Narod gubi strpljenje

Već 15 godina odvija se tranzicija u Bugarskoj, sporo i bolno. Ako 2007. godine, kako je predviđeno, postanu deo EU, po najnaklonjenijem ekonomskom scenariju trebaće im najmanje 63 godine da dostignu sadašnji standard zemalja članica EU. Nije im nikakva uteha što će po tom scenariju Rumunima za isti podvig trebati 80 godina. Bugari su počeli da gube strpljenje.

Jedina privilegija koju uživaju jeste mogućnost putovanja bez viza. Međutim, retki su oni koji sebi mogu to da priušte. Otud ne čudi što su mnogi građani na poslednjim izborima (25. juna 2005) glasali za Ataku, odnosno krajnju desnicu, uvereni da će se jedino tako njihov glas nezadovoljnika čuti. Iznenađenje je bilo veliko jer su mnogi analitičari do objavljivanja rezultata tvrdili da desničarske stranke raznih boja nemaju nikakvu šansu u Bugarskoj. “Turci i Romi napolje”, parole su Atake, koja se još zalaže i za istupanje Bugarske iz NATO-a i za naknadne pregovore o pristupanju Bugarske EU. Volen Siderov, šef stranke, kaže: “Za nas je glasalo 400 000 ljudi. To nisu nikakvi fašisti, već časne patriote. Mi ćemo u parlamentu zastupati bugarske nacionalne interese.”

Evo kako je to nedavno izgledalo na delu. Pokret za prava i slobodu je stranka turske manjine i kao treća stranka po snazi u parlamentu učestvuje u vladi. Vlada Bugarske, međutim, nije mogla da postavi oblasne gubernatore i njihove zamenike zbog protesta građana koji ne žele da na te funkcije budu izabrani manjinski Turci. U Varni, gde je za gubernatora određen Turčin, protesti su trajali više od nedelju dana. Otišlo se tako daleko da je “za odbranu grada” formiran Revolucionarni komitet.

Nezadovoljni statusom su i Romi: “Bugarski nacionalizam prerasta u fašizam prema Romima”, izjavio je nedavno Toma Tomov, predstavnik Stranke Roma. Sve navedeno, ipak, nije uzbudilo evropske institucije, koje su onako brzopotezno reagovale kada im se učinilo da se manjinska ljudska prava ne poštuju u Vojvodini.

U centru Sofije stariji i nezaposleni građani na improvizovanim tezgama prodaju svoje uspomene i skoro na svakom koraku mogu se videti suveniri sa simbolima nacističke Nemačke, obično u paru sa komunističkim simbolima. Na zidovima, koje očigledno niko nema nameru da prekreči, kukasti krst je čest “ukras”. Građani pomirljivo sležu ramenima optužujući za to sve brojnije mlade skinhedse koji, poput svojih kolega u Evropi, ne kriju privrženost idejama fašizma.

Uočava se apatija i rezigniranost kod iscrpljenih ljudi. I Bugari su poput nas prezasićeni političkim i kriminalnim aferama koje se gomilaju, a ne rešavaju. Zato ćete najčešće čuti: “Da vam iskreno kažem, ranije je bilo bolje. Danas u bilo koje doba dana ima ubistava, krađa, silovanja...”

“Bezakonja najviše ima na državnom nivou – političari se bore za vlastite ciljeve, kradu koliko mogu, mi smo zemlja kojom vlada mafija”, reći će skoro svaki građanin koga zapitate da kaže nešto o situaciji u društvu. Žale se na besparicu i skupoću, ne veruju političkim strankama...

Početkom tekućeg meseca mediji su zabrinuto objavili i analizirali podatak o tome da svaki peti Bugarin ima probleme u seksualnom životu, što se pripisuje stresu, fizičkom premoru i depresiji.

Prosečan Bugarin živi teško i najveći deo svojih primanja troši na preživljavanje. Zato ne čudi što je parlament tek pre neki dan ukinuo dvojne cene koje su u turističkim i ugostiteljskim objektima još od vremena tzv. komunizma primenjivane za strance i za domaće građane.

Prosečan građanin, kažu statističari, vozi polovan auto star oko deset godina, retko ide u bioskop i pozorište, retko kupuje knjige, pokušava da započne neki mali biznis i, ako nekako uspe, to je najčešće ulična prodaja.

Na osnovu odluke Državne komisije za kontrolu energetike, pre neki dan cena centralnog grejanja poskupela je za 23 odsto. Očekuje se da će porodice sa minimalnim primanjima od oko 75 evra imati velike probleme sa plaćanjem, pa se računa da će mnogi zatražiti da budu isključeni sa mreže.

Dok siromašni još voze “lade” i “vartburge”, novokomponovani bogataši uživaju u poslednjim šljašteće crnim modelima d`ipova. Poza je dobro poznata – hodaju u najskupljim odelima, sa samouverenim osmehom “mogu sve da vas kupim”. Slušaju srpski turbo folk i šetaju platinaste plavuše sa naduvanim poprsjima, nabubrenim usnama i liposukciranim stomacima i bedrima. Lepa Brena, Ceca i ostali mnogobrojni estradni klonovi služe kao uzor bugarskim estradnim divama. Naravno, i na javnoj sceni je prisutan kontrast. Sve je više onih koji ne izgledaju jeftino i čija su deca fanovi MTV-ja.

Iako je Bugarska 25. aprila ove godine potpisala sporazum o pridruživanju EU 1. januara 2007. godine, još uvek nema vremena za slavlje. Već početkom juna Bugarska i Rumunija dobile su pisma upozorenja Evropske komisije, koje je komesar za proširenje Oli Ren nazvao žutim kartonima. Najžešća kritika za obe zemlje bila je da su usporile pravosudne reforme.

Posle godišnjih odmora, duga kolona evropskih inspektora počela je da stiže u Bugarsku. Pažnja im je usmerena na pet problematičnih područja: pravosuđe i unutrašnje poslove, životnu sredinu, zaštitu potrošača i regionalnu politiku. Zbog toga su se parlamentarci odrekli letnjih odmora kako bi po hitnom postupku usvojili zakone, tešeći se da je njihova primena više dugoročna stvar. To nije bilo teško jer u bugarskom društvu postoji konsenzus o prioritetu, a to je ulazak u EU, o čemu mišljenje jedino ne deli ekstremna desnica.

Evropski inspektori su, ipak, otvoreno skrenuli pažnju da ih više od usvajanja zakona zanima njihova primena. Hoće garancije da sudovi funkcionišu. Međutim, “tokom godina tranzicije od komunizma ka demokratiji, Bugarska je postala žrtva organizovanog kriminala ne toliko zbog nesavršenih zakona koliko zbog nedostatka političke volje. Kriminal se udružio sa moćnicima svih političkih boja toliko da bi presecanje pupčane vrpce među njima verovatno bila poslednja žrtva koju političke elite mogu preduzeti zarad evropske budućnosti zemlje”, napisao je Svetoslav Terzijev, komentator dnevnog lista “Sega” iz Sofije.

I, zaista, Evropska komisija objavila je pre neki dan izveštaj o napretku Bugarske u kojem je kritikovala zemlju zbog kriminala i korupcije. Sutradan je na ulici u Sofiji ubijen čuveni bankar Emil Kjulev, koga je ove godine poljski časopis “Vprost” stavio na listu najbogatijih ljudi istočne Evrope, sa bogatstvom od 500 miliona dolara. Ovo ubistvo ujedinilo je političku elitu koja je objavila rat kriminalu operacijom “Respekt”. Upućeni kažu da se ova operacija može uporediti sa našom “Sabljom”, ali sumnjičavi su operaciju već prekrstili u “Demonstraciju”. Vide je kao odgovor kojim se maše posle kritika Evropske komisije.