Parastos i video-trake

Na pravim parastosima najpre iz razloga dobrog kućnog vaspitanja, žalost glume čak i oni kojima je ponajmanje žao, a svak radi šta mu padne na pamet tek kad se svi ponapijaju; na ovom virtuelnom parastosu u pomen odavno virtuelnoj državi sled događaja bio je obrnut. Svako je radio šta mu padne na pamet - odmah. Poslanici Demokratske stranke posle nekoliko meseci durenja pojavili su se u sali Narodne skupštine Republike Srbije iz poštovanja prema svojoj državi, ali nisu ubacili poslaničke kartice iz nepoštovanja prema neposrednom poslaničkom okruženju. Srpska radikalna stranka je dočekala novu, ali nije ispratila staru državu što je ubedljivo pokazala učešćem u diskusiji i o jednoj i o drugoj, ni o jednoj ni o drugoj, ali neučešćem u glasanju i o jednoj i o drugoj, ni o jednoj ni o drugoj.

U blistavo renoviranim prostorijama Narodne skupštine Republike Srbije, šef Misije OEBS-a za Srbiju i Crnu Goru Hans Ula Urstad bez nervoze je na monitoru pratio umalo skandaloznu završnicu. Gospodin František Lipka još je bio negde u regionu, ako bi do neophodnih 126 poslaničkih glasova zafalio koji, a Srbija odbila da da sporazumni razvod Crnoj Gori. “Znam da ovo nije po poslovniku, ali moram da vas zamolim da svi zajedno budemo svesni u trenutku glasanja”, rekao je predsednik Narodne skupštine Predrag Marković i odredio dan i sat za glasanje -odmah. “Molim da svi odgovorni poslanici provere da li su ubacili svoje kartice. Konstatujem da nema 126 poslanika u sali i dajem pet minuta pauze da uđu poslanici koji će pristupiti glasanju.” Posle pet minuta koji su potrajali – akt kabastog naslova i još kabastijih pravno-tehničkih posledica usvojen je kako njegovom upravo datom opisu i priliči. Na sednici je učestvovalo taman onoliko poslanika koliko treba – 126; za Odluku o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora glasalo je 126 poslanika – taman koliko treba. Uzdržanih nije bilo. Niko nije bio protiv.
U Skupštini SCG niko se nije sastao da odjavi staru, u Narodnoj skupštini Republike Srbije niko nije najavio novu državu. Samo je šef poslaničkog kluba G17 plus Miloljub Albijanić dreknuo: “Živela nezavisna Srbija”, i podvukao: “Još jednom, živela nezavisna Srbija”, a ni šefu poslaničkog kluba Demokratske stranke Dušanu Petroviću nije ostalo ništa drugo: “Nemam šta drugo da vam kažem nego – živela Srbija.” Kako se moglo i očekivati, šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić je poentirao: “Živela Srbija, ali ne od danas.”

Šef poslaničkog kluba Srpske radikalne strane Tomislav Nikolić se brzo pokajao što je uopšte na sednicu došao, jer “sa osećanjem žalosti danas sam došao na sednicu parlamenta da sretnem ljude koji imaju žalost istovetnu mojoj i druge koji žale za nečim drugim danas”, a onima i onakvima kakve je u Skupštini zatekao opisao je na primeru Crne Gore šta ih čeka kad se osveste. Tamo je proglašenje nezavisnosti došlo da slavi taman za jednu ruku ljudi: “Wih je već stiglo, a neke od nas još uvek nije.”
“Ovo je tren narodne radosti”, osmelio se opet Miloljub Albijanić, ali ga je šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić, i njega i sve ostale, poklopio tugom kakva u istoriji parlamentarizma nije zapamćena. “Meni je jasno da postoje oni ljudi koji su zadovoljni ovim što se desilo... ali ima i nas koji smo zbog toga veoma nesrećni... pa bi bilo dobro da gledamo na koji način iskazujemo to zadovoljstvo ili nezadovoljstvo... jer postoje trenuci u našoj državi... kada bi i naš ton valjalo da bude primeren trenutku u kojem smo... jer nikada nije manje bolje od većega, uvek je veće bolje od manjega.” “Ovde neću ulaziti u analizu kako je do ovoga došlo, nego polazim samo od realnosti koju mi je teško da prihvatim”, a kada je reč o zakonodavstvu državne zajednice Srbija i Crna Gora, “ono je automatski srpsko zakonodavstvo”, ti zakoni jesu u nekim delovima neprimenjivi ili teško primenjivi na novonastalu situaciju, “ali to su naši zakoni”. Budući realan, šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Dušan Petrović je građanima Crne Gore čestitao na odluci da ubuduće žive sami, ali “Srbija u Crnoj Gori ima ljude koji je neizmerno vole, Srbija u Crnoj Gori, siguran sam u to, nema nikoga ko je mrzi”. E tu je Tomislav Nikolić zviznuo Demokratskoj stranci da “sada u najvećoj krizi, ovde sa govornice, traži da se održe vanredni parlamentarni izbori, da vi pobedite”, ali ni demokrate radikalima nisu ostale dužne jer njima nije dovoljna kriza nego “čekaju neku veliku nesreću da bi onda isprovocirali vanredne parlamentarne izbore” da oni pobede. E, tu je Ivica Dačić pukao: Iako “ovaj dan nikako ne može biti dan velike radosti... jer Srbija treba da bude zabrinuta”, “dajmo, malo se ponosimo sobom”.
A onda se javio “iz naših klupa” predsednik Narodne skupštine Predrag Marković bez stranke da im svima kaže kako “postoje trenuci u kojima je važno dobro se ispričati i raspraviti, postoje trenuci kada treba ćutati i to ćutanje nije znak samo nužnog slaganja, nego i poštovanja prema onome što se gubi i prema onome što se dobija”, a on je “pojedinačno podizao i umrlice i krštenice, i činjenicu da mi je neko umro ili da se neko rodio nije menjalo to uverenje, ali to je uverenje bilo neophodno da bi se život nastavio”.
A to uverenje nije ustav, nego konstatacija, objasnio je Aligrudić pre nego što je pomenuta kabasta odluka-uverenje usvojena.

Wome su Vlada Srbije i drugi državni organi obavezani da u roku od 45 dana donesu potrebna akta i preduzmu potrebne mere u cilju ostvarivanja međunarodno-pravnog subjektiviteta Republike Srbije, kao države sledbenika državne zajednice SCG, ostvarivanja nadležnosti Republike Srbije koje su prešle na Republiku Srbiju kao državu sledbenika državne zajednice SCG, a pre svega u oblasti spoljnih poslova i odbrane do donošenja neophodnih zakona i rešavanja svih spornih pitanja između Republike Srbije, kao države sledbenika državne zajednice SCG, i Republike Crne Gore, kao osamostaljene države.

Kao što se iz priloženog vidi, osnovna karakteristika države Srbije jeste da je ona “država sledbenik državne zajednice SCG” i da će to sledbeništvo do neutvrđenog datuma ostvarivati na bazi uredbi i sličnih akata.
U sredu uveče se već znalo da će na sednici vlade u četvrtak na dnevnom redu biti uredba kojom će biti rešen položaj 2 795 zaposlenih u organima i institucijama državne zajednice, Vuk Drašković i Zoran Stanković će sednici sigurno prisustvovati kao ministar za inostrane poslove odnosno ministar odbrane Srbije. Dok je ovaj broj NIN-a pripreman, radile su punom parom mnoge vladine komisije, kako bi između ostalog utvrdile da li je usvojenom odlukom obezbeđen pravni položaj dva ministra nasleđena od SCG ili je i za njih potrebno doneti uredbu. “Ako bude potrebno, uredba će do sutrašnje sednice vlade biti završena”, rekao je NIN-u generalni sekretar Vlade Srbije Dejan Mihajlov.
Po njegovim rečima, zaposleni za koje se utvrdi da su potrebni, a u skladu sa njihovim sposobnostima, biće pojedinačno preuzeti sa nivoa državne zajednice na nivo Srbije, a ostalima sleduje određeni, verovatno šestomesečni period na raspolaganju, a onda otpremnina u skladu sa Zakonom o radu Srbije. “Dakle, za njih neće biti nikakvih vanrednih rešenja”, kaže Mihajlov.

Vlada na sednici u četvrtak neće raspravljati o tome treba li i kada da imenuje ambasadora u Podgorici. “O tome neće biti rasprave dok se ne završi proces razdruživanja. Ima vremena za sve te detalje”, kaže Mihajlov.
Među koalicionim partnerima je već pukla tikva oko poslanika u Skupštini državne zajednice. Ministar za finansije blokirao je sve fondove, pa oni neki dan nisu uspeli da podignu dnevnice. A i oko namere da mnogi od njih budu preseljeni na upražnjena poslanička mesta svojih stranaka u republičkom parlamentu biće natezanja koje će prekratiti efikasno, kao i dosad, Toma Nikolić na čelu uvek uzbudljivog Administrativnog odbora. Ukoliko ne zadovolje zakonske uslove za ovaj transfer, poslanici takođe dobijaju šest meseci na raspolaganju. I basta.