Neprirodni odnosi

Nenadano, usred teških pregovora o ustavnim promenama u BiH, institucije Republike Srpske su se zaljuljale – Vlada RS je izgubila parlamentarnu većinu, a politički lideri se ljuto zavadili. Iznenađenje je tim veće što se sve dogodilo samo koji dan nakon povratka iz Vašingtona gde su ti isti lideri iz RS delovali bezmalo kao jedinstvena delegacija.

Detonator za najnoviju krizu u RS bila je odluka Partije demokratskog progresa (PDP), na čijem je čelu Mladen Ivanić, da napusti dosadašnju koaliciju sa Srpskom demokratskom strankom s kojom zajedno vlada već punih pet godina. Prelazak u opoziciju na nivou Republike Srpske Ivanić je obrazložio prilično uopšteno: “Došlo je do zastoja u reformama jer SDS gleda samo svoje partijske umesto interesa Republike Srpske.”

Mada i sami imaju mnogo zamerki na SDS, skoro sve druge političke partije u RS, pa i onaj deo politički ostrašćenog nevladinog sektora, kao i većina medija, barem u prvim reakcijama, nisu pokazali razumevanje za ovakav potez PDP-a, a pogotovo se ne veruje javno obznanjenim razlozima.

PDP je uvek imao znatno manje poverenje biračkog tela, ali je u samoj vlasti uvek imao većinski paket akcija, pre svega što je to tako želela međunarodna uprava.

Ovakav neprirodan odnos u ovdašnjim prilikama nije izgledao šašavo. I to zbog poznatog stava međunarodne uprave, kao neprikosnovenog autoriteta, po kojem su oni sve aktere političke scene podelili na demokratske i progresivno orijentisane i one druge, koji to tek treba da dokažu. PDP se po toj podeli našao među prvima, a SDS među drugima, pa su oba partnera imala svoju računicu koja je u ovdašnjim prilikama čak izgledala potpuno racionalno. PDP je računao da će sa tih silnih pozicija vlasti uspeti da razvije partiju, da privuče mlade ambiciozne ljude, da pokaže biračkom telu kako ima najbolji koncept... SDS, na drugoj strani, računao je da će učestvovanjem u vlasti zaustaviti osipanje partije, dokazati da su i oni za reforme i, konačno, da će se jednog dana ipak smanjiti ovlašćenja međunarodne uprave.

Koliko je ko uspeo u svojim ambicijama najbolje će pokazati izbori u novembru iduće godine. Ali, već sada padaju teške reči. Predsednik RS i šef SDS-a Dragan Čavić je čelnike PDP-a nazvao političkim parazitima koji su našli dobra uhljebljenja na račun biračkog tela njegove partije. “Wihovim obrazloženjima ne treba verovati” – rekao je Čavić i objasnio da se PDP ljuti jer nisu u najnovijoj raspodeli moći i uticaja dobili mesta direktora u jednoj hidroelektrani i jednom šumskom gazdinstvu. Tražio je od Ivanića da napusti poziciju ministra inostranih poslova BiH i da povuče sve svoje ljude iz Saveta ministara BiH. Ni Ivanić nije ostao dužan proglašavajući SDS za partiju koja gleda samo svoje interese i namešta svoje ljude, a “nije ih briga za Republiku Srpsku”.

Ovakve teške reči ne zabavljaju nikoga jer je najšira javnost prilično zabrinuta. Neostrašćeni, a takvih je najviše, smatraju da je ovim nepotrebno oslabljena pozicija RS pred odlučujuće pregovore o ustavnim promenama u BiH. Ivanić to ne prihvata i smatra da nema nikakvih razlika kad je reč o očuvanju pozicija RS. I još poručuje da će se vrlo brzo videti ko i kako brani te pozicije.

Kako ništa ovde ne može proći bez međunarodne uprave, zanimljiv je i detalj da su samo nakon tri dana od odluke PDP-a da pređe u opoziciju, u Banjaluku stigla dva zamenika Pedija Ešdauna koji su, koincidencija ili nešto drugo, ponovili rečenicu iz Ivanićevog saopštenja: “Ovde je došlo do zastoja u reformama.” Za neupućene ta rečenica deluje možda bezazleno, ali u ovdašnjim prilikama obično je to do sada predstavljalo uvod u ozbiljnije mešanje karata na političkoj sceni. I sad su krenule kojekakve teorije.