Svaki osmi vukovac, oko 35 odsto osmaka imalo dvojku iz matematike: Šta otkriva izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta

Učenici osmog razreda širom Srbije tokom 2022/2023. školske godine imali su najbolje ocene iz istorije, a svaki osmi osnovac ima Vukovu diplomu za izvanredno znanje, pokazuje izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Izveštaj, koji obuhvata rezultate istraživanja na okružnom, regionalnom i nacionalnom nivou, pružio je uvid u uspehe učenika na tri testa nakon osnovne škole, kao i ocena iz više predmeta tokom školovanja. Prema podacima, učenici su postigli najbolje rezultate na trećem, tzv. kombinovanom testu (prosečni broj poena iznosio je 14,42), zatim na testu iz matematike (11,90 poena u proseku) i, na kraju, na testu iz srpskog jezika i književnosti (10,74 poena u proseku).

Što se tiče trećeg testa, koji se sastoji od zadataka iz više različitih predmeta, učenici u Srbiji su bili najuspešniji na testu iz hemije (16,06 poena), zatim fizike (15,58 poena) i geografije (14,63 poena).

Prema izveštaju iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, đaci iz Beograda, Šumadijskog, Kosovsko-mitrovačkog i Južnobačkog okruga imali su iznadprosečne rezultate na sva tri testa.

Devojčice uspešnije od dečaka

Na republičkom nivou, pokazalo se da su devojčice bile uspešnije od dečaka po pitanju ostvarenih rezultata na testovima. Prema Zavodu, to se dešavalo i ranijih godina, a tokom školske 2022/2023. godine su „razlike veće na testu iz srpskog jezika i književnosti nego na druga dva testa“.

Prema podacima, devojčice su pokazale više znanja na testovima iz srpskog jezika i književnosti, matematike, biologije, hemije i geografije. Sa druge strane, dečaci su bili uspešniji na testovima iz istorije i fizike.

“Na republičkom nivou, utvrđeno je da su devojčice bile uspešnije na sva tri testa u odnosu na dečake, pri čemu razlika u postignuću na testu iz srpskog jezika i književnosti iznosi 42 boda (na standardizovanoj skali), na testu iz matematike pet bodova, dok na trećem testu iznosi devet bodova”, navodi se u izveštaju.

Matematika najkomplikovanija

Što se tiče ocena koje su učenici širom Srbije ostvarili tokom školovanja, može se zaključiti da im je matematika bila najkomplikovanija. Naime, maturanti, približno trećina njih odnosno 34,7 odsto, imali su ocenu dva. Nešto manji broj, tačnije 27,2 odsto učenika imalo je ocenu pet.

Najbolju ocenu iz srpskog jezika i književnosti imalo je 35, 7 odsto učenika. Međutim, rezultati pokazuju da je nešto više maturanata imalo najbolje ocene iz biologije (39,1 odsto) i geografije (41 odsto).

Prvo mesto prema broju petica dobila je istorija, iz kog predmeta 44,4 odsto učenika ima najbolji uspeh.

Svaki osmi učenik je vukovac

Svaki osmi učenik koji je završio osnovnu školu ima diplomu “Vuk Karadžić”, odnosno nije imao ocenu nižu od pet na kraju svake školske godine, počevši od drugog razreda.

Najviše učenika sa, u narodu poznatom, Vukovom diplomom ima u Leskovcu, Nišu i Jagodini, pokazuju podaci iz izveštaja. Sa druge strane, najmanje učenika koji su imali sve petice od drugog do osmog razreda bilo je u Valjevu, Užicu i Čačku.

Kada se posmatra na nivou okruga, najviše prosečno postignuće vukovaca na završnim testovima bilo je u Beogradu i Šumadijskom okrugu. 

“Premda bi samo učenici sa izuzetnim znanjima trebalo da budu nosioci diplome “Vuk Karadžić”, u Srbiji je svaki osmi učenik vukovac. U pojedinim školskim upravama i okruzima procenat vukovaca je veći. Vukovci su najuspešniji na testu iz srpskog jezika i književnosti, zatim na testu iz matematike, a najmanje su uspešni na trećem testu”, navedeno je u izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Povezanost ocena i rezultata na testovima

Zavod se pozabavio i korelacijom između rezultata na završnom ispitu i školskim ocenama učenika osmog razreda osnovnih škola, kako bi moglo da se utvrdi da li postoji kriterijum objektivnosti ocenjivanja u školama širom Srbije.

Prema Zavodu vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ocenjivanje učenika je od velikog značaja za ono što sledi nakon osmog razreda – upis u srednju školu.

“Ispitivanje povezanosti školskog uspeha i postignuća na završnom ispitu tokom godina ukazuje na potrebu stalnog unapređivanja i završnog ispita i školskog ocenjivanja”, rečeno je u izveštaju.

Jednostavno rečeno, ukoliko učenik ima visoke ocene tokom školovanja, a na prijemnom ispitu ostvari malo poena, to ne može da ide na dobro.

Izveštaj pokazuje da postoji trend rasta postignuća učenika sa povećanjem ocene što, drugim rečima, znači da učenici koji imaju više ocene ostvaruju i bolje rezultate na završnim testovima. Ipak, napominje se da se očekivalo da povezanost ocena i rezultata na testovima bude nešto veća.

“Razlozi za ovakav rezultat se mogu objasniti činjenicom da je zaključna ocena sumiranje celokupnog rada učenika u toku školske godine, a rezultati završnog ispita su proizvod specifične i stresne situacije u kojoj se ispituju samo određeni segmenti nastavnog programa”, navedeno je u izveštaju.

Sa druge strane, u izveštaju je navedeno da je “interesantan nalaz da učenici sa ocenama dva, tri, četiri i pet na testu iz matematike imaju nešto veći broj bodova u odnosu na iste kategorije ocena na ostalim testovima”.