NIN PANEL "Tehnologija je tu - da li smo spremni" - kad nedostatak znanja stane na put razvoju

U Srbiji više nije vest da je neko u svoj biznis uložio milion evra, ali jeste da taj isti privrednik nije spreman i da u zaštitu svog biznisa uloži dodatnih hiljadu, i da za mali novac investiran u tehnologije istovremeno smanji rizik i poveća potencijal za rast.

Na NIN panelu „Tehnologija je tu - da li smo spremni“ pričali su Natali Delić, član Izvršnog odbora „Telekoma Srbija“, Nebojša Matić, direktor i osnivač „Mikroelektronike“, firme koja je uvela četvorodnevnu radnu nedelju, i agroekonomista Milan Prostran, koji je govorio o značaju tehnologija i dobrih praksa u poljoprivredi kao strateškoj privrednoj grani. 

Moderator panela, čiji je zaključak bio da ma koliko se o tehnologiji u Srbiji pričalo, ona je kod nas u vazduhu jer većina ne zna kako može da je koristi, bio je Aleksandar Goračinov, direktor „SME Hub“, koji radi na spajanju lokalnih firmi i multinacionalnih kompanija.

Problem sa upravljanjem

Kad jedna velika kompanija u Srbiji ozbiljnom vinaru sa Fruške gore ponudi rešenje koje košta stotinak evra mesečno, i on ga odbije, malo ko odmah može pogoditi razlog. Tek kad mu novu tehnologiju stavi u ruke, taj isti vinar priznaće da sa njom, na njegovom imanju vrednom milion evra, nema ko da upravlja. I nije ovo problem samo vinara sa Fruške gore i poljoprivrednika u Srbiji koji su u proseku stari 60 godina, već i mnogih drugih industrija kod kojih je prvo menadžment, a onda i ostali radnici, teško prilagodljiv kada su u pitanju promene, ma koliko one dobro donosile. 

U zemunskoj „Mikroelektronici“ radi se četiri dana nedeljno. Za prelazak na ovakav sistem, direktoru i osnivaču Nebojši Matiću trebalo je čak pet godina, a efekat je bio 30 odsto veća produktivnost.

„Treba promeniti višegodišnje navike, procese, načine, ima tu posla, ali se na kraju isplati. Kao i sve u životu”, rekao je Matić kada je ulazio u ovu priču. Danas kaže da se njegov eksperiment isplatio, ali i da je tehnologija u vazduhu, jer svi znamo za nju, ali da je pitanje hoćemo li znati i da je koristimo kada se prizemlji.

NIN / Mitar Mitrović Nebojša Matić

„Tehnologija služi da nemaš 300 zaposlenih nego 100. Kad nemaš resurse, kad nemaš da plaćaš ljude, e tada dolazi do proboja, do novih ideja i pomeranja ka novitetima u kompaniji”, rekao je Matić na NIN panelu, navodeći primer iz svoje kompanije. 

„U jednom trenutku ostali smo bez petoro ljudi u proizvodnji - umesto 21, imali smo 16.  Predložio sam da se pet plata podeli na svih 16, da se radi sat kraće, ali i da ono što ne stignu do petka, odrade u subotu. I znate li koliko su radili subota za dve godine. Nijednu. Efekat svega toga je da ih sada ima 11 u proizvodnji od 21. Rade četiri dana i 30 odsto su produktivniji“, rekao je Matić na NIN panelu ocenjujući da će na ovaj način za 20, 30 godina raditi većina firmi.

Lični kontakt i dalje ključan

Natali Delić, član Izvršnog odbora u kompaniji „Telekom Srbija“, kaže da mnogo toga danas može da se završi pomoću digitalizacije, ali da su ljudima danas i dalje jako potrebni lični kontakt i podrška. 

„Mnoge stvari kod nas mogu na klik da se završe. Verovali smo da je to put do brze digitalizacije, ali smo došli do toga da hoćemo da probamo da rešimo stvari po principu ključ u ruke i da malim preduzećima budemo podrška i nakon što implementiraju naše rešenje. Jednostavno smo shvatili da im je to jako potrebno i da ne mogu sami“, otkrila je Delić na NIN panelu, posebno stavljajući naglasak na značaj znanja i edukacije kada su u pitanju savremene tehnologije. 

NIN / Mitar Mitrović Natali Delić

„Ništa se ne može postići preko noći. Implementaciju tehnologije moramo da stavimo u realan okvir, jer nije to jednostavno kako se često smatra. Mnogi je posmatraju kao telefon, ali nije baš tako da ubaciš karticu i priključiš se na internet. To je proces koji zahteva i vreme i znanje. Prvi korak je da naučimo menadžment šta treba da radi i kako da koristi tehnologije, da nauči šta znači biti preduzetnik. Takav duh tera na promenu koja ne mora da garantuje i dobre rezultate, ali svakako znači promenu“, ocenila je Delićeva.

Agroekonomista Milan Prostran govorio je o iskustvima po svetu u poljoprivredi i ocenio da mnoge stvari koje su se ranije dešavale u razvijenim zemljama tek sada dolaze u Srbiju.  

„Sada je ključno pitanje povećati tehnološku konkurentnost koja nam je najkritičnija. Moramo da razmišljamo o konkurentnosti, gde se sukobljavamo sa farmerima u EU gde subvencije čine i do 30 odsto budžeta, a kod nas su ispod sedam procenata. Bez obzira na to što nam je Bog dao plodno zemljište, mi nećemo moći na zelenu granu. Nije problem kod mladih, ali treba imati u vidu da je prosečna starost našeg poljoprivrednika oko 60 godina, pa kako njega obučiti i edukovati za upotrebu novih tehnologija, i kako unaprediti da on može da živi od toga. To je vrlo važno pitanje na kome treba raditi“, istakao je Prostran.

NIN / Mitar Mitrović Milan Prostran

Naveo je i primer Izraela i Palestine, zemalja koje odavno primenjuju nove tehnologije u poljoprivredi. Tako oni, zahvaljujući ulaganju u tehnologije, od iste rase dobijaju 14.000 litara mleka godišnje, dok je to u Srbiji 3.000. 

Matić je istakao i da 50 odsto ljudi odbija četvorodnevnu radnu nedelju. 

„Ima logike jer ti mu nudiš nešto nepoznato. On misli da će četiri radna dana morati da juri po hodnicima i da se raspada od posla. Ali ne radi se to tako. Uvođenje četvorodnevne radne nedelje trajalo je u „Mikroelektronici“ četiri, pet godina. U pitanju je bio vrlo osetljiv proces kome treba temeljno pristupiti. I najveći udar je bio na menadžmentu da to sve isprati, ispravi, podesi, automatizuje. A diskutabilno je i koliko je svaki menadžment spreman da uloži dodatni napor za tako nešto. Ja jesam, i u firmi se bavim samo organizacijom“, zaključio je Matić. 

Prostran je ukazao i na to da su mnoge zemlje odavno našle načine kako da ne dođu u situaciju da im zbog nepravilnosti bude vraćena roba iz izvoza. 

„Nama su vraćali i maline i jabuke, što iz Poljske, što iz Rusije. Pa zamislite koliki je to put i koliko je posla urađeno pre nego što je roba vraćena sa granice umesto da su se sve institucije umrežile i da već u Srbiji laboratorija oceni i odobri robu i da ona u izvoz ide na sigurno“, ocenio je Prostran.