Prema istraživanju kompanije “Fortune Business Insights” čitavo tržište AI tehnologija završilo je 2022. godinu sa procenjenom vrednosti od oko 428 milijardi dolara. Ista istraživačka kuća navodi da bi 2023. godinu to tržište moglo da završi sa težinom od 515 milijardi dolara, a da će do kraja ove decenije, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 21,6 odsto, njegova vrednost prebaciti 2 triliona dolara.
Upotreba AI za ometanje integriteta izbora izaziva zabrinutost otkako je kompanija koju podržava Majkorosoft objavila ChatGPT i DALL-E.
Gipkost ove tehnologije, tj. mogućnost njene primene je skoro apsolutna. Industrije, neke godinama, a neke tek od skora koriste ovu tehnologiju, a među najslikovitijim primerima sektora koji ubiru plodove veštačke inteligencije su: biznis i finansije, mediji, marketing, medicina, umetnost, proizvodnja…
Upotreba AI u medicini usmerena je uglavnom na tri oblasti: dijagnostifikovanje bolesti, brigu o pacijentima, optimizaciju kliničkih istraživanja, ali i u kontroli kvaliteta podataka o pacijentima, proceni rizika kod pacijenata, profilisanju istih… Za sve ovo koriste se algoritmi zasnovani na mašinskom učenju, i oni imaju mogućnost da preliminarnu dijagnozu ili rešenje problema pacijenta “izbace” za manje od sekundu.
Stoga, AI se u domenu zdravstva uspostavlja kao nova norma. Prilog tome je i činjenica da su predikcije bolesti i analize pacijenata i procesa, daleko precizniji od pojedinačnih ljudi ili čak konzorcijuma lekara.
Analitičari Centra za istraživanje ekonomskih politika (CEPR), navode podatak da korišćenje AI tehnologija u medicini godišnje može da uštedi oko 5 do 10 odsto troškova u ovom sektoru, što mu dođe između 200 i 360 milijardi dolara godišnje. Analitičari Morgan Stenlija kažu da će se do 2024. duplirati trošenje na razvoj ovih tehnologija, sa 5,7 odsto godišnjeg budžeta zdravstvenih institucija i kompanija, na oko 10,5 odsto 2024. godine.
Ipak, kako za NIN objašnjava Marko Topalović, osnivač jednog med-tech startapa u Belgiji, koji koristi AI za dijagnostifikovanje plućnih bolesti i za praćenje pacijenata sa plućnim oboljenjima van bolnice, ideja koja stoji iza upotrebe AI u zdravstvu nije bila nadmetanje doktora i tehnologije, već njihova saradnja.
Na primer, ove godine je objavljen rad u kojem je učestvovalo 62 doktora iz Belgije, Velike Britanije, Holandije, Francuske i Italije, koji pokazuje da su doktori značajno bolje i brže detektovali plućna oboljenja koristeći našu tehnologiju u odnosu na one koji nisu koristili… U još jednoj studiji iz Austrije i Švajcarske pokazano je da doktori i AI zajedno mogu da detektuju retke bolesti, poput intersticijske bolesti pluća, čak 70% efikasnije nego bez pomoći tehnologije. Kod ovakvih bolesti to je izuzetno bitno,
jer dijagnostika standardnim putevima traje 2 do 3 godine, a pacijent ima lošu prognozu za preživljavanje,objašnjava Topalović.
Topalović, odgovarajući na pitanje gde u budućnosti još vidi AI tehnologije u medicini ističe da pored dijagnostičke podrške i medicinskog slikanja, AI će se pojaviti i u domenu personalizacije planova lečenja, otkrivanja i razvoja lekova, kao i dalji razvoj robota za operacije.
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
