19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
U nedostatku bilo kakvih kontraargumenata (čak ne zna ni ime srpskog episkopa iza kojeg se junački krije), Miško Vuković kmeči o tuđim tobože “neozbiljnim, vulgarnim i nepristojnim kvalifikacijama”. Usput, sa velike pameti kleveće i onoga koga pritvorno hvali: podmeće “velikom pokojnom novinaru” Staši Marinkoviću da je do poslednjeg dana glavnouredničkog menjanja “ideološki rigidne “Borbe” bio toliko veliki i dalekovid da za zamenika drži “falsifikat originala cicvarićevskog novinarstva”. A još šizofreno-halucinantno pripisuje drugima ono što sama udarnički radi – pranje biografije “novim antikomunizmom”. Da bi brkovima profesionalnog antikomuniste i profesionalnog antisrbina prikrila zečju usnu člana CK SK Crne Gore i zamenika direktora podgoričkog Marksističkog centra i sačuvala se, po cenu svega, u vlasti.
Stoga, kako bi rekao čovek za čije je delo bio zadužen zamenik direktora Marksističkog centra SK CG, ostavljam Milo-Miška i Milove dvorjane, dvorske lude i perjanike da na miru sahranjuju svoje mrtvace. Uveren da nijedan pravi srpski “rodoljubac” nema ništa protiv ni njihove nacije novih poturica, čiji su mnogi pripadnici i stariji od nje, a svi odreda stariji od svog novojezika i svoje “crkve”, jer nema ni jedan jedini razlog (kao ni Englezi, prema Čerčilovim rečima, u slučaju Jevreja) da ih smatra boljima od sebe.
Đuro Bilbija
