Preobrati neprijatelja u prijatelja

Pre više od trideset godina, posle jednog skupa o lečenju tumora, legendarni profesor ginekologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Demča Mladenović tvrdio je, onako, “van zapisnika”, kako ginekolozi znaju da se rak grlića materice često primiri i smanji ukoliko bolesnica u međuvremenu, uzgred, pregura neku težu virusnu infekciju ili se vakciniše. Isticao je da će, kad – tad, virusi biti iskorišćeni kao lek protiv raka i to, ne samo materice, nego i bilo gde u telu. Međutim, baš u to vreme, terapija citostaticima i, uz to, radioaktivnim zračenjem, pokazala se prilično uspešnom, tako da od kraja sedamdesetih godina više nikoga nije interesovalo preturanje po prašnjavim spisima o virusima i o njihovoj sklonosti ka ubijanju raka. Virus, za razliku od bakterija, večiti je čovekov neprijatelj i, inače, najsićušnija živa forma, a opstaje i razmnožava se samo u nekom organizmu, tako da se njime ne možete zaraziti dodirom predmeta ili bilo čega što nije živo.

Pred kraj prošlog meseca poznata “fri lens” novinarka Yo Velan, koja živi u Parizu, a inače je poznata kao naučni analitičar i pisac članaka isključivo iz naučne problematike, najavila je u “Nenj Scientist“-u , da se uskoro može očekivati publikovanje rezultata dobijenih posle ubrizgavanja živih virusa, direktno u organe u kojima se pojavio rak. Među tim organima je i mozak.

Na Glazgovskom univerzitetu završena je klinička provera lečenja zloćudnih formi tumora mozga direktnim ubrizgavanjem živog virusa herpes simpleksa kroz 16-milimetarski otvor na lobanji u tumorsko tkivo. Prvi od deset pacijenata, podvrgnut 1997. godine ovom nezamislivo egzotičnom lečenju, bio je 21-godišnji pacijent, koji je, za razliku od tumora u svom mozgu, danas živ i zdrav. Tumor je uništen i nestao. Drugi pacijent takođe je živ već osam godina, dok je preostalih osam lečenih bolesnika živelo znatno duže nego što je uobičajeno.

Neurolozima, onkolozima, neurohirurzima, a i svima koji su imali nesreću da prate razvoj događaja tokom sličnih bolesti svojih pacijenata, rođaka ili prijatelja, dobro je poznato da se uprkos citostaticima i zračenjima tumora, ne može očekivati život duži od nekoliko godina. Osim toga, u lečenju tumora mozga nije se dogodilo ništa epohalno u proteklih 30 godina.

Gospođa Moajra Braun koja predvodi istraživačku grupu u Glazgovu, prethodno je mutirala virus herpesa, da bi se razmnožavao samo u tumorskom tkivu, dok bi ostale nervne ćelije ostavljao na miru; iz virusa je odstranjen enzim zvani timidin kinaza koji mu je neophodan za razmnožavanje. Međutim, kako tog enzima ima u tumorima koji neprekidno rastu zahvaljujući divljem i neukrotivom udvostručavanju svojih ćelija, ubrizgani virus u njima pronalazi komforan milje i počinje da se, takođe, neukrotivo razmnožava da bi, na kraju, ubio svog “domaćina”. Manipulacija virusom uključuje i stvaranje proteinske kamuflažne navlake za njegovo telo, tako da ga antitela – stražari u organizmu, ne prepoznaju i ne napadaju.

Po svemu sudeći, virusi bi mogli biti perfektno biološko oružje protiv raka, jer su u eksperimentima doktorke Braun svoj posao obavljali sa efikasnošću i elegancijom koje su oduševile istraživače: kad bi osvojili jednu tumorsku ćeliju, virusi bi se u njoj toliko razmnožili da bi se sirota ćelija na kraju, jednostavno, rasprsla oslobodivši milione novih virusa koji nastavljaju sa invazijom tumorske mase. Proces rasprskavanja i raspadanja tumora tzv. onkoliza, sama po sebi, predstavlja za oko istraživača najlepši prizor u kome se dva neprijatelja tuku na tuđem terenu. Za razliku od citostatika, tj. hemoterapije, koja na svakih šest tumorskih ćelija u mozgu, u proseku ubije jednu normalnu ćeliju, onkolitička terapija ubija jednu normalnu ćeliju na hiljadu malignih.

No, na nesreću, većina tumora sklona je rasejavanju kroz telo obolelog, tako da se na kraju umire, ne zbog raka na početnom mestu rasta, već zbog njegovih metastaza. Da bi se mogla pratiti svaka od rasejanih malignih ćelija, izgleda da će pomoći adenovirusi, koji pod normalnim okolnostima ciljaju i napadaju sluznicu nosa i grla izazivajući dobro poznate simptome prehlade. Namera istraživača sa Oksforda, koje predvodi doktor Len Sejmur, jeste presvlačenje virusa polimerom i njegovo pretvaranje u nosača: kargo bi mogao sadržavati lekove i gene koji sprečavaju rast tumora. Presvučeni virus izmiče antitelima, tako da posle ubrizgavanja u cirkulaciju napada sve druge ćelije, osim onih zdravih. Tako bi se mogao rešiti problem metastaza, tvrde istraživači sa Oksforda. Kako stvari danas stoje, bar po rezultatima istraživačke grupe iz čuvenog Memorijalnog centra za rak Sloan Ketering u Wujorku, ubrizgavanjem preobučenog virusa u arteriju koja snabdeva jetru krvlju, dobija se odlična reakcija, a metastaza u jetri smanjuje svoju zapreminu i prestaje sa rastom.

Kao što to obično biva u svetu gde caruje privatna inicijativa, gospođa Braun je osnovala biotehnološku kompaniju Krusejd labortris i namerava da svojim sojem mutiranog virusa obuhvati bolesnike koji su već jedanput operisani zbog tumora mozga, a kod kojih se maligni proces ponovo pojavio.

Inače, u Britaniji radi preko 250 privatnih biotehnoloških firmi i oko 50 državnih, što je nešto manje nego u Nemačkoj, koja je sa svojih 350 privatnih i pet državnih kompanija, jedina u Evropi ispred Britanaca. Neviđena ekspanzija biotehnologije razumljivija je ako se ima u vidu da će u 2010. godini najmanje 20 odsto svih hemijskih proizvoda biti rezultat korišćenja biotehnoloških procesa, koji nisu mogući bez mikroorganizama.

(Autor je profesor na Medicinskoj akademiji

US Medical School)