Arhiva

Pada i treba da pada

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00

Nema sumnje, planirani rast industrijske proizvodnje u ovoj godini neće biti ostvaren, njen je obim već sada za oko tri odsto niži nego za devet meseci godine koja je prethodila ovoj. Srbija je na pragu opšte privredne recesije i ako ne bude privrednog rasta u opasnosti je i ostvarena makroekonomska stabilnost, ocenio je potpredsednik G17 plus i bivši guverner NBS Mlađan Dinkić i za postojeće stanje okrivio srpsku vladu koja nema “ni industrijske ni trgovinske ni agrarne politike”, nego vođenje privrede prepušta kvazitržišnim strukturama. Na primedbe s Dinkićeve, ali i drugih strana, odgovorila je guverner NBS Kori Udovički.Privredni rast jeste usporen, ali nije negativan kao što se govori, smatra ona. I objašnjava da nije važno da imamo puku proizvodnju radi proizvodnje nego da dodajemo vrednost. “Tamo gde nismo u stanju da dodajemo vrednost bolje je da ne proizvodimo”, kaže Udovički. U raspravu se uključio i Institut ekonomskih nauka argumentacijom koja drži stranu Kori Udovički. IEN “optužuje” statistiku da ne uspeva da snimi upravo dodatu vrednost o kojoj govori Udovički i da će ove godine i pored pada fizičkog obima industrijske, pa i poljoprivredne proizvodnje, bruto društveni proizvod zemlje porasti najmanje za tri odsto. Jer, rast fizičkog obima proizvodnje po svaku cenu, pa i cenu gubitaka ne znači privredni rast. Na primer, 2000. godine fizički obim proizvodnje uvećan je za 11,2 odsto, ali je zbog njene nerentabilnosti, dakle male dodate vrednosti, bruto društveni proizvod industrije za 8,4 odsto smanjen.

Da fizički obim proizvodnje ne opredeljuje pravolinijski rast ili pad bruto društvenog proizvoda dokazuje i 2002. godina. Fizički obim proizvodnje porastao je za 1,7 odsto, ali je ostvarena dodata vrednost u industriji realno bila veća nego u 2001. godini za 10 odsto. Statistika je samo delimično amnestirana. Dok joj se sa strana zagovornika “dodate vrednosti” i dalje prigovra da ne obuhvata dovoljno korektno proizvodnju u privatnom sektoru kao i da dovoljno pedantno ne prati promene u procentualnom doprinosu rastu BDP nekih vanindustrijskih sektora, statističari sve primedbe odbacuju tvrdnjom da svoj posao obavljaju “apsolutno korektno”.