19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Kad ga je posle petooktobarskih događaja 2000. godine Mlađan Dinkić pozvao za saradnika u tada Narodnoj banci Jugoslavije, Radovan Jelašić, sad već bivši viceguverner, nije pitao kolika će mu biti plata, sadašnji direktor JAT-a tražio je pri dolasku na dužnost da mu plata, nasleđena od prethodnika, bude gotovo prepolovljena, a dolazeći sa platom asistenta na fakultetu, novi direktor Telekoma Srbija zaprepastio se pred zatečenom platom od 13 500 nemačkih maraka i sebi propisao 24 000 dinara.
Ali ne dele svi profesionalni zanos Jelašića i nelagodu direktora JAT-a i Telekoma, pa su kandidati, jedva doneti na svet, za novi rukovodeći tim Narodne banke Srbije izgleda ne samo pitali za platu nego u tom smislu postavili i neke uslove. Mada je Jelašić, na poziv novinara komentarišući tu odluku, optužio Savet NBS da je plate najvišim rukovodiocima banke povećao misleći pre svega na za to vezanu svoju apanažu, novoimenovani viceguverneri nisu imali šta da dodaju kad je, u njihovom prisustvu, guverner Kori Udovički objasnila da su “plate u privatnom bankarskom sektoru dvaput veće nego u centralnoj banci, pa nismo u stanju da angažujemo ljude na poslovima unapređenja opštih uslova finansijskog poslovanja”. Mada se profesionalni kapital, koji svakako u normalnim prilikama donosi mesto rukovodioca u NBS ne može nikako iz računice izbaciti, ni u tvrdnju gospođe Udovički da su plate u privatnom bankarskom sektoru bar dvaput veće nego u NBS, ne treba sumnjati. Naročito kad se u obzir uzmu privatne banke sa stranim kapitalom kao što su Rajfajzen, Sosijete ženeral, HVB i druge. Pokušaj NIN-a da dobije bilo kakve konkretne podatke o kretanju plata u nekoj od ovih banaka, nije uspeo. U Rajfajzen banci je rečeno da se izračunavanjem prosečne plate nisu bavili, pa taj podatak i nemaju, a plate rukovodilaca su poslovna tajna po nalogu centrale u Beču. U jednoj od najvećih domaćih banaka sa ubedljivo većinskim privatnim vlasništvom, takođe nisu odgovorili na upit NIN-a. U svakom slučaju, Republički zavod za statistiku je saopštio da su u avgustu, po delatnostima gledano, bankari isplatili najveću prosečnu neto platu. Mada ih, ako statistika po delatnostima detaljiše, sa 27 264 dinara tuku zaposleni u vazdušnom saobraćaju, koji je uglavnom u državnom vlasništvu, i sa 33 220 dinara zaposleni na poslovima sa nekretninama, koji su uglavnom u privatnom vlasništvu. Uz posebnu napomenu da su i u ovim sektorima razlike između prosečne plate i plate vodećih menadžera znatne.
Neko će sada reći da je poređenje plata u centralnoj banci sa platama u privatnom sektoru neumesno. Jer, privatni vlasnik ima pravo da svom stručnjaku platu podiže sve dok smatra da to dobro čini njegovom profitu, mada je bankarski sektor specifičan s obzirom da profit stiče i na bazi depozita prikupljenih od građana. Ali ni plate zaposlenih u Narodnoj banci Srbije ne finansiraju se iz sredstava poreskih obveznika nego iz njenih provizija. Utoliko se ne mogu porediti sa platama srpskih ministara, koje su bar prema zvaničnim podacima, tolike da daju razloga za osnovanu sumnju da poreskim obveznicima njihov minimalizam više šteti nego koristi. Ali se na neki način plate u centralnoj banci mogu porediti sa platama u javnim preduzećima, jer i NBS i EPS i TELEKOM pa i JAT, prihode stiču koristeći neku nacionalnu koncesiju uz manje-više (sve manje, doduše) monopolski položaj. Masa plata u javnim preduzećima na neki način se drži pod kontrolom vladinom uredbom, dok su plate u NBS prepuštene internoj regulativi centralne banke, što neki ozbiljni monetarni stručnjaci smatraju nedopustivim. Navodnim koeficijentima iz te interne regulative, do kojih NIN nije mogao da dođe, svoju odluku o povećanju plata nezvanično tumače u Savetu NBS, ali i podacima o platama guvernera zemalja u okruženju.
Dakle, poređenje plata rukovodilaca u javnim preduzećima i NBS moglo bi da bude suvislo.
|
Punom parom Pošto je država tokom ove godine “Zastavu” iz Kragujevca subvencionirala sa 1,3 milijardom dinara, u tom gradu smatraju da s pravom mogu znati kolike su plate, naročito rukovodilaca tog preduzeća. Ali, džaba razlozi. U novoformiranom Holdingu “Zastava vozila” plate su strogo čuvana tajna. To lokalne medije ne sprečava, baš naprotiv, da se tom temom bave i istražuju. I sumnjiče rukovodstvo “Zastave” da obračune plata radi na tajnom mestu pod posebnim obezbeđenjem što iz “Zastave” kategorički demantuju. Tako je “Nezavisna svetlost” nedavno objavila da rukovodioci Holdinga “Zastava vozila” mesečno primaju i do 100 000 dinara, “kao da trake rade punom parom”. List tvrdi da se na tu sumu imaju dodati naknade za članstvo u upravnim odborima gde članu sleduje između 20 i 25 odsto plate direktora obično zavisnog “Zastavinog” preduzeća. Aleksandar Beljanović, predsednik Sindikata metalaca centralne Srbije, pozivajući se na platni spisak iz aprila prošle godine, za novine je naveo da je direktor “Zastave” Zoran Radojević imao osnovnu platu izračunatu množenjem koeficijenta od 8 806 sa cenom rada od 4,3 dinara što je, bez minulog rada, iznosilo 37 865,8 dinara. |
Sindikat Telekoma Srbija neki dan je pred javnost izašao sa zahtevom za povećanje plata i pretnjom štrajkom. Tom prilikom je objavljeno da je prosečna plata u tom preduzeću oko 17.000 dinara, da inženjeri imaju oko 20 000 dinara, a niži rukovodeći kadar oko 23 600 dinara. U sindikatu tvrde da ne znaju tačnu platu svoga generalnog direktora, ali veruju da nema ispod 100.000 dinara, ali “za radni dan koji traje od 12 do 14 sati”. Povodom nekih javnih pitanja, javnosti se sa podacima o platama u tom javnom preduzeću obratio i JAT. Prosečna plata u toj kompaniji tokom prvih šest meseci ove godine iznosila je oko 24 000 dinara, a generalni direktor JAT-a prima pet prosečnih plata - znači, oko 120 000 dinara. Pouzdani izvori NIN-a u Elektroprivredi Srbije tvrde da generalni direktor tog javnog preduzeća nema platu veću od 80 000 dinara.
Na sva pitanja o platama u NBS i ostalim nedaćama koje proističu iz činjenice da je guverner žena, u okruženju manje-više neprijateljski raspoloženom prema ženi, da je nasledila u javnosti popularnog prethodnika pošto je on smenjen iz prevashodno političkih razloga, da je izabrana na sednici koju samo formalno-pravna gimnastika može spasiti od totalnog moralnog i političkog kraha, Kori Udovički je odlučila da odgovori filozofskom mirnoćom. I pomalo koketirajući sa svojom odlukom da održi distancu prema medijima. Izraz te filozofske mirnoće je i njena poruka da kriterijumi za nagrađivanje zaposlenih sa posebnim ovlašćenjima u NBS moraju vremenom biti usklađeni sa tržišnim uslovima tako da onaj ko radi u NBS, živi samo od svoje zarade, bez rada na bilo kakvim projektima ili drugim poslovima van NBS. “Ali to još nije politički prihvatljivo”, rekla je Udovički nesumnjivo najbolje plaćeni državni službenik u Srbiji. Da guverner platom nadvisi predsednika države, nije nikakav srpski kuriozitet, ali bi loše bilo ako je Kori Udovički plate svojih saradnika morala da skroji prema riziku njihove pozicije u instituciji na čijem je čelu žena, izabrana pod okolnostima koje se ni pravno ni politički ne bi mogle oceniti kao čiste. Na mestu na kome sedi, Udovički zna šta to znači u zemljama normalne tržišne konkurencije kakva Srbija, na njenu sreću, nije.
