Neke vrste rečnih zmija mogu da lažiraju vlastitu smrt kada ih neka životinja napadne, a čak su u stanju da naprave i teatralnu predstavu – mazanje vlastitim izmetom i puštanje krvi da im curi iz usta, pokazali su rezultati studije istraživača sa Univerziteta u Beogradu objavljene u časopisu Biolodži Leters. Istraživanje je, takođe, pokazalo da su zmije koje ovo rade kako bi izbegle svoju smrt zapravo u manjoj opasnosti nego njihovi srodnici koji ne koriste ovu strategiju.
Naučnici su pronašli nekoliko anakonda koje pripadaju novoj vrsti, "koje vrebaju u plićaku, čekajući plen".
Mnoge vrste životinja lažiraju vlastitu smrt kao odbrambeni mehanizam protiv napadača. Ribe, insekti, vodozemci, gmizavci, ptice i mnogi sisari su u stanju da se ovako odbrane, ali na koji način, i u kojoj meri, još uvek nije otkriveno.
“Postoje nesuglasice po pitanju teorija o poreklu lažiranja smrti. Neki kažu da je to svesna reakcija, dok drugi tvrde da nije. Jedna od teorija je da je to najprimitivniji odbrambeni odgovor, sličan zamrzavanju u situacijama visokog stresa”, rekao je za Si-En-En Vukašin Bjelica, naučni saradnik sa Univerziteta u Beogradu i jedan od autora studije.
Nepokretno ležanje i izlaganje ranjivih delova tela predatoru je rizično za ove životinje, pa su istraživači sa Univerziteta u Beogradu postavili hipotezu da što je predstava dramatičnija, to će zmije morati da provode manje vremena u opasnosti. Da bi to testirali, istraživači su otputovali na Golem Grad, ostrvo u Severnoj Makedoniji koje je dom mnogih vrsta zmija.
Tamo su uhvatili 263 neotrovne zmije i štipnuli ih prstima kako bi simulirali napad predatora, a onda su pustili svaku zmiju i merili vreme trajanja svake “predstave”. Primetili su da su se neke zmije pravile mrtve, a neke su se mazale izmetom ili im je curila krv iz usta.
Od čega zavisi da li će zmije glumiti svoju smrt?
Zmije su provele između šest i 24 sekunde lažirajući svoju smrt. Krvarenje iz usta bilo je relativno neuobičajeno ponašanje i uočeno je kod samo 28 testiranih zmija, dok se razmazivanje izmeta dogodilo u čak 124 slučaja. One zmije kojima je tekla krv iz usta provele su u proseku dve sekunde manje lažirajući svoju smrt, pokazalo je istraživanje.
Nisu sve zmije koje su korišćene za ispitivanje glumile vlastitu smrt. Mlade zmije su ovaj odbrambeni mehanizam koristile u mnogo kraćem vremenskom periodu i daleko manje su krvarile iz usta od starijih zmija, a ovo ponašanje je, prema istraživanju, bilo potpuno odsutno kod novoizleženih zmija slične vrste, pretpostavlja se zbog moguće opasnosti koja im može slediti.
Ponašanje antipredatora, rekao je Bjelica, zavisi od mnogo različitih stvari – poput pola jedinke, telesne temperature, veličine, starosti, prisustva hrane u crevima, prisustva jaja kod ženki, prethodnog iskustva sa grabežljivcem i ranijih povreda.
“Još uvek nije sasvim jasno kako svaka jedinka odgovara na napade predatora, a takođe naša zapažanja su uglavnom ograničena jer većina njih dolazi iz interakcija sa ljudima, a ne iz stvarnih susreta s prirodnim predatorima”, rekao je Bjelica.
Prljanje izmetom čini zmiju manje privlačnom za napadača, što je, prema istraživačima, objašnjenje zašto zmije koje to urade, pre nego što se prave mrtve, onda provode manje vremena u ovoj situaciji.
Iako zmije ne prskaju krv direktno na svoje napadače kao što to rade neke vrste guštera, krvarenje iz usta signalizuje predatoru da ga, ukoliko se ipak odluči da pojede mrtvu zmiju, čeka sigurna smrt. Smatra se da je krvarenje uzrokovano porastom krvnog pritiska, što je pojačano visokim nivoom hormona stresa, rekao je Bjelica.
Rezultati studije treba da se repliciraju i na druge vrste i ekosisteme, naveli su istraživači, dodajući da bi buduća istraživanja trebalo da se fokusiraju na precizan redosled prikazanih ponašanja.
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
