Dva putića

Mr ZVEZDAN TERZIĆ, PREDSEDNIK FS SRBIJE

Dogodi li se ili ne dogodi referendum u Crnoj Gori o samostalnoj i nezavisnoj državi, normalno je da će i sport s onu stranu Lima izaći u svet samostalno. Već su to uradili Stonoteniserski savez CG, zatim atletski i rukometni. Zašto to ne bi bio i fudbalski kad Crnogorci tvrde da su u ovom sportu najjači i da već danas mogu da formiraju reprezentativnu selekciju koja bi uspešno igrala i u Evropi i u svetu? Jer, kažu u Podgorici, njihov budući tim je jači bar od polovine evropskih koju čine države i teritorijalno i brojčano manje od Crne Gore!

Crnogorci imaju pravo na ovakav rezon, jer većina njihovih igrača igra u dva najtrofejnija kluba u Beogradu, “Crvenoj zvezdi” i “Partizanu”, a bogami mnogih ima i u klubovima širom Evrope. Šta ako se ovaj plan ostvari, a apsolutno je moguć, za NIN govori Zvezdan Terzić, predsednik Fudbalskog saveza Srbije: “U ovom trenutku postoji izvanredna atmosfera u Fudbalskom savezu Srbije i Crne Gore. Ovo posebno podvlačim, jer radi se o homogenom sastavu ljudi. Zato smo i uspeli da eliminišemo, ne samo fudbalske timove, već i države kakve su Španija i Belgija, u takmičenju za šampionat sveta 2006. u Nemačkoj.”

Već slično je viđeno raspadom SFRJ i očigledno da reči “izvanredna atmosfera” više ne drže vodu?

- Možda ova razmišljanja koja iznosite imaju podlogu, ali ima i drugih problema koji ugrožavaju opstanak FSSCG. Tačno je da je već sve viđeno u raspadu bivše Jugoslavije. Kad ne bi bilo politizacije u sportu, mislim samo na Srbiju i Crnu Goru, nikada ne bi došlo do podele. Ali i drugi odlučuju! Mi smo isti narod sa istim mentalnim sklopom! I sve ovo sam hiljadu puta ponovio.

Pitanje je bilo jasno i mora se razmišljati kako dalje kad dođe do razdvajanja.

- Ako se dogodi to što se najavljuje na tom referendumu, mi kao sportisti, ponavljam, na to ne možemo da utičemo. Mi ćemo morati da sledimo politiku državnih organa. Ranije sam obavio razgovore sa Dejanom Savićevićem, predsednikom FSCG, mislim da se to dogodilo pre dva meseca, i oni su ozbiljno shvatili situaciju koja im eventualno predstoji. Ukoliko dobiju samostalnost, naredne četiri godine neće moći da igraju u bilo kojim kvalifikacijama. Mislim na šampionat Evrope i sveta. Kao novi član UN moraće da traže prijem kod Svetske fudbalske asocijacije (FIFA), ali i kod Evropske fudbalske unije (UEFA).

Obe organizacije to danas brže rešavaju, jer im je u interesu da imaju veći broj članova. Recimo i to da Crna Gora jedva ima nešto više od četrdeset klubova.

- Nemaju više ni Luksemburg i Malta zajedno. To je samo problem FSCG i mi im nećemo praviti nikakve smetnje da urade što im je na umu. Mi ćemo ostati Fudbalski savez Srbije kao pravni sukcesor, jer mi se ne delimo na dva dela, već se oni izdvajaju iz jedne celine.

Crnogorci su još pre sedam godina igrali prijateljsku utakmice po imenom “Humane zvezde” i tako izbegli propise FIFA o odigravanju takvih vrsta mečeva!

- Poznato mi je da u Crnoj Gori više nego ozbiljno razmišljaju o ovom potezu i meni će biti jako žao ako do toga dođe. Zato nismo zatečeni, kao mnogo puta dosad u svim sferama života, naročito poslednjih petnaest godina.

Preuzeli ste nešto konkretno!

- Ako taj referendum uspe kao što su zamislili i zaželeli, nema problema. Fudbalski savez Srbije će onda preuzeti sve ingerencije jednog jasno opredeljenog nacionalnog saveza. To znači ni na čiju štetu, a najmanje na svoju!

Strateško pitanje. U ovom trenutku u FSSCG je više zastupljeno Crnogoraca od Srba. Pre svega na važnim funkcijama, predsednika i generalnog sekretara. Vi ste takođe Crnogorac iz Vrbasa?

- Ako je ovo prvo donekle i tačno, a ne bavim se personalnom politikom, ja sam Srbin iz Hercegovine, rođen u Vrbasu od kolonista oca i majke koji su rođeni u Makedoniji! Ne znam odakle ljudima sve i svašta pada na pamet. Bez obzira na sve provokativne priče, i dalje smatram da smo mi jedan isti narod sa verom i biološkim likom.

Kažu da je sada stvoreno i idealno vreme za pljačku u fudbalu.

- Više se to eksploatiše kroz medije. Sve što je vredelo, mislim u igračkom smislu, otišlo je u inostrane klubove. Naši klubovi su ubogi siromasi i nemaju gotovo nikakvog prostora za pljačku. Da bi funkcionisao jedan naš klub, sada “Super lige”, mora da na godišnjem nivou obezbedi (zaradi) dva do tri miliona evra. Priznaćete da je to zaista teško kad nema publike, privreda je u bednom stanju, a pomoći od države niotkuda.

Kakva je onda strategija Fudbalskog saveza Srbije?

- Ono što nedostaje našem sportu, konkretno fudbalu, jesu lideri. Mi imamo određen problem da sadašnja struktura vlasti u našem fudbalu izvrši “debeogradizaciju” i vrati fudbal u strateške centre. Ako su Beograd i Novi Sad sami po sebi centri, to isto moramo da učinimo sa šest centara u ostalim delovima Srbije: u Nišu, Kruševcu, Čačku, Kragujevcu, Zrenjaninu i Subotici. Naravno da ne zapustimo i ostale. Dolazimo u situaciju da plan i program pravimo ovde u Beogradu, kanališemo naše iskustvo, a da u pomenutim centrima nemamo kvalitetnog partnera, menayera, odnosno lidera da realizuje ono što predlažemo i hoćemo...