Otimačina o “Moncu 2”

Prele bi mogao da napiše još jedan scenario za dokumentarac s radnim naslovom “Poslednji obračun za Moncu”. I baš bi bilo dobro da taj film ide u DVD paketu sa “Moncom 2”, nešto kao „Special Features” drugog nastavka filma o legendarnom mafijašu Urketu. Jer, kako je počela, rasprava o pravima na scenario “Poslednji krug u Monci 2”, u najmanju ruku, preti da se završi na sudu, a možda i u nekom uličnom obračunu.

Sve je počelo pre desetak dana kada je najavljena prva klapa “Monce 2” 11. januara u glamuroznom Portofinu, gde su se nekoć zabavljali bogati i slavni: Grejs Keli, Sofija Loren, Ričard Barton, Hemfri Bogart...

Prva scena: na jahti, Monika Beluči i Dragan Nikolić, u “Monci” zvani Urke, bos jugoslovenske mafije u Italiji, koji je, naravno, preživeo onaj srčani udar u Monci 1989. godine. Tu ide flešbek, za evropsku publiku, i sve one koji nisu videli prvi deo filma. Urke se seća šta je sve bilo pre dvadeset godina, jer se vraća u Beograd da upozna sina Savu, kojeg je dobio sa Silijom (Vesna Stanojević). Posle Portofina, snimanje će se nastaviti u Beogradu, Londonu... Pored Gage i Monike, Orhan Dragaš, suvlasnik “Komora sistema”, firme koja se prvi put pojavljuje kao producent jednog filmskog projekta, najavljuje i Yeremija Ajronsa, Yeraldinu Čaplin, Moniku Kruz (sestru Penelope)... i Luiđija Perelija, scenaristu TV serije “Hobotnica”, kao režisera filma. “Monca 2” će biti snimljena u koprodukciji sa italijanskom producentskom kućom “Minerva film”. Buyet za film: tri i po miliona evra. I Ministarstvo kulture Republike Srbije je podržalo ovaj projekat, a obećalo i svoj buyetski blagoslov. Da li zbog nacionalnog značaja “Monce 2” ili po partijskoj liniji, budući da je biznismen Dragaš počeo devedesetih kao predsednik omladine SPO-a, iz čijih redova je i ministar Kojadinović.

A onda se, u “poslednjem obračunu za Moncu”, pojavljuje Dragan Ilić, vlasnik firme “Monca film prodakšn” koji kaže da je maja ove godine kupio prava na scenario Dušana Prelevića od producenta Miroslava-Miška Mitića (“Zona Zamfirova”, „Pljačka Trećeg rajha”). Za NIN kaže da će tužiti onog ko bude počeo da snima film. Dakle, Orhana Dragaša? “Tužiću svakog, kako god da se zove onaj ko bude koristio moj projekat, koji sam ja pošteno platio”, jasan je Ilić, koji je ovih dana potražio i prijem kod Dragana Kojadinovića, ministra za kulturu i informisanje.

Na rasplet “poslednjeg obračuna”, po svemu sudeći, moraćemo da pričekamo. Međutim, ako se, ipak, dogodi da spor oko scenarija Dušana Prelevića završi na sudu, to će onda biti siguran znak da bi srpsku kinematografiju konačno trebalo hospitalizovati. Jer, nešto je, očigledno, trulo u srpskom filmu, kad se tolika jagma napravila za ovaj scenario. Jer, Prele je Prele, i šta god da napiše, a tek nastavak “Monce”, ne može da propadne - kažu srpske filmayije i dodaju da je srpski film u krizi, da nema više dobrih priča, da su nam se i reditelji “istrošili”. A producentska srpska škola je tek u povoju. Pa, da su se pojavili neki novi ljudi koji nemaju filmskog, ali imaju iskustva u biznisu, a film je, je l’ te, “roba kao i svaka druga”. Kažu još da je Sloba Milošević bio glavna filmska inspiracija, i da bez njega nema dobre priče koju smo gajili devedesetih, i da je i srpski film kao i cela zemlja u tranziciji. “A tranzicija je jednako oskudacija”, kaže Miško Mitić (34) za NIN, vlasnik producentske kuće “Drim kompani”, jedan od ovih „novih” koji je sa „Zonom” i milion i dvesta hiljada gledalaca u Srbiji napravio uspeh koji će se dugo pamtiti.

Onaj koji tek treba da se pokaže je biznismen Orhan Dragaš (37). Kako će se Dragaš snaći u filmskoj produkciji koju, očito, ne poznaje? „Ne znam taj posao kao što ne znam ni neke druge koje moja firma radi. Ali znam da organizujem ljude, i koliko god to grubo zvučalo, platiću ljude koji to umeju da rade. Izvršni producent filma biće Komuna. Taj izvršni deo je najznačajniji. Smatram da je Maksa Ćatović najbolji u ovom poslu i zato smo njega odabrali”, kaže Dragaš za NIN, po vokaciji pravnik, mada, završio je i studije grafičkog dizajna u Italiji. Nego, mladi biznismen je postao poznat kada je tužio Ujedinjene nacije zato što ga je ova organizacija dovela u vezu sa krijumčarenjem oružja u Liberiju. Odličan poznavalac tehničko-bezbednosnih sistema u svetu, Dragaš je ove godine postao i direktor Međunarodnog instituta za bezbednost.

Zašto se Dragaš odlučio za “Moncu 2”? Da li zbog onoga čime se bavi, ili...? “Hoćete da kažete da sam ja neki mafijaš?”, kratko će Dragaš u jednoj od svojih kancelarija u Geneksovim apartmanima na Novom Beogradu. Ne, nego, hoćemo da podsetimo čitaoce na to koliko dobro Orhan Dragaš poznaje bezbednosne sisteme u svetu, najmoderniju prislušnu opremu... Priča o Urketu i Službi koja mu je stalno za petama, Dragašov je teren? Mogao bi da bude i od stručne pomoći u filmu?

“U filmu koji govori o ljudima poput Urketa, kontroverznim biznismenima, kako se to kaže, taj deo vezan za opremu, policijski deo koji će ga kontrolisati i juriti i te kako će biti deo u kome ćemo moći da pomognemo ne samo savetima nego i konkretnim tehničkom opremom. Hoćemo da najzad demistifikujemo sve te priče o našim službama. Da pokažemo kako to izgleda, na delu. I to će se kod nas na filmu prvi put videti”, samouveren je Dragaš kad je na svom terenu.

Šta će biti sa tužbom Dragana Ilića iz Niša, koji se kako kaže, poslednjih godina bavi advertajzingom, a sada je vlasnik “Monca film prodakšna”, firme koju mu je zajedno sa Preletovim scenarijem prodao producent Mitić? Mitić je 2002. godine prvi potpisao ugovor sa Prelevićem o snimanju drugog dela filma.

“Kao producent, neću da ulazim u to. To je Preletov problem. On mora to da reši. Kome je i na koji način prodao scenario. Koliko znam, 'Drim kompani' koji je dao avans Preletu, imao je obavezu da snimi film naredne dve godine. To nije učinjeno. Niko nikome ništa ne duguje. Mi smo potpisali ugovor i sa Prelevićem i sa Ministarstvom kulture. Pravno smo čisti.”

Međutim, Mitić kaže da, u njegovom ugovoru sa Prelevićem, ne postoji odredba po kojoj producent u određenom roku mora da snimi film: “Po ugovoru je trebalo da mu se isplati 450 000 dinara, a ja sam mu preko računa isplatio 750 000 dinara. I za to postoje materijalni dokazi, izvodi računa”, objašnjava Mitić i pokazuje i račune i ugovor sklopljen 17. septembra 2002.

Vratimo se Dragašu koji je ubeđen da će ovaj film pokazati otvorenost Beograda i Srbije prema svetu. I pokazati da i u srpskom filmu može da zaigra jedna Monika Beluči. Ali, to ne znači da će Dragan Nikolić biti kopija don Vita Korleonea, ili Tonija Soprana, nego “autentični srpski mafijaš”, kako nam je obećao režiser Pereli.

Šta to, konkretno znači, druga je priča, i ostaje da vidimo na premijeri “Monce 2”. Dragan Nikolić nas je utešio: „Možda sam stariji i mudriji, malo dosadniji, ali ipak onaj stari Urke.” Međutim, šta je sa onim što se zove “nacionalni interes” u srpskoj kinematografiji u trenutku kada se u svetu snimaju dokumentarci o Albancima koji su krijumčarili oružje za Kosovo, a u Švajcarskoj samo zbog trgovine drogom, u zatvorima leži dve i po hiljade Albanaca?

“Podaci o albanskoj mafiji, neoborivi su. Međutim, u scenariju Prele upravo pokušava da opravda Urketa zašto svog prijatelja Majmuna (Miki Krstović) namešta policiji. Zato što Majmun našim protivnicima prodaje oružje. U tom delu scenarija je objašnjeno da je Majmun prodavao oružje i Muslimanima u Bosni i Albancima na Kosovu, i to je, u stvari, Urketov motiv da sarađuje s policijom. Prele je dopisao scenario i to će biti gotovo za dan, dva. U dopunjenoj verziji, u scenariju se i te kako obraća pažnja na albansku mafiju. Film će biti sniman i u Londonu, tako da će problem koji Evropa ima sa albanskom mafijom, u filmu biti naglašen.”

Dušan Prelević potvrđuje da će biti svakakvih mafija, kaže „biće Muslimana i šta god ‘oćeš bre! A “Monca 2” nije film o srpskoj mafiji nego o prijateljstvu.”

Dušan Prelević Neću da vratim novac! Mitić je do mene došao preko Gage Nikolića, koji je u to vreme snimao „Zonu”. Predložio mi je da radimo „Moncu 2” i dogovorili smo se. Posle toga, Mitić je nestao. Isplatio mi je avans, oko 12 000 maraka. Posle se nije javljao. Onda je odlučio da osnuje „Monca prodakšn” i mene postavio za direktora. Meni to nije trebalo. To da li je imao rok da snimi film ili ne, ja ne znam, ja ni taj ugovor nemam, mene papiri ne interesuju. Kad sam video da od posla sa njim nema ništa, da on neće da snimi film jer je, kad sam ga zvao, rekao da snima „Pljačku”, ja sam posle nekog vremena prihvatio ozbiljnu ponudu kuće „Komora film”. Mislio sam da mu vratim taj novac, ali pošto je toliko bezobrazan i tako se ponaša prema meni, starijem gospodinu, neću ni to. Sad sam se naljutio, i ne dam ništa!