Inflacija i novi rast kamata: Koji su sledeći potezi NBS, FED-a i ECB

Kada se čekaju sastanci centralnih banaka širom sveta, svi sa nestrpljenjem očekuju odluku po pitanju referentnih kamatnih stopa koje donose ključne centralne banke, prvo FED-a, zatim ECB, BOE i na kraju Narodne banke Srbije. Evropska centralna banka na poslednjem zasedanju zadržala je kamate na istom nivou, a to će prema prognozama stručnjaka danas uraditi i Narodna banka Srbije. Imajući u vidu da je inflacija u opadanju, predviđanja su da u narednom periodu podizanje kamata neće biti opcija razmatranja, već bi se pre moglo govoriti o njihovom spuštanju.

"Narodna banka Srbije će pre spustiti nego podići kamatne stope jer nema razloga više za podizanjem. Na osnovu ekonomskih kretanja postoje argumenti da se zadrže kamatne stope na istom ili eventualno da se krene sa njihovim spuštanjem. Mislim da bi ipak bilo bolje da se sa tim sačeka još bar nekih mesec, dva, da se vidi kako se kreću cene i u kojoj meri cene energenata utiču na inflaciju. Zbog toga bi bilo dobro sačekati malo sa spuštanjem, ali mislim da nema razloga da se opcija za podizanjem uopšte razmatra" , kaže za NIN ekonomista Milojko Arsić.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije na današnjoj sednici zadržao je referentnu kamatnu stopu  na nivou od 6,50 odsto, a na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, kao i prethodnih meseci, opredelili su pre svega srednjoročna projekcija inflacije i očekivano kretanje ključnih faktora inflacije, a pre svega, iako opadajući, i dalje povišeni globalni inflatorni pritisci i znatna neizvesnost u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda.

NIN / Oliver Bunić

Poslednjih nekoliko meseci u pogledu makroekonomske politike SAD , odnosno FED-a, i starog kontinenta, odnosno BOE (Banka Engleske) i ECB svedočimo sve oštrijoj divergenciji. Dok sa jedne strane, Džerom Pauel "smiruje strasti" na američkom tržištu i šalje signale da se snižavanje kamata, zbog otporne inflacije, neće uopšte desiti ove godine, Lagard i upravni odbor ECB-a, kao i BOE, sve su tvrđi u stavu da će se podizanje kamata desiti, u slučaju evrozone mnogo ranije nego što FED to želi.

Ono što je ključno za ovakav rasplet i neslaganje monetarnih politika je "izdržljivost" inflacije u SAD. Izveštaj o martovskoj inflaciji u SAD iznenadio je gotovo sve učesnike na tržištu. Umesto daljeg "hlađenja" inflacije je u martu prema izveštaju tamošnjeg zavoda za statistiku skočila je 0,4 odsto, na 3,5, i tako je međugodišnja inflacija ispala 0,3 odsto veća nego u februaru.

Šta do kraja godine možemo da očekujemo od FED?

Reagujući upravo na ovaj izveštaj, nakon poslednjeg sastanka FED-a, predsedavajući istog, Džeromi Pavel bio je vrlo jasan povodom pravca daljih odluka koje se tiču kamatnih stopa.

"Mislim da je jako malo verovatno da će sledeći naš potez biti podizanje kamata. Rekao bih da je to malo verovatno", istakao je Pavel 1. maja ove godine.

Odgovarajući na pitanje šta bi poguralo FED da ponovo podigne kamate Pauel je istakao da će morati da "vidi ubedljivije dokaze da trenutna pozicija nije dovoljno restriktivna i ne efikasna da spusti inflaciju do nivoa od 2 odsto".

"Nije još uvek jasno šta je to tačno, ali FED ne ide sada u tom pravcu", dodao je Pavel.

On se u razgovoru sa medijima nakon sastanka dotakao i ključne teme, eventualnog popuštanja kamata i istakao da je bankarima potrebno mnogo više "samopouzdanja" da će inflacija pasti na 2 odsto. Do sada podaci nisu ulivali to samopouzdanje istakao je predsedavajući FED-a i dodao da će centralna banka ostati pri ovim nivoima sve dok se situacija sa inflacijom ne promeni.

Šta do kraja godine možemo da očekujemo od ECB?

Sa druge strane, ECB i druge evropske centralne banke, s obzirom na to da je situacija sa inflacijom u Evropi drugačija nego u SAD, su jasne da je ove godine vreme da se kamate spuste. Tokom prolećnog zasedanja MMF-a, većina zvaničnika okupljenih u odbor ECB podelilo je svoje stavove oko kretanja kamata u Evropi.

Kristin Lagard, koja je na čelu ECB, vrlo je jasna u svom stavu da tržišta treba da očekuju pad kamata u EU i evrozoni.

"Samo nam treba malo više sigurnosti u deinflatorne procese koji su na delu i ako se taj trend bude kretao onako kako mi očekujemo, i ne budemo imali neke velike eksterne šokove, doći ćemo do momenta u kom ćemo morati da menjamo monetarnu politiku", istakla je Lagard.

PROFIMEDIA / Profimedia

Istog stava je i Hoakim Nagel predsednik Bundesbanke koji je rekao da je snižavanje kamata u junu sve izvesnije.

"Bazna inflacija je i dalje veoma visoka, inflacija u domenu usluga je i dalje visoka. Čekamo sastanak u junu, nove projekcije i prognoze i ako budemo potvrdili da inflacija stvarno pada i da ćemo cilj dostići naredne godine, kao što sam i rekao, sniženje kamata u junu je sve izvesnije", istakao je Nagel za CNBC.

Vrlo je zanimljiva i izjava guvernera HNB (Hrvatske nacionalne banke) Boris Vujučić, a direktno se tiče razlika u vođenju monetarne politike SAD i EU.

"Mi ćemo našu odluku (u ECB) doneti nezavisno od FED-a. Posmatraćemo sopstvene podatke, i realno postoje divergencije između SAD i EU od početka inflacionog ciklusa, ne samo sada. Šta god da FED uradi, to neće uticati na naš izbor", dodao je Vujučić.

Kakve mogu da budu posledice razlike u monetarnim politikama u EU i SAD?

Ovakav rasplet na polju ekonomske politike ne može da prođe bez posledica, u ovom slučaju posledica po ECB i ekonomiju evrozone. Pored direktnog uticaja na kurs dolara i evra, trpeće i međunarodna trgovina evrozone piše više analitičkih kuća.

Prema mišljenju stručnjaka, ukoliko ECB (a sada je sasvim sigurno da hoće) spusti kamate pre FED-a, to šalje signal da evro mora da slabi.

"Problem sa snižavanjem kamata je sada taj što ECB čini se uzima snagu evra zdravo za gotovo. Ako krenu da spuštaju kamate pre FED-a praktično daju signal da evro mora dodatno da oslabi", rekao je Daniel Lakal, glavni ekonomista u Tresis Gestion i dodao da ako evro oslabi, trošak uvoza u EU će porasti, čime će prilika i mogućnosti za rast ekonomija evro zone biti sve manje.

Prema njegovoj tvrdnji, ranije spuštanje kamata može samo da destimuliše biznise u najvećim ekonomijama Evrope da uzimaju kredite a više kredita može da bude samo ako postoje ekonomske i investicione prilike, a njih loše odluke mogu da smanje.