Pismo neobjavljeno u “Vremenu”

Nedeljnik “Vreme” br. 776 od 17. novembra 2005. doneo je tekst Miloša Vasića “Foto-robot iz Legije stranaca”, gotovo borhesovsku reakciju na moj tekst iz NIN-a “Foto-robot iz Legije stranaca”. Baš kao u priči o Pjeru Menaru, piscu “Don Kihota” pošto ga je Servantes već napisao, i u Vasićevoj je verziji izvorište – tj. moj tekst iz NIN-a – “jedan dozlaboga smarajući i konfuzan tekst”; dok je njegov tekst, kao što se vidi i iz prethodnog citata, vrcavo delo još perspektivnog autora. Kakav je i izmišljeni, nesrećni, Borhesov Pjer Menar, uporni pisac nečega što je već napisano. Pa ipak, nekoliko napomena:

– Stilska figura zove se metonimija, i podvrsta je metafore (Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd 1985. godine, str. 430). Poznata još u antičkoj retorici. Ima li se u vidu njeno značenje, sasvim je jasno da se nisam “zbunio u gramatici” u “još jednom napadu trivijalne egzaltacije”, i pobrkao crtež – policijski foto-robot – sa osobom po čijem je liku taj foto-robot sačinjen. Tako da citirane kvalifikacije više govore o onome ko ih je izrekao (napisao), nego o onome na koga se odnose.

- O nastavku priče o dvojici hrvatskih državljana, Rajmondu Rojniku i Nedeljku (ne: Ivanu, kako piše kolega Vasić) Dudukoviću, pogledati NIN od 17.11.2005, “Ko štiti hrvatsku vezu?”. Videće se da sve i nije baš toliko jednostavno kao što kolega Vasić, iz nekog razloga, pokušava da predstavi.

- O navodnom kvarcovanju i farbanju u plavo Ninoslava Konstantinovića, koga “Blic” i kolega Vasić odjednom “prepoznaju” u foto-robotu, pogledati šta kaže svedok-saradnik Miladin Suvajyić – Đura Mutavi (piše i u NIN-u, u antrfileu “Rušenje optužnice”). Kaže nešto sasvim drugačije, čime dolazimo do paradoksalne situacije u kojoj oni koji, kao, brane optužnicu od mene (!), nju sami obaraju, obarajući svedočenje krunskog svedoka, M. Suvajyića.

- Kolega Vasić citira moju izjavu iz “Kurira”, pa iz toga izvlači zaključke. Mogao je da me pozove, pa da čuje šta tačno imam da kažem. Dao bih mu izjavu, naravno.

- U navodnoj odbrani suđenja za ubistvo Zorana Đinđića, odnosno u napadima na mene, prednjače oni koji su za života pokojnog premijera ponajviše napadali i optuživali ga za veze sa mafijom. Griža savesti, ili i još nešto?- Najzad, uredništvu cenjenog lista “Vreme”: koliko ste profesionalno postupili objavivši ovaj niz uvreda i diskvalifikacija, izazvanih ličnom netrpeljivošću kojoj nisam (namerni) uzrok, nevešto sakrivenom iza principijelne brige za mentalno stanje javnosti “izmaltretirane” mojim tekstovima?

Uprkos svemu, drugarski pozdrav,

Nikola Vrzić, novinar NIN-a