I nad kupcem ima kupac

Pogrešiće grdno svi koji naivno poveruju da su ti igrači privatizacioni savetnici, koji se takmiče za mogućnost da “prepišu recept” za privatizaciju NIS AD. Činjenica je, naravno, da su sve te inokonsultantske kuće, koje su se javile na tender za privatizacionog savetnika, veliki igrači. Kao i mnoge druge koje se nisu javile ili su odustale. Ali, to je samo jedan deo priče. Onaj dostupniji javnosti.

Konsultanti su ti koji će odraditi posao za transparentno sprovođenje prodaje NIS AD, onako kako se dogovore istok i zapad.

Ne pretendujem da tvrdim da je kao kompanija NIS AD toliko važna zarad sebe same. Sudbinu da će se o budućem gazdi, ili suvlasniku, odlučivati u nekakvim strateškim pregovorima političara Rusije, Zapadne Evrope i SAD, NIS AD je “zaradio” samom činjenicom da je Srbija na granici između istočnog i zapadnoevropskog energetskog koridora: za transport sirove nafte naftovodom od rumunske luke Konstanca do italijanske u Trstu i jednog od sve izvesnijih krakova gasovoda koji će iz Azije prirodni gas “gurati” na sever. Pregovori su u toku ali veliki vagaju da li će, zaista, ko i kako graditi. Odnosno, ko će ubuduće gospodariti ovim važnim cevovodima.

Spoljni efekat ovih globalnih interesa je taj što srpski premijer Vojislav Koštunica nije dobio prijem kod ruskog predsednika jer je, kako tvrde u Moskvi, Vladimir Putin ljut što se u Srbiji ne gleda blagonaklono na nameru Lukoila da kupi NIS AD.

Nekako u vreme dok su oni s najdebljim obrazom pokušavali da pozitivnima prikažu rezultate čuvene izložbe srpske privrede u Moskvi, oglasio se Volfgang Rutensdorfer, direktor austrijske naftne kompanije izjavivši da je OMV zainteresovana za kupovinu rafinerija Naftne industrije Srbije. On je u intervjuu bečkom dnevniku “Kurir” rekao da je OMV, koji poseduje lanac benzinskih stanica u Srbiji, veoma zainteresovan za kupovinu rafinerija u Pančevu i Novom Sadu, koje zajedno prerađuju oko pet miliona tona sirove nafte godišnje.

“OMV sigurno neće biti jedina kompanija koja će pokušati da otkupi te rafinerije”, kazao je Rutensdorfer, ističući da su interesovanje iskazali i ruski Lukoil i mađarski MOL.

Direktor OMV nije komentarisao (možda zato što ga nisu ni pitali) kako ocenjuje to što im je Lukoil najveći konkurent i u samoj Mađarskoj (kupuje akcije MOL-a) ali i u Rumuniji i Bugarskoj, a ne samo u Srbiji.

U Beogradu se, međutim, nezvanično čuju komentari da je Zapad odredio OMV kao budućeg gazdu. Sve je, naravno, u sferi spekulacija ali, kako je u Srbiji u toku izbor privatizacionog savetnika za NIS AD, koji bi trebalo da preporuči najbolji način privatizacije i razvoja kompanije, počelo se šuškati i o tome da li će odabrani savetnik i njegova preporuka biti “slika i prilika” OMV, MOL ili neke druge, zapadne kompanije. U medijima je lansirana i priča da će umesto Lukoila ulogu potencijalnog kupca NIS AD preuzeti Gasprom sa izraelskim partnerom, kompanijom Bejtmen.

U prepričavanju bi se mogle, zapravo, spomenuti i mnogo veće zapadne naftne kompanije od OMV, poput ŠEL-a i Britiš petroleuma. Pri tome, malo se ko ovde udubljuje u suštinu: da su sve to zapravo multinacionalne kompanije. Da mnoge od njih imaju svoje konsultantske kuće, koje se mogu (ne)javiti kao potencijalni privatizacioni savetnici. Ovo “svoje kuće” ne mora značiti da su njihovo vlasništvo. Razni su modeli privredne saradnje i dogovora na globalnom nivou. Uopšte ne mora biti u pitanju nikakva teorija planetarne zavere da se rasparča i proda NIS AD. Ma koliko veći bio profit koji će privatizacioni savetnih dobiti na kraju posla.

I, tu bi komisija Vlade Srbije i potom Agencija za privatizaciju i sama vlada morale biti oprezne. Jer, ako privatizacioni savetnik ima nekakav dil sa potencijalnim kupcem, preporučiće opciju privatizacije koja tom kupcu baš odgovara. Druge konkurente na tenderu za savetnika može pobediti u finišu nadmetanja, damping cenom, na primer. I tako se Srbiji može desiti sudbina Rumunije sa rasparčanom naftnom kompanijom ili sudbina Mađarske i Bugarske, čije su državne elektroprivrede usitnjene i prodate. Svežiji je primer Bugarske, koja je nekad izvozila struju a sada ima i probleme sa snabdevanjem dok je cena drastično porasla.

Mađarska je, međutim, čini se, pametno privatizovala MOL. Kao što se i u Hrvatskoj desilo sa Inom.

Dakle, nije samo pitanje kome, već kako i koliko prodati, na šta sve treba obavezati budućeg kupca. Ništa od ovoga nije nepoznato.

Poznavaoci poslovanja inokonsultantskih kuća tvrde da je teško zaključiti ko bi od njih mogao raditi za koga od potencijalnih kupaca. Jer, sve šeme su moguće. Ali, ukazuju da nije zgoreg pratiti ko od domaćih podizvođača radi za koju inokunsultantsku kuću. A tu je već “rasprodat teren”.

Privatizacioni savetnik za NIS trebalo bi da bude izabran do kraja godine, a to je jedan od uslova za uspešno okončanje tekućeg finansijskog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Prema odluci Vlade Srbije, biće izabran ponuđač koji dostavi ekonomski najprihvatljiviju ponudu.

Komentarišući ovu “napomenu” u tenderu, advokat Branko Pavlović komentariše da su velike konsultantske kuće sigurno sposobne da urade tačnu procenu, ako imaju takav nalog. Isto tako mogu uraditi i netačno.

Ne treba biti veliki finansijski stručnjak pa zaključiti da to netačno zavisi od nekih skrivenih, naravno, finansijskih interesa privatizacionog savetnika.

Pitanje morala tu je već diskutabilno jer, setimo se, nedavno su češki biznismeni u anketi izjavili da se ne može uspešno poslovati ako si pošten.

Inokuće su se na ovdašnje konsultante – pomagače oslanjale i u dosadašnjim privatizacijama.

Sinerži je, tako, bila konsultant Apurna za Knjaz Miloš, preko nje je išla privatizacija Nacionalne štedionice a u toku je tender za prodaju Duvanske industrije Senta. Sineryi kapital je kao konsultansku kuću angažovao glavni konsultant Agencije za osiguranje depozita za prodaju DIS-a, bugarska firma Balkan advajzor kompani.

O tome ko je sve vlasnik brokersko – konsultantske kuće Sineryi i ko u njoj ima uticaja Vladan Batić, eksministar pravde je u emisiji Utisak nedelje nedavno pored ministra finansija Mlađana Dinkića nabrojao Slavka Carića, Nikolu Živanovića, Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića.

Aleksandar Vlahović, član DS i eksministar za privredu i privatizaciju kaže da će njegova kompanija Eki inverstment “biti u konzorcijumu najvećih međunarodnih kompanija, koje će učestvovati na tenderu za dobijanje poslova privatnog savetnika za privatizaciju NIS. Taj konzorcijum čine JP Morgan, najveća investiciona banka u svetu, Mek Kinzi, najveća konsultantska kuća u svetu, Simonsen i Simonsen, jedna od najvećih pravničkih kancelarija u svetu. To govori o poverenju koje te svetske kuće imaju u ono što smo radili u Eki investmentu, u Ministarstvu za privredu i privatizaciju i, pre toga, u Dilojt&Tušu”

Vlahović je podvukao:

“Mi ne prodajemo, samo konkurišemo za posao privatizacionog savetnika. Definišemo strategiju restrukturiranja NIS-a.”

Da bude privatizacioni savetnik za NIS AD odustao je, međutim, Citadel Financial Advisory, koga povezuju sa takođe eksministrom, ali za finansije, Božidarom Đelićem.

I Citadel je radio u dosta privatizacija u Srbiji ali, Đelića poznavaoci njegovog rada u inostranstvu povezuju i sa JP Morgan i Goldman Sachs International. Biće, dakle, zanimljivo pratiti dalja dešavanja oko NIS AD. Iz toga ko se nije javio, ili je odustao, moglo bi se zaključiti ko je sve zainteresovan da bude potencijalni učesnik, kao konsultant, na budućem tenderu za privatizaciju NIS AD. Jer, oni koji učestvuju kao savetnici, ne mogu se pojaviti ni kao povezana lica budućeg kupca.

Jelica Putniković

Šest ponuda JP Morgan, Rothschild SpA i ostali... Na tender je dostavljeno šest ponuda renomiranih svetskih kompanija, a tenderska komisija bi ovih dana trebalo da završi ocenu tehničkih ponuda. Za NIN je potvrđeno da bi možda i do kraja ove nedelje mogla da otpočne ocena finansijskih ponuda. Privatizacioni savetnik će biti odabran do kraja godine. Ponudu su dostavili: francuski BNP Paribas SA, Pariz, zajedničku ponudu sa Deutsche Bank AG, London Branch i Roland Berger Strategy Consultants GmbH iz Beča je dao i CSP Consult & Strategy GmbH, Berlin. Kao konzorcijum nastupaju i Credit Suisse First Boston (Europe) Limited i Denjey Balantine, koji su angažovali ovdašnju kancelariju Dražić, Beatović & Partners. Zajedničku ponudu su dali i Merrill Lynch International i Reiffeisen Investment AG. CA IB Corporate Finance je nastupio sa Goldman Sachs International. A McKinsey ima čak šest partnera: EKI Investment, Synergy Capital, Deloitte, Simmons & Simmons, Harrisons Solicitors i JP Morgan. Konzorcijum kompanija Rothschild SpA i NM Rothschild & Sons Ltd, koji se kvalifikovao za učešće na tenderu Vlade Srbije za privatizacionog savetnika nije dostavio ponudu, a konzorcijum Morgan Stenley i Citadel Financial Advisory je odustao od ponude.