Poruka iz Arada

Zovem se Živa Žurić i profesor sam engleskog jezika u aradskoj ekonomskoj gimnaziji. Milo mi je što čujem da je ugledni nedeljnik NIN, na koji sam bio i ja pretplaćen 1970-ih godina, za vreme socijalizma, pisao o nama. Sada ne postoji više ta mogućnost da se pretplatim, ali pojavilo se nešto bolje, čitanje nedeljnika preko Interneta. Nažalost, ima samo tri besplatna članka koja se mogu čitati u broju. Ostali se ne mogu otvarati, samo ako si pretplaćen u devizama, a Rumunija nije nigde navedena. Umesto da imamo i mi odavde neku olakšicu, bar na čitanje srpski preko Interneta, jer to i tako ništa ne košta, nije odštampana hartija, mastilo, boje itd. Umesto da se raduju jer ima ljudi u rasejanju koji još uče i čitaju srpski, to se eto, prosto, onemogućava. Zašto ne uzimaju primer Engleza i Amerikanaca, koji daju toliko toga besplatno preko Interneta i radi su što im neki čita i nauči jezik.

Ali mene i tako politika ne baš interesuje. U NIN-u želio bih da čitam rubriku za jezik, jer mi ovde van matične zemlje dosta smo zaostali sa srpskim jezikom i nismo ni imali odakle da to naučimo, naši preci su neke stvari odavno zaboravili ako su ih ikada znali. Takođe mogu vam reći da ovde ne postoje više srpskih škola po srpskim mestima sem u Temišvaru i još 2-3 mesta.

Što se srpskog jezika tiče, imao bih neka pitanja a neću da ih stavim dok ne dobijem garanciju da će mi neko i odgovoriti na njih, ako nije moguće da otvorim NIN-ovu rubriku za jezik, bar da mi neki odgovori preko i-mejla. Ako NIN to ne može učiniti, valjda možete mi vi pomoći kojem časopisu da se obratim. Unapred vam zahvaljujem i čekam vaš odgovor na e-mail adresu: jivadanitaŽyahoo.com

Živa Žurić,

Arad

Rumunija