Humanitarci i/ili špijuni

Kondoliza Rajs je u Kijevu izrazila zabrinutost zbog toga što se Rusija sprema da uspostavi kontrolu nad stranim nevladinim organizacijama (NVO) koje se na ruskom tlu bave politikom. Ona se nada da će Rusija “shvatiti ulogu NVO u osiguranju stabilnog demokratskog okruženja”.

Iako nije ideološki žestoka, primedba je bila dovoljna da svet podseti da duh hladnog rata nije iščezao iz jedne značajne javne oblasti: delatnosti nevladinih organizacija koje se bave unapređenjem demokratije i ljudskih prava. Same NVO reaguju mnogo žešće: tvrde da Putin želi da ih natera da zatvore svoja predstavništva, jer zavodi staljinističku diktaturu u Rusiji.

O zakonu se još vodi debata u Dumi. Sam predsednik Putin, nakon primedbi koje su već stigle i iz Saveta Evrope, sugerisao je da se ublaže neke odredbe – kako se ne bi stekao utisak da je Rusija protiv civilnog društva – ali je objasnio da je zakon pre svega značajan za bezbednost zemlje. “Ovaj zakon je potreban”, rekao je on, “da sačuva naš politički sistem od spoljnog mešanja i da zaštiti naše društvo i građane od bilo kakve terorističke ili mizantropske ideologije, koja se može širiti pod ovim ili onim znamenjem”.

Pošto je u zapadnoj javnosti ostao posebno upamćen po jednoj šturoj prošlogodišnjoj oceni – da NVO “služe dubioznim grupama i komercijalnim interesima” i da “ne zastupaju stvarne narodne interese” – on je nedavno bio vrlo precizan u razgovoru sa Elom Pamfilovom, predsednicom Saveta za podsticanje i razvoj institucija za civilno društvo i ljudska prava. Rekao je da će NVO ubuduće morati da se registruju u Ministarstvu pravde kao domaća pravna lica, uz obavezu da navedu izvore finansiranja. Vlasti će posebno kontrolisati finansije onih NVO koje se bave političkim delatnostima. Istakao je da “svaka politička aktivnost u Rusiji mora da bude do kraja transparentna” i da NVO ne smeju da budu “politički instrumenti stranih država”.

Šef ruske obaveštajne službe Sergej Lebedev je čak izričitiji, kad se radi o njegovoj oblasti: “Humanitarne misije i nevladine organizacije su vrlo privlačne za strane tajne službe. NJima je potrebno pokriće, maska, zavesa.” Među sumnjive organizacije – kakve su, na primer, britanska humanitarna organizacija Merlin, Američki mirovni korpus, Saudijski crveni polumesec ili Kuvajtsko reformsko društvo – on svrstava čak i Britanski savet, na veliko zgražanje Londona. Tvrdi da su organizacije mladih koje su drugde imale udela u promenama režima – kao što su Otpor u Srbiji, Kmara u Gruziji ili Pora u Ukrajini – korišćene od strane zapadnih obaveštajnih službi i da Rusija delatnost takvih NVO neće kod sebe dopustiti.

U suštini, iako hladnog rata nema, Rusija i dalje veruje da Zapad nastoji da potkopa njen međunarodni prestiž i uticaj i da koči njen ekonomski i društveni razvoj. Zapadna reagovanja na ovakve tvrdnje mahom su derogativna: tipična “ruska manija gonjenja”, nasleđena iz komunizma i hladnog rata, ili “kompleks inferiornosti” u suočavanju sa izazovima zapadne demokratije. S druge strane ideološke linije, humanitarci i borci za ljudska prava tvrde da imaju istorijsku misiju: nude Rusima, za njihovo dobro, ono što je plemenito, humano, napredno, demokratično.

Debata je otkrila da u Rusiji ima, od sporta do ljudskih prava, oko 450 000 nevladinih organizacija. Politikom se bavi – a to u ruskim uslovima znači prevashodno Čečenijom, otkrivanjem korupcije, kritikom zakonodavstva i pravosuđa, zaštitom ljudskih prava, slobodom medija i slično – oko dve hiljade NVO. U debati je predloženo da ovakve NVO, posebno one značajnije, kao što su “Hjumen rajts voč” ili “Amnesti internešenel”, ubuduće imaju svoje savete u kojima bi bili i ruski građani. Protivnici tog predloga, pak, primećuju da bi to vodilo u apsurd: takve organizacije već imaju jedan savet, najčešće američki, pa se od njih ne može tražiti da imaju još jednog “gazdu”.

Svaki pokušaj da se njihovi finansijski izvori učine “transparentnim”, kako je rekao Putin, koristeći se zapadnim pomodnim izrazom za javnost i otvorenost u radu, predstavnici NVO vide kao “nastojanje vlasti da kontrolišu civilno društvo”! Vlasti, sa svoje strane, smatraju da je tek to apsurd. Zašto od “transparentnosti” svog rada zaziru oni koji insistiraju na “transparentnosti” rada vlasti, odnosno ruske vlade?

Ruski komentatori podsećaju da Putin ne bi bio prvi državnik koji bi navodno mogao da zabrani delatnost onih nevladinih političkih organizacija koje u osnovi podrivaju sistem zemlje na čijem tlu deluju. Po njima, to je prvi uradio potpredsednik Al Gor 1996, kada je zabranio islamske organizacije koje je finansirao libijski predsednik Gadafi. O drugim islamskim organizacijama da se sada i ne govori.

Još jedna priča o duplom standardu ili nasleđena navika da se Amerikancima kaže kako muče crnce?