Saveti za šminkanje kao dubinska špijunaža: SAD i Kina u svađi zbog društvene mreže Tiktok

Zamislite da je sovjetska televizija za vreme Hladnog rata bila glavni izvor informisanja Amerikancima. Ovo je jedan od argumenata vašingtonske političke elite upotrebljen protiv Tiktoka - platforme koju koristi polovina stanovnika SAD, a koja, prema mišljenju donjeg doma parlamenta, očigledno ne sme da bude pod kontrolom američkog arhirivala u novom Hladnom ratu. 

Predstavnički dom Kongresa je sredinom marta usvojio predlog kojim se kineskoj kompaniji „Bajt dens“ daje rok od šest meseci da proda Tiktok. U suprotnom, predviđeno je da američke vlasti zabrane aplikaciju. Da bi predlog usvojen u donjem domu Kapitola postao zakon, potrebno je da dobije i većinu glasova u Senatu, kao i odobrenje Bele kuće. Iako se još ne zna kada će se senatori izjašnjavati o ovom pitanju, predsednik Džo Bajden je najavio svoj potpis ako Senat bude glasao isto kao i Predstavnički dom.

Kako je platforma, koju i dalje mnogi doživljavaju kao mesto gde se dele snimci kućnih ljubimaca, saveti za šminkanje i klipovi tipa „uradi sam“, postala glavna tema u Vašingtonu? 

Brendan Kar, iz Savezne komisije za komunikacije, upozorio je 170 miliona Amerikanaca na Tiktoku da je ova aplikacija samo naoko bezazlena: „Tiktok nije ono što se čini. To nije aplikacija na kojoj se dele zabavni snimci. Ona je vuk u jagnjećoj koži. U svojoj srži, ona je sofisticirano sredstvo za špijuniranje“.

Protivnici Tiktoka tvrde da ova društvena mreža dostavlja lične podatke američkih građana Komunističkoj partiji u Pekingu. Navode da kineska vlada kreira i politički sadržaj koji se prikazuje vlasnicima profila u SAD, utičući na američko javno mnjenje. „Kina nas špijunira preko Tiktoka i ugrožava našu nacionalnu bezbednost“, poruka je ovog tabora.

Jedina mreža bez kontrole iz SAD

„Bajt dens“ odgovara da ništa od svega toga nije istina, a oni koji podržavaju ovu kinesku kompaniju veruju da je hajka povedena zbog finansijskih interesa američkih IT džinova. Tiktok je opasna konkurencija, na primer, Jutjubu, koji je u vlasništvu Gugla, kao i Meti i njenim platformama Fejsbuku i Instagramu. Tiktok je najvrednija mreža koju Silicijumska dolina još ne kontroliše, primetio je Si-En-En. Iako su kongresmeni tražili da Tiktok dobije „nekineskog vlasnika“, u javnosti se stiče utisak da je namera zakonodavaca da aplikaciju kupi američka kompanija. Cela halabuka oko Tiktoka može se posmatrati u kontekstu kinesko-američkog takmičenja za geostratešku, ekonomsku i tehnološku prevlast, ali i u kontekstu izbora, na kojima će se u novembru birati šef Bele kuće i novi saziv Predstavničkog doma Kongresa. 

Društvene mreže su zauzele važno mesto u američkoj politici. Tviter i Fejsbuk su 2021. ugasili nalog tadašnjem predsedniku Donaldu Trampu, koji je ovu odluku opisao kao „lov na veštice“ i otvoreno stavljanje Silicijumske doline na stranu demokrata. Na izborima 2016. demokrate su se žalile da je njihova kandidatkinja Hilari Klinton izgubila od Trampa jer je Kremlj o njoj na Fejsbuku plasirao lažne vesti. Prema istoj logici, ako je Rusija mogla da Americi „izabere“ predsednika 2016, Kina može na sličan način da se umeša 2024, opravdanje je onih koji su za zabranu.

PROFIMEDIA / Manjunath Kiran / AFP / Profimedia

Ovim povodom se početkom marta oglasio i Direktorat američkih obaveštajnih službi. Odatle saopštavaju da Peking koristi Tiktok da bi „širio kinesko viđenje sveta i podrivao američku demokratiju“, kao i da je Kina ovim putem već probala da utiče na rezultate američkih izbora za Kongres 2022. Dodaju da bi Kina mogla da „preuveliča podele u američkom društvu“ i da se umeša i u ovogodišnje izbore, na kojima će se za šefa države ponovo boriti Bajden i Tramp. 

Ali to nije sve što smeta Amerikancima. Istraživanje „Volstrit džornala“ pokazalo je da se na Tiktoku uglavnom prikazuju propalestinski snimci, što je u suprotnosti sa proizraelskim izveštavanjem glavnih američkih medija. Ova mreža prepuna je video-zapisa u kojima se kritikuje američka ekonomija uprkos činjenici da inflacija opada, a da je nezaposlenost minimalna, piše

„Njujork tajms“ i zaključuje da Tiktok odavno nije samo mesto za zabavu, već je najveći izvor informisanja u Americi, posebno za mlađe od 30 godina.

Predlog zabrane je u Predstavničkom domu odobren sa 352 glasa „za“ i 65 „protiv“, što znači da je imao dvostranačku podršku. Majk Galager, republikanski kongresmen i jedan od inicijatora zakona, izjavio je da SAD neće dozvoliti „da dominantnu informativnu platformu poseduje ili kontroliše kompanija s obavezama prema kineskoj Komunističkoj partiji“. Lider demokrata u Predstavničkom domu Hakim Džefriz navodi da je za SAD neprihvatljivo „da strana neprijateljska sila iskorišćava podatke korisnika i ugrožava njihovu privatnost“.

Novi front u Hladnom ratu

Iako su kineske kompanije dužne da svojoj državi dostave podatke o korisnicima ako se tako od njih zahteva, „Bajt dens“ jemči da posluje nezavisno od vlade. Direktor Tiktoka, Singapurac Šou Zi Ču, nedavno je pet sati svedočio u Kapitolu pod „rafalnom paljbom“ američkih političara. Upozorio je da će se uklanjanjem Tiktoka s tržišta „povećati moć drugih društvenih mreža“ i objasnio da se podaci o američkim tiktokerima ne pohranjuju u Kini, već u Singapuru, i to u klaudu američke kompanije „Orakl“. Ipak, američki mediji navode da je i pored svih uveravanja, mnogo ličnih podataka američkih korisnika, pa i novinara, završilo u Pekingu. 

PROFIMEDIA / ANDREW CABALLERO-REYNOLDS / AFP Šou Zi Ču, direktor Tiktoka

Trampova administracija bila je prva koja je naumila da zabrani Tiktok ili da izdejstvuje promenu vlasnika, ali joj to nije pošlo za rukom. Još tada su kritičari ove ideje ukazivali da bi to bilo kršenje slobode govora. Ipak, federalna vlada je zabranila zaposlenima u mnogim ustanovama da koriste ovu aplikaciju na službenim telefonima, što su učinile i vlasti brojnih saveznih država. Slična ograničenja postoje u Velikoj Britaniji, Kanadi i na Novom Zelandu. Indija je potpuno onemogućila aplikaciju 2020, a verzija Tiktoka koja se koristi u svetu nije dostupna ni u matičnoj državi Kini.

Analitičari procenjuju da Tiktok ne može brzo i lako da promeni vlasnika. Da bi „Bajt dens“ prodao aplikaciju, mora da dobije odobrenje kineske vlade. Treba naći kupca s dubokim džepom. Cena bi bila najmanje sto milijardi dolara, mada ima analitičara koji smatraju da je vrednost platforme čak 268 milijardi dolara.

I među demokratama i među republikancima ima onih koji se protive prodaji ili zabrani Tiktoka. Tramp više ne zagovara ovaj stav. Mediji navode da se bivši predsednik predomislio jer je shvatio da će ojačati američke kompanije s kojima je on na ratnoj nozi, čak i nakon što mu je dozvoljeno da vrati svoje naloge na Tviteru i Fejsbuku. Pojedine demokrate upozoravaju da se ne treba zamerati mladima, koji su uglavnom neopredeljeni birači ili glasači Demokratske stranke, a vreme provode na Tiktoku. I Bajdenov izborni štab je otvorio nalog na ovoj mreži.

Ukoliko neka američka IT kompanija kupi Tiktok, to će sigurno pokrenuti pitanje monopola i koncentracije moći u rukama nekolicine. Političari u Vašingtonu najčešće nisu zadovoljni ni američkim društvenim mrežama. Republikanci veruju da mreže uklanjaju samo konzervativne profile i objave, pa ukazuju na cenzuru. Njihovi politički protivnici smatraju da su Tviter i Fejsbuk dozvolili previše dezinformacija na štetu kandidata Demokratske stranke. Na lobistima Silicijumske doline je da ubede kritičnu većinu u Vašingtonu da će se o svemu lakše dogovoriti s nekim kao što je Zakerberg, nego s Kinezima. 

Od ozbiljne predizborne kampanje do plasiranja dezinformacija

Goran Vesić dugo je bio jedan od retkih tiktokera među srpskim političarima. Stranke i njihovi kandidati uglavnom su se oslanjali na Instagram, Fejsbuk i Tviter. To se promenilo u kampanji za izbore održane prošlog decembra, kad su se ovoj mreži pridružili Aleksandar Vučić, Siniša Mali, Ivica Dačić i Boris Tadić. Profile imaju i Milica Đurđević Stamenkovski, Boško Obradović, Dragan Đilas i Pavle Grbović. Da li to znači da su političari u Srbiji uvideli moć Tiktoka, posebno kad je reč o dopiranju do mladih glasača, i da će ova platforma odigrati značajnu ulogu i u kampanji za beogradske izbore?

DRUŠTVENE MREŽE / @sicve011

Petar Vasić, stručnjak za digitalni marketing, kaže da hoće.

 „Sigurno. Prosečan korisnik Tiktoka provodi oko četiri sata dnevno na ovoj platformi, dok je prosečno vreme, na primer, na Instagramu pola sata. Snimci se sa Tiktoka prelivaju na sve druge mreže. Političari su na Tiktoku u protekloj kampanji ciljali na mlade, koji su uglavnom neopredeljeni birači. Vučić i Mali su imali jako dobar tim na mrežama. Na njihovim profilima ništa nije bilo sporadično, već se strateški razmišljalo. Ozbiljno je organizovano i deljenje i komentarisanje objava“, ističe Vasić.

Kako dodaje, političari su se preselili na Tiktok i zato što su shvatili da profilom na ovoj aplikaciji poručuju da „prate tehnologije i razumeju duh vremena“.

Za razliku od Amerike, u Srbiji se društvene mreže ne stavljaju u kontekst stranog uticaja na izborima. Prema rečima Mile Bajić iz „Share fondacije“, koja je istraživala predizborne kampanje na društvenim mrežama, nešto najpribližnije priči o stranom uticaju bila je odluka Tvitera da pojedine medije u Srbiji, poput Radio-televizije Srbije, označi kao medije u bliskoj vezi s vlastima.

„Tada je predsednik Vučić poručivao da mogu i njega da uklone s Tvitera kao što su uklonili Trampa. Ipak, nema potrebe da vlast u Srbiji govori o stranim uticajima jer je Vlada dobro organizovana na društvenim mrežama, na kojima dominira baš kao što dominira i u medijima. Vlast kontroliše politički narativ na mrežama, poruke Vlade najdalje se čuju, profili premijerke i predsednika su izvor informacija za brojne medije. Profili na mrežama često služe tabloidima kao izvor vesti. Jedan od takvih profila je skoro kopija ‘Cenzolovke’, nalog ‘Detektor laži’, koji širi dezinformacije da bi diskreditovao opoziciju. Uspostavljen je i sistem sa famoznim internet timom predsednika i botovima“, ističe Mila Bajić.

Ona dodaje da je Fejsbuk 2021. i 2022. otkrio da u Srbiji postoji mreža koordinisanog neautentičnog ponašanja, što znači da su nalozi pravi, ali da se vlasnici naloga neautentično ponašaju: „Ti profili imaju za cilj samo da distribuiraju vesti i objave i to je jako dobra i koordinisana kampanja“.