Pornografija za početnike

Dugo sam verovao da oni bilmezi iz reklame za pivo, kucajući se kriglama, znaju nešto škakljivo o ženama svojih drugara, čim su pristali da izgovore „rogonja za sve”. Kao što sam mislio i da je EPP sa sloganom „uđeš, izađeš i gotovo” ili moralna podrška jebačima-presretačima ili komentar feministkinja na „eiaculatio praecox”. Kad ono, ovde pivo, tamo banka. Moja zabluda bi još trajala da se nije pojavilo dvoje aktivnih kopulatora srednjoškolske dobi, mejd in Vranje, flaertovski raspoloženih za istraživanje i ajzenštajnovski spremnih za „montažu atrakcija”. U gradu Bore Stankovića, gde socijalisti nikada nisu ni sjahali s vlasti, nema čak ni bioskopa. Zato ima talentovanih naslednika Dzige Vertova i to je, valjda, neka poetska pravda. Ili kazna, svejedno.

Elem, par vranjskih srednjoškolaca snimio je tvrd pornić na kome bi im pozavideli i Trejsi Lords i Erik Edvards, sve crveneći od stida i pitajući se kome su oni, ovolike godine, u društvu trbušastog Rona Yeremija, prodavali muda za bubrege. Scenografija i rekvizita? Od „šetnje u prirodi” do kafanskog ambijenta, plus flaša viskija. Direktor fotografije i režija? Daleko od amaterske; klinci su pokazali da, sem čvrstine južno od pupka, imaju i snažnu kamermansku ruku i dobro kino-oko. U eri veb-kamera i digitalne fotografije vranjski omladinci i omladinke iskoristili su sve prednosti napredne tehnologije, postižući svoj cilj. Seks je postao javna stvar i tu više nema pomoći. Ako su Klara Cetkin i Roza Luksemburg napravile revoluciju u ženskom pokretu, tada su Severina i Suzana dale svoj jakobinski doprinos lansirajući slogan „živeo pokret – ako je kružan i ritmičan”.

Nema razloga za sablažnjavanje. Srednjoškolci su rešili da suvoparnu latinsku poslovicu o ponavljanju kao majci znanja zamene modernijom verzijom: „Felatio est mater studiorum”. Da koristeći prednosti Makluanovog „globalnog sela” iskoriste svojih „15 minuta slave”, poklonjenih od Vorhola. Razbijajući i potvrđujući, onako usput i u isto vreme, sva palamuđenja svetog Avgustina, Frojda, Rajha i Markuzea o „ulozi seksualnosti u oblikovanju sistema vrednosti pojedinaca, društva i civilizacije uopšte”.

Nešto novo? Ma kakvi! Istorija, sem pornografije, beleži i periode „pornokratije” – vladavine bludnica, od Mesaline preko „rane faze” Teodorine karijere pa sve do Vanoce, čija će slika, u jednom trenutku, zameniti sliku Majke Božje na crkvenom zidu. Tokom celog X veka papske ljubavnice su stvarni gospodari Svete stolice, uključujući i nepisano „pravo nasledstva” nad upravljanjem crkvenom državom. Da ne spominjem „teorije” po kojima su „Guliverova putovanja” prvo pornografsko delo, od kojih su cenzorske makaze napravile bajkovitu satiru o „moralu” engleskog društva; niti činjenicu da su neke pande naterane na parenje u zoo-vrtovima, tek posle beskonačnih video-projekcija „pornića” sa „dragim stvorenjima” iste vrste. No koment, dame i gospodo.

Ali, šta je paradigmatično u „ranim radovima” ono dvoje živahnih „umetnika u naletu”? Polupuna ili poluprazna flaša viskija, kako god želite da je opišete. Na stranu erozija morala i uloga škole i porodice, nešto drugo je ovde u pitanju. Mogućnost prva: radoznalost da se, u tim godinama, isproba svaka zabranjena voćka. Harlou (Harllonj) tvrdi da je ono što nazivamo radoznalošću jedna vrsta nagonskog ponašanja i da je, sledstveno tome, pornografija potvrda zadovoljenja radoznalosti kao vida voajerizma. U tom slučaju, flaša viskija ima hedonističku ulogu, poznatiju kao „azdisl’k”. Druga solucija je manje verovatna i nešto ozbiljnija, i podrazumeva organizaciju od strane starijih čika koji bi da snime vranjski nastavak „Lolite”.

„U Vranje nema laganje” – kaže izreka. Ali ima, kako tvrde neki srednjoškolci, „pravo pušenje” za deset evra. „Može i za pet, ako si uporan” – savetuje me iskreni junoša, odbijajući da govori o imenima i mestima „pružanja usluga”. Zatim spominje armiju od 12 000 otpuštenih radnika iz „Jumka” i „Koštane” i jebe majku svim političarima, bez obzira na razlike. Kada su se, pre neku godinu, pojavile fotografije sličnog sadržaja sa decom „mudonja” kao glavnim akterima, umesto kažnjavanja krivaca umalo da škola bude zatvorena. Toliko o istini. Goloj, naravno.

Pa onda, u kom to grmu leže zečići i „zečice”? U ponašanju „gradskih otaca”, koji bi, per definitionem, trebalo da služe kao uzor? Nema takvih, gospodo. Predsednik opštine Miroljub Stojčić od direkcije RTS-a traži „kadrovske promene u dopisništvu u Vranju”, i ujedno preti da će, u slučaju nepoštovanja njegovog naloga, izbaciti opremu državne televizije na ulicu. Možda je zanimljivije ponašanje predsednika lokalne skupštine, koji psuje vlasnika O.K. radija i preti mu batinama i hapšenjem. A da spomenem načelnicu opštinske uprave, koja živi u bespravno useljenoj gajbi, podvodeći svoj smeštaj pod čudnu kategoriju „privremeno useljenih stanova”? A šta sa republičkim poslanikom koji je naplatio skoro milion i po dinara troškova i dnevnica, drsko izjavljujući da svaki dan putuje do Beograda i da se svaki dan vraća u izbornu bazu? Od ovakve „elite”, samo Bog može da sačuva Koštanine sugrađane. Pored političke pornografije na delu, pojavljivanje poštene pornografije među tinejyerima deluje, i bukvalno, kao dečja igra.

U gradu koji je odavno prestao da bude „srpska Kalifornija”, briga za golu egzistenciju jeste bitnija od svih ostalih. U društvu koje je, sui generis, pornografsko, pojavljivanje fotografija sa đacima kao porno-glumcima jeste bura u čaši vode. Nešto o čemu će se pričati do...

Recimo, do sledeće flaše viskija u nekom od opštinskih kabineta.

Saša Stojanović