eskontuju i time su praktično stvarali novu novčanu masu. Kupovina na rate preko administrativne zabrane na platu u tom pogledu mnogo je bolja.

I dobro, koje ćete sad mere preduzeti da potrošačke kredite zaustavite kako zahteva MMF?

- Mi ne donosimo mere na osnovu zahteva MMF-a, ali ja vam tvrdim da će i mere koje ćemo sami doneti, dati iste rezultate. Jer, potreba za maksimiranjem profita pojedinih banaka je toliko velika da će oni ponovo nešto smisliti. Qudi su zato debelo plaćeni... To će se tako nastaviti, to se tako nastavlja u svim zemljama.

Pa dokle, do nekog sloma ili masovne naplate hipoteka kakva se, uostalom,dešava svuda, i u Americi?

- Biće i toga. Verovatno i to treba da se desi da bi ljudi shvatili da je njihova odgovornost i interes da se olako ne zadužuju. NBS ih na to stalno upozorava. Ne bih voleo da gledam scene kakve sam gledao u Frankfurtu, gde se svake subote prodavalo minimum deset stanova na licitaciji i ljudi su se nalazili na ulici.

Međunarodni monetarni fond traži da dalje povećate i obaveznu rezervu. Ove godine ste je više puta povećavali i promenili ste njenu strukturu: smanjivanjem obavezne dinarske rezerve banaka i obaveznog deponovanja na osnovu devizne štednje, a povećanjem rezerve na zaduživanja u inostranstvu. Kakve je to dalo rezultate?

-Delimično i zbog toga imamo povećanje nove devizne štednje. Mi ćemo ove godineverovatno imati porast nove devizne štednje na nivou 2003. i 2004. godinezajedno. Nadamo se povećanju od 650 do 700 miliona evra. Istovremeno, smatrali smo da je neferda izvori iz inostranstva, koje povlače banke čije su centrale u inostranstvu, budu jeftiniji nego izvori iz zemlje i to je bio jedan od razloga za povećanje obavezne rezerve na takvo zaduživanje.

Znači, banke su podigle kamate na deviznu štednju?

- Da. Ali to znači da ni krediti iz te štednje neće biti mnogo jeftini. Sem povećanja devizne štednje, ove sumere rezultirale stabilizacijom zaduživanja u inostranstvu i ukupni dug koji se ove godine formirao u inostranstvu nije povećan. To je, kao i svaka druga mera, dalo podsticajarazvoju nekih drugih alternativnih načina finansiranja: lizinga, direktnog zaduživanja preduzeća u inostranstvu, što se nama na neki način i sviđa jer to malo pojačava konkurenciju, pošto od toga da li će kredit nekom biti odobren ovde ili u Beču, zavisi i profit te firme.

Za preduzeće je jevtinije da dobije kredit uBeču nego ovde?

- Jeste, samo je pitanje da li je svako spreman da izBeča odobri kredit nekome ovde.

Dakle, MMF traži dalje povećanje obavezne rezerve. Postoji li neka granica posle koje su štete po privredu od te mere veće od koristi?

- Kratkoročno, svako podizanje obavezne rezerve negativno utiče na privredu. Dugoročno, međutim, svako će imati samo koristi od toga da se stopa inflacije značajno smanji, na šta je inače i usmerena ova mera koja privremeno steriliše novac koji podstiče tražnju, a time i rast cena.

Povodom ovih pregovora sa MMF-om bilo jedosta kontroverznih komentara oko kursa dinara. Prema vašoj oceni, kako se tokom ove godine kretao kurs u odnosu na inflaciju i koliko je uticao na ove pozitivne rezultate u izvozu?

- Mislim da je ova godina ponovo potvrdila da mnogo veći efekat na naš nivo izvoza imaju strukturne reforme i mnogi drugi faktori, a ne toliko kurs dinara. Jer mi imamo značajno povećanje izvoza bez značajne promene politike kursa. Uzimajući u obzir ponudu i tražnju deviza,zatim da su banke ove godine u direktnoj trgovini van međubankarskog deviznog tržišta prodale mnogo više deviza nego NBS, da imamo značajan priliv stranih direktnih investicija, što je isto tako dovelo do određene apresijacije, mislim da zaista nema potrebe da bilo šta menjamo u postojećem sistemu.

S obzirom na trenutno stanje pregovora, jesmo li mi u nekom velikom problemu?

- Nismo, ako sve obaveze koje smo preuzeli pretočimo u konkretne rezultate, ali ako to ne uradimo, onda ćemo biti u velikom problemu. Mi smo se dogovorili šta treba da uradimo i to sad treba da potvrdimo konkretnom zakonodavnom aktivnošću, počev od buyeta za narednu godinu do zakona o zdravstvenom osiguranju ili novog zakona o bankama, i to ne tokom sledeća tri meseca, nego bukvalno u roku od sledećih mesec dana. Posle negativnih iskustava sa penzionim zakonom, ovog puta će nam se gledati i tačka i zarez.

Ako ne ispunimo, šta će da nam rade?

- Ništa. Bićemo primorani da tražimo odlaganje, što će imati reperkusija na Pariski klub, na povlačenje sredstava od Svetske banke, na povlačenje sredstava od EU, eventualno na rejting zemlje...

A hoće li Narodna banka i država imati neke materijalne obaveze, recimo otplate nekih anuiteta,ukoliko dogovor ne bude postignut do kraja ove godine?

- Ni materijalne ni moralne obaveze nećemo imati, pošto ćemo se mi sigurno sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoriti.