Pregovori će trajati dugo

Dr Erhard Busek, specijalni koordinator Pakta za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi

Prošle nedelje u Berlinu je održan međunarodni skup u organizaciji Jugoistočnog društva (Suedosteuropa-Gesellschaft) sa sedištem u Minhenu. Na jednodnevnom seminaru učestvovali su političari i eksperti iz regiona i Evrope: od Miroljuba Labusa, Rajnharda Pribea, Gorana Svilanovića, Ranka Krivokapića, do gostiju iz Prištine, Zagreba, Sarajeva, LJubljane, ambasadora niza zemalja. NIN-ov sagovornik bio je dr Erhard Busek, specijalni koordinator Pakta za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, jedan od ključnih političara za rešavanje ne samo kosovskog problema, nego i za uspostavljanje dobrih odnosa u balkanskoj regiji uopšte. Busek je iz Austrije, što je važno jer će od 1. januara 2006. ova zemlja predsedavati EU.

Kako ste doživeli razlike u pregovaračkoj strategiji Beograda i Prištine?

- Obe strane su odlučile da se svaka sa svoje strane ukopa u svoj rov. To je statički pristup i on onemogućuje, kao što je dobro poznato, da se dođe do stvarnog rešenja. Partneri će morati da izađu iz rovova, da krenu u susret jedni drugima, dakle, da budu mnogo pokretljiviji, aktivniji. Ja mogu samo da se nadam da će do ovog pomaka da dođe što pre.

Kako to konkretnije zamišljate?

- Očekujem od jedne i druge strane da prihvate realnosti u kojima žive. Ovo predstavlja preduslov da se dođe do odgovarajućih rešenja. Sa čistom ideologijom ne može se nikada stići do cilja.

Praktično...

- Praktično rečeno, to je: da se ne razgovara najpre o pitanju statusa Kosova, nego da se iznad svega postavi i reši pitanje – šta može da se uradi da se manjine zaštite. Ovo pitanje se odnosi i na crkve i manastire. Zatim, da se takođe svako pita: šta bi sve moralo da se uradi da bih i ja mogao da prihvatim da se najvažnije odluka donose na samom prostoru Kosova, jer tamo te odluke valja i da se ostvare i da žive. Ali da bi se došlo do toga, svestan sam, trebaće da se povuku mnogi dobri potezi i da se ispune međunarodni standardi.

Neki su i na ovom sastanku govorili o specijalnom statusu za srpske manastire, kao i za severni deo Mitrovice. Kako gledate na te ideje?

- Verujem, šta se svetih mesta tiče, da ćemo ovde postići brza rešenja, jer je u interesu svakoga da se stari manastiri sačuvaju. Ovde nema nikakvih nesporazuma. Što se drugog dela pitanja tiče, dakle severne Mitrovice, taj problem mora da se rešava u okviru celokupnog kosovskog pitanja. Niko ne može sada da kaže kako će da bude rešen taj problem. Još je rano. Kada bi se to znalo, onda se ne bi ni pregovaralo.

Austrija je u prošlosti igrala važnu ulogu na Balkanu. Da li je to i danas slučaj?

- Verujem da istorija ovde ne igra tako veliku ulogu, koliko činjenica da smo mi susedi u ovom regionu, dakle, na Balkanu. U Evropi smo prvo mi pogođeni, ako je ta regija nestabilna. Istovremeno, mi imamo i čitav niz političkih i privrednih interesa. Kao što je poznato, od 1. januara 2006. Austrija preuzima predsedavanje u vođenju poslova Evropske unije. Mi ćemo se za tih pola godina našeg mandata zaista truditi da Evropska unija više pažnje posveti Balkanu.

Postane li Crna Gora nezavisna, da li će se nešto menjati u pregovorima o Kosovu?

- Suviše je rano prognozirati događanja oko referenduma. No, bez obzira na ishod, sudbina Kosova pre svega jeste stvar Beograda, a ne Podgorice.

Koliko dugo će da traju pregovori o Kosovu i Metohiji?

- Teško je dati neku prognozu. Neki su govorili o četiri meseca. Verujem da će pregovori sigurno trajati duže.

Nikola Živković