Veštačka inteligencija: Promena veća od industrijske revolucije

Pekar, lekar, apotekar, kolar, stolar... Od pet poslova navedenih u čuvenoj pesmi „Riblje čorbe“, veštačka inteligencija će moći da zameni, recimo, dva, pošto je mašinska alternativa pekarima, kolarima i stolarima teško izvodljiva. Ali sasvim je moguće da će uskoro jedan prolazak kroz skener biti dovoljan da nam upravo mašina izbaci kompletnu dijagnozu i terapiju, a da ćemo potom lekove podizati na aparatima po gradskim ćoškovima.

Sa svakim iskorakom tehnologije u poslednjih 200 godina ljudi su pravili velike korake ka kvalitetnijem životu. Danas za samo nekoliko sati preletimo dobar deo planete po veoma niskoj ceni. Medicina je životni vek radikalno produžila. Mediji, zabava, komunikacije i svi drugi aspekti naše moderne stvarnosti su nas toliko udaljili od života predaka da nam se oni čine milenijumima daleko, dok, zapravo, vire iza ćoška.

Tehnologiju danas olako prihvatamo bez mnogo pitanja, ali to nije oduvek bilo tako. Svaki korak napred u krčenju tehnološke šume bio je strah od nepoznatog. Za svaku inovaciju bile su potrebne godine dokazivanja, nekada i decenije. Strepnja od nepoznatog dolazila je iz naših konzervativnih ćelija koje su strahovale da će moderan život nekako ugroziti samu vrstu, a prevazilazila se generacijskim smenama. Stari ostaju verni već poznatim izumima, mladi prihvataju novitete bez mnogo pitanja, šireći na taj način tehnološku revoluciju.

Upravo se to dešava sa razvojem veštačke inteligencije, koja donosi promene enormnih razmera, a koje će osetiti skoro svaki stanovnik planete. AI će dovesti do nestanka 75 miliona radnih mesta, ali i otvoriti 133 miliona novih. MMF ukazuje da bi uticaj veštačke inteligencije mogao da poraste u budućnosti i da pogodi oko 60 odsto radnih mesta u razvijenim zemljama. Sličan zaključak navodi se i u izveštaju globalne bankarske grupacije Goldman Saks, u kojem se procenjuje da bi veštačka inteligencija mogla da zameni oko 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom. Da je pitanje svetskih razmera, govori i podatak da su nedavno i zvaničnici Evropske unije postigli privremeni dogovor o prvim sveobuhvatnim zakonima na svetu koji regulišu upotrebu veštačke inteligencije.

Čitav niz velikih događaja i procena mogli smo da vidimo samo u proteklih godinu dana, a zaključak je da je veštačka inteligencija definitivno tu i velike promene će tek uslediti.

Nužne prekvalifikacije

Brzina razvoja veštačke inteligencije zaokuplja ceo svet, izazivajući istovremeno i uzbuđenje i strah šta će nam doneti a šta uzeti nova tehnologija. Veća produktivnost, manje rada, podsticanje globalnog rasta i povećanje prihoda širom sveta, samo su neke od pozitivnih stvari koje obećava ova tehnološka promena.  

Nesporno je da određena radna mesta neće postojati za par decenija. Ako obavljate dosadan, repetitivan posao vezan za jezike ili brojeve, sasvim neizbežno ćete biti zamenjeni. Ali ne robotom koji će vas izbaciti sa radnog mesta, već aplikacijom koju će da osmisle neki mladi, kreativni ljudi, a  koja će vaš posao obaviti brže i preciznije. Što pre odlučite da se prekvalifikujete, manja je šansa da vas AI iznenadi, savet je struke, a u tome i jeste suština. Neće veštačka inteligencija ugasiti radna mesta, nego će nužno voditi ka prekvalifikacijama i razvoju novih poslova.

PROFIMEDIA / Tiago Zegur / Alamy / Alamy / Profimedia

U razvijenijim ekonomijama, čak 60 odsto radnih mesta može biti pod uticajem veštačke inteligencije, a ocena MMF-a je da približno polovina njih može imati koristi od toga. Ipak, za drugu polovinu neizbežan je crni scenario, smanjenje radnih mesta i plata, a u najekstremnijim slučajevima i potpuni nestanak nekih poslova.

Za razliku od prethodnih talasa tehnologije automatizacije, generativna AI ne samo da ubrzava rutinske zadatke ili predviđa i prepoznaje obrasce podataka, već ima moć da kreira sadržaj i sintetizuje ideje za veoma kratko vreme, što je u suštini vrsta posla koji milioni ljudi sada rade iza računara. To uključuje i menadžerske uloge, za koje oni sami tvrde da će biti potpuno drugačije.

U poslednjih godinu dana američke kompanije su najavile zatvaranje više od 4.600 radnih mesta kako bi oslobodile resurse za zapošljavanje ljudi sa iskustvom u razvoju i radu sa veštačkom inteligencijom ili zato što je tehnologija zamenila njihove poslove. Iako ovaj zvaničan broj nije za potcenjivanje, veruje se da je u stvarnosti i znatno veći, jer mnoge kompanije, kako bi ostale u senci, ne objavljuju rezove izazvane AI.

Zoran Ševarac, redovni profesor na Fakultetu organizacionih nauka, na Katedri za softversko inženjerstvo u Laboratoriji za veštačku inteligenciju, kaže za NIN da uprkos svim navedenim brojevima o otpuštanju i gašenju radnih mesta, malo je podataka iz konkretnih primera kompanija koje su zaista otpustile veliki broj ljudi i zamenile ih AI sistemima. On ukazuje da će AI sistemi neminovno olakšati, ubrzati i skratiti mnoge procese rada, ali ne u potpunosti zameniti čoveka.

„Možda će tu biti manje potrebe za nekim ljudima, ali treba imati u vidu da veštačka inteligencija još uvek nema znanje. Za neke jednostavnije zadatke, kao što je pisanje posta na društvenim mrežama, to može da bude korisno, ali ako treba pisati nešto ozbiljnije, neki ozbiljan rad koji zahteva istraživanje, brzo se mogu uočiti nedostaci. Problem je takođe što i ovi uzimaju podatke sa interneta. Mi ne znamo koliko su oni validni i tačni, i kada se sve to sagleda, vidimo da je tu ljudski faktor i dalje potreban“, kaže profesor i napominje da su to već testirali i dokazali IT stručnjaci u svom radu.

AI stručnjaci će sasvim sigurno biti najtraženiji kadar u bliskoj budućnosti. Biće bolje plaćeni i imaće veće mogućnosti za izbor svog radnog mesta.

„Ljudi koji znaju da koriste AI biće u velikoj prednosti u odnosu na one koji ne znaju. To ne znači da će sad svi ostati na ulici i bez posla ako ove alate ne koriste. Poslovi se razlikuju i negde će ljudski faktor uvek ostati nezamenljiv. Svako poznaje svoju profesiju i najvažnije je da prati promene i edukuje se u skladu sa potrebama i nema potrebe za panikom“, ukazuje profesor.

Na Fakultetu organizacionih nauka se već odavno uči o veštačkoj inteligenciji, ali u poređenju sa trenutnom slikom, danas je učenje o pametnim sistemima na mnogo višem nivou. Kroz razne programe se provlače elementi veštačke inteligencije i pokrivaju čitav jedan dijapazon, od poslovnih modela i pristupa metodama za njihovo rešavanje. Studenti i pre svršetka studija postaju tražen kadar, a tome u prilog govori i podatak da su neke strane firme u Srbiji već prigrabile u svoj tim mnoge od njih i to sa spremnošću da ulažu u njihovu dalju edukaciju na ovom polju.

A kako stvari stoje, u ne tako dalekoj budućnosti AI talenti biće prepoznati i u mlađem uzrastu jer predmete o veštačkoj inteligenciji mnoge zemlje uvode i u osnovnoj školi. U Srbiji je od 2020. do 2025. godine definisano uvođenje sadržaja o veštačkoj inteligenciji u obrazovni sistem, navodi se na sajtu Vlade Srbije. Ulogu i značaj ove nove tehnologije, ali i njenu primenu u svakodnevnom životu i uticaju na čoveka, sedmaci će morati da znaju i to za ocenu kao i za svaki drugi predmet, dok će u narednim razredima proširivati svoja znanja o pametnim sistemima.

Ugroženi poslovi

Na internet stranicama sve se češće mogu sresti naslovi „AI će uzeti vaše radno mesto“. Skoro tri odsto frilensera je izgubilo svoje pozicije za pet meseci. To je skoro 10 odsto u zaradi u istom periodu. Dve trećine radnih mesta će osetiti efekat razvoja AI, a jedna četvrtina verovatno neće postojati.

NIN / Ilustracija / Jugoslav Vlahović

Kadar koji već sada postaje višak i čije će radno mesto u budućnosti da nestane su računovođe, pravni asistenti, finansijski analitičari, administratori, operateri, recepcioneri, medicinski savetnici, pomoćni radnici, pekari, vozači, dizajneri, novinari... Skoro da nema industrijske grane u kojoj bar neke pozicije nisu ugrožene.

Investitor Vladimir Đukanović kaže za NIN da ono što se za sada ne precizira, a od velike je važnosti, jeste vremenski period u kom će se ovaj scenario o promeni poslova odigrati.

„Veštačka inteligencija je trenutno najbrže rastuća industrija na svetu, prognoze su da će u sledećih sedam godina rasti oko 38 odsto. Ako se promena u profesijama bude odvijala velikom brzinom u narednih pet godina, svet će videti ozbiljne potrese. Ovaj scenario preti da milioni ostanu bez posla i bez dovoljno vremena da se nova radna mesta otvore. Ipak, ako proces bude išao sporije i trajao deceniju ili više, neće imati dramatične posledice na radna mesta i to je više nego dovoljno vremena za prekvalifikaciju i kreaciju novih radnih mesta“, ocenjuje Đukanović, ali napominje da ljudi pak žele tehnologiju i da prihvataju tehnološku revoluciju.

Tome u prilog govori podatak da je aplikacija ČetGPT za pet dana postigla milion korisnika, što je apsolutno neuporedivo ni sa jednom tehnološkom inovacijom odranije. Ovaj jezički sistem nadmašio je sve novitete nastale samo pre par godina, a koji danas koriste milioni ljudi. Instagramu je da dostigne ovaj broj bilo potrebno dva i po meseca, Fejsbuku deset meseci, a Tviteru čak dve godine.

Izveštaj MMF pokazuje da je skoro 40 odsto globalnog zapošljavanja izloženo veštačkoj inteligenciji, i da su automatizacija i informaciona tehnologija do sada uglavnom imale tendenciju da utiču na rutinske zadatke i na visokokvalifikovane poslove.

Taj trend AI prodora u sve industrijske grane će se sasvim očigledno nastaviti, a ono što zapravo zabrinjava je to što mnoge zemlje u razvoju nemaju razvijenu infrastrukturu ili kvalifikovanu radnu snagu da iskoriste prednosti veštačke inteligencije, što povećava rizik da bi tehnologija s vremenom mogla da pogorša nejednakost među nacijama. Da li će se to i desiti, upravo zavisi od nas, ljudi, koji, prema oceni MMF-a, u eri veštačke inteligencije imamo moć da obezbedimo prosperitet za sve.

Novi poslovi

Sasvim je očigledno da AI, dok neka zatvara, u isto vreme i otvara nova radna mesta. U bliskoj budućnosti stručnjaci za integraciju AI tehnologija biće među izuzetno cenjenim ljudskim resursima, kao i oni koji budu znali da prenesu znanje - treneri i predavači.

Biće traženi inženjeri za razvoj AI, konsultanti, specijalisti za robotiku, stručnjaci za autonomna vozila, ali i stručnjaci za digitalnu umetnost, kao i stručnjaci za automatizaciju pravnih poslova...

Imajući u vidu važnost zakonskih okvira u oblasti veštačke inteligencije, jedno od najvažnijih radnih mesta budućnosti biće praćenje njihove primene.