Opsesivno diskriminatoran: Zašto Šapić ne propušta priliku da uvredi LGBT osobe

Aleksandar Šapić, donedavni gradonačelnik Beograda, najavio je moguću kandidaturu za čelnog čoveka prestonice ne propuštajući priliku da napadne političke protivnike, ali i da pomene LGBT+ zajednicu u negativnom kontekstu. I to nije Šapiću prvi put da skoro opsesivno bude negativan prema pomenutoj populaciji, za koju je znao i da kaže kako "prelaze granicu dobrog ukusa" i "bivaju agresivni", sve naglašavajući kako "nije homofob". Sagovornici NIN-a slažu se da je Šapićeva retorika opasna i da on svojim diskriminatornim izjavama očito "želi da bude gradonačelnik samo dela građana".

"Ako nema veze, onda glasajte za Dobricu Veselinovića, a on će u ovoj prostoriji da nakači zastavu šarenih boja LGBT i uvešćemo zakone koje danas uvode neke evropske zemlje, pa ćemo mamu i tatu da zovemo 'roditelj 1' i 'roditelj 2', pa će onda Dobrica Veselinović da sve resurse grada Beograda koristi upravo u promociju te politike, pa vi recite kakve to veze ima sa Beogradom", naglasio je Šapić u intervjuu Tanjugu.

Šapićev diskriminatorni jezik

Korišćenje diskriminatornog jezika i olako poigravanje sa ljudskim pravima nije nešto što je bivšem, a možda i kandidatu za budućeg gradonačelnika Beograda, strano i novo. Sličnu retoriku iskostio je i u obraćanju na konvenciji liste "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane" početkom decembra prošle godine, a prethodno je umeo i kategorički da odbija otvaranje manifestacije "Evroprajd", istovremeno najavljujući manifestaciju "Beogradski dani porodice" u organizaciji Grada Beograda. Pored oštrog anti-LGBT stava, u svojim nastupima umeo je da iskaže i rasističke komentare upućene Romima, poput onog da za rešenje problema nelegalnih romskih naselja i integracije Roma u društvo nema dovoljne volje među njima.

"Očigledno je da gospodin Aleksandar Šapić želi da bude gradonačelnik samo jednom delu građana Beograda i to onom malom delu koji i dalje gaji predrasude i stereotipe prema LGBT+ zajednici. Iako većina građana misli da je zbog kampanje i političke borbe mnogo toga dozvoljeno reći, zakon je veoma jasan i ovakve izjave su jasan govor mržnje prema članu 11 Zakona o zabrani diskriminacije", kaže za NIN Goran Miletić, direktor Beograd Prajda i organizacije Civil rajts defenders za Evropu.

Miletić objašnjava da veći deo izjava potpredsednika SNS-a predstavljaju, prema njegovim rečima, ponovljene manipulacije i spinovi, kojima se "zastrašuju građani i iznova šire neistine".

TANJUG / STRAHINJA AĆIMOVIĆ (STF)

"Umesto da, poput gradonačelnika svih velikih evropskih gradova, pokaže da je grad otvoren za sve, gospodin Šapić ponovo poručuje da su neki stanovnici manje vredni i sam odlučuje koje zajednice ne želi u Beogradu. Pored LGBT+ zajednice, meta mu je i regionalna saradnja, iako bi upravo Beograd trebalo da bude grad koji će ovakvu saradnju najviše inicirati i podržati", smatra on.

Komentarišući kontinuitet Šapićeve netrpeljivosti prema LGBT+ zajednici, posebno u trenutku kada se ona suočava sa konstantnim napadima na Prajd info centar, kao i nedavnim slučajem policijske brutalnosti nad dve mlade LGBT+ osobe, Miletić naglašava da osim političke koristi ne vidi nijedan drugi razlog i motiv za govor mržnje.

"Očigledno je da na novim beogradskim izborima Šapić želi glasove najkonzervativnijih glasača, a verovatno i onih koji su glasali za Dveri, Zavetnike i slične partije ekstremne desnice", podvlači Miletić.

Povezivanje borbe za LGBT prava sa "antisrpskom politikom"

Na pitanje zbog čega se podrška LGBT+ zajednici kod desno orijentisanih srpskih političara neretko, i to bez ikakvog konteksta i razloga, povezuje sa "antisrpskom politikom", pričom o nezavisnosti Kosova i sankcijama Rusiji, naš sagovornik tvrdi da fenomen povezivanja različitih "neprijatelja" u nekom društvu nije svojstven samo Srbiji i da toga ima u mnogim drugim zemljama Evrope i sveta.

"Nažalost, u Srbiji je to počelo za vreme Miloševićevog režima, kada su, pored različitih nacija iz okruženja, kao stalne pretnje viđeni 'Jevreji, masoni, NVO i gejevi'. I tada, a i sada, političarima je mnogo lakše da optuže LGBT+ zajednicu, organizacije za ljudska prava i druge nacije u okruženju Srbije, nego da budu hrabri i priznaju da je neka politika pogrešna i jasno i nedvosmisleno je promene", kaže Miletić.

On dodaje da je "ključna tema javnosti u Srbiji već decenijama politika prema Kosovu, dok je uvođenje sankcija Rusiji relativno nova, ali važna tema".

EPA / EFE/Andrej Cukić

"Sa obe ove teme LGBT+ zajednica nema puno veze, ali je očigledno jako zgodno da bude povezana, zajedno sa svakim ko misli drugačije kada su u pitanju ove dve teme. Tako ponovo dolazimo do narativa o 'domaćim izdajnicima', 'stranim plaćenicima' i gejevima, koji gotovo da i nije nestajao iz javnog diskursa poslednje tri decenije", zaključuje Miletić.

Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, kaže za NIN da je Šapićeva retorika veoma opasna.

"Mi u ovom slučaju imamo čoveka kojem smetaju čak i simbolički akti, poput zastave duginih boja i šarenih stvari – kako onda da razgovaramo o ljudskim pravima? Neko ko pretenduje da vodi glavni grad jedne države ne bi smeo da borbu za ostvarivanje prava i obaveza građana svodi na pitanje zastave, uz to koristeći i neistinite informacije da se ljudi u svetu nekome obraćaju sa 'roditelj 1' i 'roditelj 2'. Takva vrsta verbalne manipulacije kako bi se poigravalo sa neznanjem građana, koji imaju određeni otpor prema ovoj temi upravo zbog političara koji na neodgovaran način tretiraju pitanje položaja LGBT+ zajednice i njihovog prava na dostojanstven i bezbedan život, u svakom pogledu je opasna", smatra ona.

Etiketiranje onih koji se političarima ne dopadaju

Todorović dodaje da "karakteristika bez koje ovakav način govora ne bi bio moguć jeste homofobija".

"Ovakva retorika dovodi LGBT+ osobe u još težu poziciju od postojeće – da moraju da se brane i od onih koji treba da se brinu o tome da i oni žive bezbedno u svom gradu", apostrofira ona.

Prema njenim rečima, Šapićevo isticanje da će "Beograd biti srpski grad, koji treba da ima srpsku politiku i srpsku vlast" je obeležavanje građana i dovodi do pitanja – šta to znači biti Srbin u Srbiji?

"Smeštanje LGBT+ osoba u antisrpsku politiku dovodi do njihove dalje dehumanizacije i isticanja toga da njihov život nema jednaku vrednost. Dakle, nacionalistički nastrojenim političarima nije problem da jednu grupu koja im se ne dopada, kao i grupu ljudi koja solidarno godinama stoji uz nju, etiketira kao izdajnike i sve ono što je nekome najlakše prebaciti. Za mene je i pitanje održavanje 'Mirdita, dobar dan' festivala i saradnje sa Sarajevom pitanje kroz koje se prožima i perspektiva ljudskih prava i toga kako želimo da živimo jedni sa drugima – da li želimo da budemo bezbedni, kako želimo da gledamo na one koji su drugačiji, da li biramo put saradnje ili odstranjivanja... Sva ova pitanja su veoma uvezana, i u tom pogledu, Šapićeva izjava me ne čudi", zaključuje naša sagovornica.