Zadušna Srbija

„Čuvaj se krštenoga đavola.“    (vranjska poslovica)

Poznato je da se svetu ne može ugoditi. Ako ćutiš, sumnjiv si što ćutiš. Ako progovoriš, sumnjiv si što si baš sad progovorio i što baš o tome govoriš. Sloboda ćutanja ili sloboda govora – da, ali samo ako ti to dozvole najgrlatiji glasnogovornici slobode govora i mišljenja. Bolje rečeno slobode jednogovora i jednoumlja. Oni koji su bili najglasniji protivnici jednoglasnosti u mišljenju sad se usaglasiše. I oni bi da opet uspostave jednoglasnost mišljenja ali da to mišljenje bude njihovo.

Do svega toga ne bi tako lako došlo da nije ne prve, druge ili treće Srbije, već da nije živ duh one zadušne Srbije. Tek kad neko nestane, fizički ili politički, zadušni Srbi se raspilave. Spremni su da nestalog kuju u zvezde. Da mu zaborave sva zla i nedela. A da mu nakače dobra dela koja nestali nikada nije ni pomišljao da učini. Zadušni Srbi su posebno blagonakloni prema politički posrnulim. Zaboravili su da su ti isti negdašnji političari napredovanje i opstanak ostvarili nemilosrdnim obračunima s takozvanim (državnim) neprijateljima. Naravno, poštovali su hijerarhiju i neprikosnovenog, nepogrešivog i doživotnog vođu.

Zadušnim Srbima izvetrio je mozak pa se više ne sećaju šta su sve baš Srbima radili jedan Milovan, pa jedan Aleksandar, pa prvi Slobodan, jedan Petar, jedna Latinka i dva Mirka, jedan Ivan, pa drugi Slobodan i prva Mira. I da ne nabrajam dalje.

Politika je čudna boljka. I nedovoljno proučena. Period inkubacije može da potraje nekoliko godina ili nekoliko desetina godina. Bolesni povratnik doživeo je potpunu amneziju. Zaboravlja da kaže zašto današnje stavove nije sproveo dok je bio na vlasti. Dok je imao neograničena sredstva prinude..

Danas se ti isti posrnuli preporučuju novim nalogodavcima. A pošto je sve ideološko materijalizovano, nalogodavci su postali poslodavci. Preporučuju se kao provereni borci protiv neprijatelja. Državnih i unutrašnjih. Na svom kontu, pošto savesti nemaju, imaju veći broj uklonjenih unutrašnjih neprijatelja.

Dr Branislav Simonović,
Beograd