Francuska vlada trebalo je početkom 1954. godine da donese odluku o zahtevu potomaka nekada čuvenog gusara Žana Tijera, francuskog državljanina, da im preda Tijerovu zaostavštinu, koju je gusar deponovao u jednoj venecijanskoj banci, a Napoleon je preneo u Pariz. Šta je bilo sa Tijerovim blagom nije poznato, ali je zahtev naslednika bio više nego optimističan, a tekst koji je te 1954. osvanuo u NIN-u prenosimo u celosti.
Gusar Žan Tijer umro je 1797. godine. Pljačkom i otimačinom on je stekao veliko bogatstvo, koje se sastojalo iz novca, zlatnog i srebrnog posuđa i drugih dragocenih predmeta. Prema cenama od 1954. godine, ove dragocenosti vredele bi 225 milijardi dinara.
Kad je general Bonaparta 1796. godine došao do Venecije, saznao je za ove deponovane dragocenosti francuskog gusara i izvestio je 7. juna pismom o tome Direktorijum u Parizu. Dobio je izređenje da od Venecije traži sve dragocenosti koje pripadaju francuskim državaljanima, pa i blago ovog gusara.
Venecija je bila prinuđena da mu preda sve, i Tijerovo blago preneto je u Pariz. Za njegovo transportovanje Napoleon je upotrebio 22 kola.
Potomci gusara Tijera, koji pretenduju na nasledstvo od preko 220 milijardi, žive u Francuskoj, Belgiji, Holandiji i Nemačkoj i ima ih priličan broj. Ipak bi svi, kad bi primili nasledstvo, bili multimilioneri.
Posle konsultacije pravničkih eksperata, oni su stali na gledište da to bogatstvo preneto iz Venecije u Pariz ne može da se smatra kao da je propalo u ratu i da, prema tome, naslednici imaju pravo da traže povraćaj.
U slučaju da budu odbijeni, naslednici će se obratiti Međunarodnom sudu.
NIN / Anika Bečki
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
NIN / Anika Bečki
