Slavni italijanski umetnik u Beogradu: Pistoleto stvarao i istoriju Bitefa

Podsetimo, nije to prvi put da je Pistoleto u Beogradu.

Njegova slikovita šarena trupa L`ZOO napravila je jedinstveni događaj ispred Ateljea 212 i u Skadarliji, priseća se Biljana Tomić Denegri, istoričarka umetnosti.

Svojevrsna retrospektiva, koja će predstaviti odabrana postignuća 91-godišnjeg predstavnika uticajnog pokreta arte povera (siromašna umetnost), jeste i prilika za podsećanje na našu bolju i bogatiju prošlost. Na vreme u kom su globalni umetnički trendovi ovde bili prisutni istovremeno kada su nastajali, te je i Pistoleto bio gost Bitefa pre više od pola veka. Iako je ovo prva njegova velika izložba, nije i prvi susret sa Beogradom.

Sa svojom trupom L`ZOO na smotru novih pozorišnih tendencija stigao je 1970. na poziv Biljane Tomić Denegri, koja je uređivala umetnički program Bitefa, dovodeći, od 1968. do 1973, autore koji su stvarali performanse, hepeninge, vizuelnu poeziju, lend art, novu muziku, film, fotografiju, video, a bili su pripadnici konceptualne umetnosti, fluksusa, arte povera...

„Tu slikovitu šarenu trupu, koja je izgledala poput hipika, predvodio je stasiti Pistoleto, a uz njega je bila i prelepa supruga Marzija, kao i ostali članovi autentičnih i upečatljivih pojava. Izašli su na ulice Beograda i pomešali se sa publikom ispred Ateljea 212“, priseća se za NIN ovog uzbudljivog doba Biljana Tomić Denegri. „I svi smo, prateći glumce, postali i fizički i psihički jedno.

Tu su bili i mnogi naši umetnici, reditelji, pisci poput Bore Ćosića ili Dušana Makavejeva. Išli smo za njima do početka Skadarlije, gde su izveli veoma neobičan muzički deo ovog događaja. Pored toga, imali su predstavu i u Domu omladine“. 

PROFIMEDIA / R4924_italyphotopress / imago stock&people / Profimedia

Avangardne pojave na italijanskoj sceni, ova čuvena urednica Likovne galerije SKC-a prati još od prve polovine šezdesetih godina, ali je direktan susret usledio dok je usavršavala jezik u Peruđi. Često je odlazila u Rim, ulazila je u ateljee i odande donosila radove za izložbe koje je, u drugoj polovini šezdesetih, pravila na Kolarcu i u Domu omladine, prikazujući šta su u Italiji tada bile nove tendencije, nova realnost, op art (optička umetnost) i, naravno, arte povera.

„Članovi arte povera su se u Rimu okupljali u kafani `Rozati`, gde sam ih upoznala“, priča sagovornica, ističući značaj saradnje sa istoričarem umetnosti Đermanom Ćelantom, koji je i dao ime celom pokretu. “Pitala sam ih da li bi došli u Beograd i pristali su“. 

I dok su tekle pripreme za njihovo učešće na Bitefu 1968, stigao je telegram da je posle motociklističke nesreće preminuo Pino Paskvale. Ipak, Beograd će se upoznati sa pokretom arte povera na Bitefu 1971. preko projekta „Persone“ Akilea Bonita Olive, u kome su učestvovali i Janis Kunelis i Mikelanđelo Pistoleto. Kao vrlo značajno povodom izložbe u MSU, Biljana Tomić Denegri ističe to što će prikazati radove iz svih stvaralačkih perioda, iz kojih se vidi njegov osećaj da „uhvati duh vremena“:
„Karateristično za Pistoleta je da prati tokove i promene u društvu i kulturi. On je razumeo zašto je važno da umetnik shvata kako se vreme menja. Još šezdesetih, razumeo je da se oko njega dešava revolucija i da umetnost mora, u skladu s tim, postavljati pitanja“, zaključuje sagovornica.

Rođen 1933. u umetničkoj porodici, Pistoleto je naučio da crta od oca, koji je bio restaurator umetnina u Torinu. Prvi autoportret izložio je 1955, a prvu samostalnu izložbu održao pet godina kasnije. U drugoj polovini šezdesetih, počinje da se bavi angažovanom umetnošću, postaje deo arte povera, sarađuje sa Living teatrom iz Njujorka... I ulazi u svetsku istoriju umetnosti. 

Na Ušću će od 10. maja do 10. septembra biti izložene njegove skulpture, instalacije, fotografije, najnovije slike, ali i kapitalna dela kao što su „Slike na ogledalu“, „Venera od krpa“, „Minus objekti”, „Treći raj“.