19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
U Sremčevoj “Ivkovoj slavi” nazire se kafkijanska situacija. Čoveku na slavu dođu prijatelji, zasednu i neće da odu kad za to dođe vreme. Oni postaju domaćini, a domaćin nepoželjan gost u svom domu; on nema kome da se obrati za pomoć: predstavnici vlasti i sami učestvuju u gozbi... Ova smešna, ali i jeziva, situacija u kojoj je čovek usamljen, bespomoćan i izgubljen, u kojoj ga prožima osećanje da su pakao drugi, groteskna je, tipično kafkijanska.
U Šotrinoj “Ivkovoj slavi” nema ni traga od pritiska ove situacije i tegobe koja čoveka dovodi u “drugo stanje”. Naprosto, prijatelji su se, nešto grublje nego što je to uobičajeno, našalili sa svojim pajtašem, uvređeni pomanjkanjem njegove pažnje, a on je, iako ga je to nerviralo, našao razumevanja za njihovu neslanu šalu. Šotra se, dakle, nije zainteresovao za ono teško jezgro situacije koje je u lakom štivu Sremčeve “Ivkove slave” ostavljeno kao klica za neko buduće groteskno i pametno pozorišno ili filmsko delo.
Komedija je rod sa najviše tajni i pruža najviše uživanja. Međutim, uživanje i zabava nisu ista stvar. Komedija, kako kaže Vladimir Stamenković, “po pravilu, u gledaocu podstiče priliv životnog elana”. To je njena bitna definicija – to opažajno-emocionalno-misaono mobilišuće dejstvo koje u čoveku pobuđuje samu volju za životom. Za istoriju filma nije bez značaja slučaj smrtno obolelog od raka koji se izlečio gledajući komedije i umirući od smeha.
