Naučnik u predizbornoj kampanji

Raduje me što ste pročitali intervju koji je objavljen u prethodnom broju NIN-a, iako niste uspeli da zapamtite moje ime, pa ste ga pogrešno naveli u podnaslovu vašeg članka. Dali ste mi priliku da vama, kao i svima onima čije znanje nije na većem nivou, dam nekoliko objašnjenja i odgovora koji će vam pomoći da naučite ono što do sada niste znali. Naš narod kaže da nije sramota ne znati i pitati, već je sramota ne učiti. Nažalost, trebalo bi više brojeva NIN-a da vam ukažem na sve vaše greške i neznanje, pa sam zato spreman da vam ukoliko želite, ukažem na savremenu literaturu koja će vam pomoći da naučite osnovne stvari iz struke kojom se izgleda bavite.

Imam utisak da niste imali sreću da idete u školu, ili ste se pak školovali u nekoj skromnoj instituciji. Zato i niste u stanju da komentarišete naučne i stručne postavke napomenute u intervjuu, koje su inače davno objavljene u svetu, a i kod nas u publikacijama SANU i drugim stručnim časopisima. Navešću vam zato samo jednu od svetskih publikacija koju bi trebalo da prostudirate, a to je “History of Humanity”, Izdanje UNESCO-a u sedam volumena, 1994. godine.

Vama kao čitaocu NIN-a trebalo bi da bude poznato da članci i intervjui u novinama nisu naučni radovi. Intervju je razgovor sa nekom osobom. Prema tome, niko nije obavezan, a nije poželjno navoditi sva imena i datume u punom obliku, kada se radi o osobama koje su opštoj publici dobro poznate. U intervjuu sam pomenuo Porfirogenita (Constantine VII Flavius Porphyrogenitus – 905-959) koji je kao car Vizantije pisao za svoga sina (“Uzo deda svog unuka, metno ga na krilo, pa uz gusle pevao mu, šta je negda bilo”) istoriju onako kako ju je on zamišljao i kako mu je to iz političkih razloga i interesa njegove države tada odgovaralo. Inače, podatak o prvom pomenu Slovena koje on navodi potiče najverovatnije od Prokopija iz Cezaree. (Pisao je Knjigu o ratovima – De bellis.) Porfirogenit je dao mnogo dragocenih podataka, ali on je pisao u desetom veku ono što se dogodilo četiri veka pre toga. Oni koji su imali sreću da idu u školu ili pak da studiraju, to dobro znaju.

U toku 50 godina nastavnog rada na univerzitetima u više zemalja, uverio sam se da i prilenji studenti, skromnih sposobnosti, uspevaju da diplomiraju, mada nikada ne služe na čast svojim učiteljima. Ukoliko ste vi imali prilike da negde studirate i diplomirate, verovatno se sada ne bavite svojom strukom. Ukoliko vas neko “pet godina plaća” da se bavite istorijom, uzimam slobodu da ih savetujem da ne troše novac uzalud, jer im uložena sredstva neće uroditi plodom.

Što se tiče vaše ličnosti, čudi me da ste toliko žučni. Ne znam sa kime ste dolazili u sukob “zadnjih dvadeset godina”, jer već preko 40 godina ne živim u zemlji. Zašto se upuštate u direktno vređanje? Neopravdano ste upotrebili veoma neosnovane i vulgarne reči izuzetno uvredljivog karaktera, uporedivši me sa fašističkim vođom i ratnim zločincem Hajnrihom Himlerom.

Da li ste svesni šta te reči znače? To je isto kao kada bi optužili Svetog Vladiku Nikolaja Žičkog i Ohridskog da je Antihrist! Ja sam svojim životom i radom u više zemalja u razvoju, na četiri kontinenta, kao i svojim naučnim opusom pokazao da nisam ni rasista ni fašista. Naprotiv, ja sam nažalost žrtva fašizma, komunizma i totalitarizma.

Pošto se radi o veoma sramnoj, neopravdanoj i niskoj uvredi, koja je i zlonamerna, zahtevam od vas da se izvinite i povučete ovo što ste napisali. Ukoliko se vaše izvinjenje ne pojavi u prvom sledećem broju NIN-a, pokrenuću postupak pred sudom, sa zahtevom da se skine gnusna ljaga sa mog imena i da mi se nadoknadi naneta šteta. Ja kao stari profesor prihvatam da nezrele osobe mogu da budu brzoplete i neodmerene i da često greše. Zato sam spreman da vam oprostim, ukoliko povučete svoje uvredljive reči. Ovo treba da vam bude za nauk da “papir baš ne trpi sve”.

Potrebno bi bilo da se izvinite uredništvu NIN-a koje vam je velikodušno ustupilo prostor u svome cenjenom listu, jer ste sebi dozvolili da to zloupotrebite i da na tim stranicama iznosite vulgarne uvrede neprimerene čoveku koji želi javno da piše. Nauka nije politika, a vi se ponašate kao “političar u predizbornoj kampanji”.

Akademik profesor dr Srboljub Živanović, direktor Evropskog

instituta za proučavanje drevnih

Slovena, London