Analiza projekta Ekspo 2027: Koliko će koštati, šta će i gde biti izgrađeno

U Srbiji je gotovo sve crno i belo, kao da je fotografija u boji uzalud izmišljena. Uzrok za takve slike može se tražiti u podeli društva stvorenog politikom, zbog čega ni ekonomske projekte ne možemo da pogledamo bar kroz nijansu sive. Da je to tako, pokazuje i program „Skok u budućnost - Srbija EKSPO 2027”. Iz vizure vlasti, u ovom projektu je sve belo i s tom belinom skačemo u budućnost, dok iz vizure opozicije sve je crno i s tim crnilom skačemo u dužničko ropstvo jer 18 milijardi evra, koliko bi koštao ovaj projekat, nema u državnoj kasi.

U takvoj atmosferi glasovi onih razboritih gotovo se i ne čuju, a krivica za takvo stanje može da se pripiše aktuelnoj vlasti, koja nije dovoljno objasnila da su objekti i direktna prateća infrastruktura, neophodni za svetsku manifestaciju EKSPO, koja će biti održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, samo mali deo ovog velikog projekta. Taj mali deo, prema saznanjima NIN-a, koštaće oko 2,5 milijardi evra. Ako bi se sudilo po istraživanju Centra za evropske politike (CEP), pod nazivom „Beogradski EKSPO 2027: Senke i sjaj“, ta cena bi mogla biti razborita.

„Istorija EKSPO događaja pokazuje da su se čak i dobro organizovane zemlje, koje su manje sklone korupciji od Srbije, suočile sa ekonomskim teškoćama zbog visokih troškova organizacije ovih događaja. Primeri ističu varijaciju u rezultatima EKSPO izložbi i naglašavaju važnost efikasnog planiranja, adekvatnog finansijskog upravljanja i primene odgovarajućih strategija nakon događaja kako bi se istovremeno maksimizovale koristi i minimizovali rizici“, navodi CEP u analizi.

U ovoj analizi stoji i da je reč o globalnom događaju koji pruža platformu da se zemlja uključi u međunarodnu saradnju i trgovinske tokove nezapamćenih razmera.

„EKSPO izložbe su istorijski delovale kao moćan katalizator značajnog ekonomskog rasta. Učešće na ovim izložbama često vodi ka uspostavljanju novih partnerstava i trgovinskih sporazuma, jačajući međunarodne trgovinske odnose i privlačeći strane investicije. Sa procenjenim dnevnim prosekom posetilaca od 40.000 ljudi, u poređenju sa prethodnim dnevnim rekordom od 16.000 posetilaca na Beogradskom sajmu, očekivanja su visoka, sa pretpostavljenih preko 3,5 miliona poseta tokom tromesečne izložbe. Da bi se procenile finansijske implikacije EKSPO-a i povezanih projekata, uključujući izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona, ključno je sprovesti sveobuhvatnu analizu troškova i koristi koja bi trebalo da proceni dugoročnu održivost investicija i njihove posledice na nacionalni budžet“, navodi CEP.

Skok u budućnost ili skok u provaliju

Upravo na nedostatku ove analize, protivnici ovog projekta baziraju kritike. Jedan od kritičara je i Dušan Nikezić, potpredsednik Stranke slobode i pravde, koji osporava ovaj projekat.

„Ne možemo da govorimo o bilo kakvom skoku u budućnost nego o skoku u provaliju. Ova vlast je već zadužila zemlju sa 21 milijardom evra, a nisu ni dinar uštedeli ili zaradili, pa će se bukvalno svaki najavljeni projekat finansirati iz novog zaduženja. I zato ćemo do 2027. zaista imati skok, ali ne razvojni, već javnog duga na preko 60 milijardi evra, čime će ova neodgovorna vlast zemlju dovesti do bankrota i dužničkog ropstva“, naveo je Nikezić.

Međutim, ove i slične navode negira za NIN Goran Vesić, ministar građevinarstva i infrastrukture, koji u ovome vidi elemente i političke borbe.

„Procena je da će izgradnja sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EKSPO 2027. koštati oko 2,5 milijardi evra. U pitanju su troškovi koji su neposredno povezani sa izložbom. Kompleks je planiran kao multifunkcionalni prostor koji pored izložbenog prostora u funkciji EKSPO sadrži i prateće komercijalne i smeštajne kapacitete kako bi čitavo ovo područje preraslo u značajan ekonomski i turistički centar Beograda i Srbije. Što se tiče političke borbe oko ovog projekta, nje ima. Mi gradimo ovu zemlju već 12 godina i navikli smo na osporavanje. Ja sam na to navikao u Beogradu i za svaki projekat, bio on veliki ili mali, od Savskog trga i spomenika Stefanu Nemanji, preko fontane na Slaviji do Beograda na vodi, izmeštanja pruge i železničke stanice iz centra grada do metroa, isti mediji, isti političari, isti stručnjaci se javljaju da napadaju projekte. Isti ljudi su stručnjaci za spomenik i za metro“, navodi Vesić za NIN i dodaje:

„Ja ne bih da ih učim kako se vodi politika, ali napadima na naše projekte, bez toga da su i stanju da ljudima ponude svoje, dovodiće ih i dalje u situacije da gube izbore, a da im posle uvek neko drugi bude kriv. Što se tiče glupih primedbi pojedinih kritičara da EKSPO na globalnom nivou ne znači ništa, ne znam zašto su se SAD i Španija borile za taj događaj. Ti kritičari bi posle išli u tu Španiju da su oni dobili EKSPO i slikali se tamo. To su radili i sa fontanom na Slaviji. Smetalo im je da Beograd ima fontanu na trgu, a bilo je lepo da tamo bude grob Dimitrija Tucovića?! Pa posle odu u Barselonu i slikaju se pored fontane. Kada ima Barselona fontanu, to je mnogo lepo, a kada je ima Beograd, to je strašno. Tu je razlika između nas i njih. Mi želimo da se Srbija razvija i da imamo najbolje svetske manifestacije, od sportskih do poslovnih, a oni da Srbija ostane na periferiji sveta u koji samo oni mogu da putuju.“

TANJUG / JADRANKA ILIĆ

"Neke stvari megalomanski postavljene"

Stručnjaci pak kažu da ovaj projekat ne treba svoditi na političku borbu jer on može da bude značajna karika za razvoj, ne samo Beograda već i Srbije, pod uslovom da se pravilno iskoristi. Ipak, kažu da vlast u delu oko transparentnosti treba da pretrpi kritike, kao i u delu nejasnoća šta čine samo troškovi vezani za izložbu. Jedan od njih je i profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević. 

„Ipak, imam sumnju oko isplativosti celog projekta, a ona je bazirana na tome što nema studije izvodljivosti, pa ne možemo da ocenjujemo da li je sve moglo da se uradi za osam, a ne za 18 milijardi evra. Mislim da su neke stvari megalomanski postavljene, a u ovakvoj situaciji opozicija ne parira svojim programima već samo kritikuje umesto da predloži dugoročan program svojih ideja do 2030. u okviru kojeg bi bio i EKSPO, ali sa mnogo nižom cenom. Problem je i što ne znamo šta je sve predviđeno za sam EKSPO“, kaže Radosavljević za NIN.

TANJUG / Marko Đoković

Goran Vesić pak kaže da se zna šta je vezano samo za izložbeni prostor u Surčinu.

„Prostorni plan posebne namene deli područje na tri prostorno-funkcionalne celine. Prva, E1 je planirana kao izložbeni prostor sa objektima karakterističnim za izložbu EKSPO – paviljonima namenjenim zemljama izlagačima, multifunkcionalnim halama, kongresnim dvoranama, konferencijskim salama, ali i površinama pod objektima linijske infrastrukture. Površina celine E1 iznosi oko 83,15 hektara. Za izgradnju pratećih smeštajnih kapaciteta definisana je celina E2, sa devet građevinskih parcela, orijentacione površine oko 9,2 hektara. U okviru celine E2 planirani su i izgradnja predškolske ustanove za 270 korisnika, osnovna škola kapaciteta 600 učenika i hotel. Za realizaciju pratećih komercijalnih sadržaja definisana je građevinska parcela E3, površine od oko 23,3 hektara“, kaže Vesić za NIN.

On dodaje da je osnovni princip koji će se poštovati u procesu izgradnje kompleksa onaj vezan za održivi razvoj.

„To podrazumeva sinhronizaciju ekonomskih, socijalnih i ekoloških aspekata prostornog razvoja. Projektovan je razvoj linijske infrastrukture koja će omogućiti efikasan saobraćaj od i do kompleksa i to različitim vidovima saobraćaja. Kompleks će biti povezan sa postojećom Vojvođanskom ulicom i denivelisanim priključcima na deonicu državnog puta E-75, obilaznicu oko Beograda i planiranu deonicu Novi Beograd – Surčin kao dela auto-puta E-763. Predviđena je i izgradnja biciklističkih staza povezanih sa onom širom gradskom mrežom. Gradimo i železničku prugu od železničke stanice Zemun do aerodroma ´Nikola Tesla` i od aerodroma do Nacionalnog stadiona. To je prva deonica gradske železnice koju ćemo u narednom periodu da gradimo uporedo sa metroom“, objašnjava ministar i dodaje:

„Planom mesta za postavljanje plutajućih objekata na vodnom zemljištu Grada Beograda data je mogućnost povezivanja sa centrom Beograda putem vodnog saobraćaja. To je nadležnost grada Beograda i nadam se da će iskoristiti priliku i uspostaviti rečni javni prevoz. Sve to prati i izgradnja vodovodne, kanalizacione, elektroenergetske, telekomunikacione, gasovodne, toplovodne mreže, kao i pratećih objekata, ali i objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.“

Nema kapaciteta

Po mišljenju profesora Radosavljevića, za ovako obimne radove ne postoje kapaciteti.

„Kada to kažem mislim na građevinsku operativu koja neće moći da apstrahuje sve planirano, kao i radne snage“, kaže za NIN Radosavljević.

Taj strah delimično ima i vlast ali kažu i način kako da ga otklone.

„Srbija je postala zemlja koja uvozi radnu snagu, a to znači da smo postali srednje razvijena u kojoj ljudi iz drugih zemalja mogu da rade i zarade više nego u svojim zemljama. Prošle godine u Srbiji su izdate 52.000 radnih dozvola strancima. Srbija ne može da održi privredni rast, posebno u građevinarstvu, transportu i poljoprivredi bez stranih radnika. Strani radnici u Srbiju uglavnom dolaze iz Azije, mahom iz Ruske Federacije, potom Kine, Turske, Indije i Nepala, i najviše su angažovani u građevinarstvu.

TANJUG / Marko Đoković

Prosečna neto zarada u građevinskoj industriji porasla je sa 43.781 dinar iz 2018. na 87.128 dinara, koliko je iznosila u decembru 2023. godine, što je rast od 99 odsto. Prosečna neto zarada u 2023. godini u građevinarstvu iznosila je 73.778 dinara. Nastavljamo da radimo u pravcu liberalizacije tržišta i unapređenju uslova rada, a tu težnju ostvarujemo i kroz inicijativu ‘Otvoreni Balkan’ razvijajući saradnju sa partnerima u regionu“, objašnjava Vesić za NIN.

Ipak, tenzija postoji i kod transparentnosti procesa javnih nabavki na koju ukazuju kako stručnjaci tako i Centar za evropske politike.

„Još jedna zabrinutost proizlazi iz donošenja zakona specifično namenjenog  projektu EKSPO 2027. u Srbiji. Zakon o posebnim postupcima za sprovođenje izložbe omogućava da se svi postupci od značaja za projekat proglase hitnim. Osim toga, ovaj zakon podrazumeva osnivanje posebnog privrednog subjekta zaduženog za nadgledanje izvršenja projekta, zajedno sa osnivanjem posebnih preduzeća sa specifičnim namenama za izgradnju stambenih objekata unutar kompleksa. Dakle, svi ovi poslovni subjekti formirani u cilju realizacije projekta izuzimaće se od odredbi ZJN-a. Stoga, ova odredba otvara vrata za sprovođenje nabavki za projekat van standardnih procedura i bez pridržavanja pravila o javnim nabavkama, u području koje je već podložno korupciji“, stoji u analizi CEP-a.

I ekonomista i urednik publikacije „Strateo” Saša Đogović ima slično mišljenje.

„Najgora stvar je što za gradnju objekata neće biti tendera, što navodi na sumnju da se cena može naduvavati za poželjne investitore koji su naklonjeni vlasti. Pored toga, mene brine i to što nema jasnih signala šta će se dešavati s tim prostorom, kojim će se sadržajima puniti kako bi mogle da se plaćaju kreditne obaveze“, objašnjava Đogović za NIN.

Takvo zapažanje je imao i MMF prilikom nedavne posete Beogradu. Ministar Vesić, međutim, kaže da razloga za brigu nema.
„Nakon nedavne posete delegacije MMF -a ocenjeno je da je Srbija na putu rasta i razvoja, da je zadržala makroekonomsku stabilnost, a pohvaljeni su uspesi i otpornost srpske privrede na spoljašnje uticaje. Naravno da je  ´Skok u budućnost – Srbija 2027` kao najveći razvojni projekat Srbije u koji se ulaže 18 milijardi evra važan program za naše međunarodne partnere. Kroz saradnju sa MMF-om i drugim relevantnim međunarodnim finansijskim institucijama želimo da obezbedimo maksimalnu transparentnost trošenja javnih sredstava“, navodi Vesić za NIN.

Ključno pitanje je da li će Beograd i Srbija iskoristiti priliku i usmeriti se putem organizacije EKSPO 2027 izložbe na način koji zaista maksimizuje njene potencijalne koristi, kao što je to uradio Brisel ili kako se navodi u analizi CEP-a: ”EKSPO 2027 nadmašuje sam globalni događaj; izložba predstavlja priliku da se ostavi neizbrisiv i pozitivan trag na Srbiju i njen glavni grad“.