Novi statusni simbol: Zašto bogataši ne spuštaju roletne

Moderni petnhausi ponosno pokazuju luksuzan enterijer kroz ogromne staklene prozore nudeći fragmente svakodnevice svojih imućnih ukućana. Trend prozora bez zavesa proširio se Amerikom, ali on nije ništa novo i pokazuje mnogo više od pogleda na ulicu. Način na koji pokrivamo okna, pokazuju podaci, nudi pogled i u nepisane kulturne odlike čitavog društva.

Zbog čega imućni vole da se kočopere kroz svoje luksuzne domove stavljajući pred prolaznike neksrivene kadrove svojih života, dok se siromašniji slojevi kriju iza redova zavesa i roletni, zapitali su se naučnici i mediji širom sveta. Ispostavilo se da su razlozi raznoliki poput modela zavesa i oblika stolarije, ali postoji i iznenađujući obrazac.

"Otkriveni prozori su novi trend u izuzetno skupim domovima. Fenomen koji je najvidljiviji u gradovima proširio se čitavom Amerikom. Većina ljudi spušta roletne, ali podaci pokazuju da u SAD pojedinci koji zarađuju iznad 150.000 dolara godišnje imaju duplo veću sklonost ka tome da borave ispod prozora bez zastora od ljudi čija godišnja zarada iznosi znatno manje", piše Atlantik.

Praksa prozora bez zastora niti je američka, niti je preterano nova, a u Skandinaviji ćete se ozbiljno pomučiti da nađete dom koji pokriva svoja okna. Odgovor, zapravo, nema veze sa trendom već dugogodišnjom tradicijom.

"Pokaži da si pošten čovek"

Ako prošetate uz kanale Amsterdama kamere vaših mobilnih telefona će zabeležiti mnogo više od kitnjastih kuća prelepe arhitekture. Sva je prilika da će se na fotografijama naći i unutrašnjost dnevnih soba, a možda zateknete i nekog lokalca koji se šetka domom u donjem vešu. Razlog iz kojeg Holanđane toliko ne dotiče činjenica da njihovu intimu mogu da vide komšije i vođene ture japanskih turista bio je povod i za ozbiljna naučna istraživanja.

Najpopularnija teorija govori da koren "širom otvorenih prozora" Holanđani duguju protestantizmu koji je procvetao u ovom regionu. Doktrina pravca koji su doneli Martin Luter i Erazmo Roterdamski isticala je poštenje kao apsolutnu vrlinu, a pošten čovek, verovalo se, nema šta da krije, te mu zavese nisu ni potrebne. Tako je stanovništvo počelo da se maltene nadmeće u tome koliko im nije problem da pokažu svoj život kompletnom komšiluku, a bogati trgovci koristili su velike prozore i da pokažu skupocen nameštaj u kućama kako bi odali utisak uspeha pred poslovnim partnerima.

Naravno, nije smetalo ni što u hladnim severnim danima goli prozori znače i više dragocene sunčeve svetlosti. Otkriveno je i nešto zanimljivo. Stare navike dobile su modernu verziju koja pokazuje i odnose među ljudima.

Tako su antropolozi Džantin Mesing i Hilje van der Horst 2006. godine istražujući isti fenomen utvrdili da Holanđani u manjim ulicama i manje naseljenim susedstvima imaju manje zavesa, a mnogo više saksija i ukrasa na prozorima, što ih je navelo da utvrde da su u mestima u kojima su ljudi bliži i više se druže i prozori mnogo više otvoreni.

Dakle, severnjaci zavese zanemaruju vekovima, ali "novi" trend dobrostojećih staleža koji ne stavljaju zastore u Americi nema veze ni sa Erazmom, ni sa veselim komšilukom, a ni sa vrlinom. Naprotiv.

Zašto se bogati ne kriju

Kada su se prozirni stakleni prozori pojavili u Evropi u osamnaestom veku stvorili su strahove da će ukućane posmatrati radoznali susedi ili da će ih zaslepiti dnevna svetlost. Domovi bez teških, kitnjastih zavesa smatrani su sirotinjskim. Godinama kasnije kuće u američkom predgrađu reklamirane su slikama ogromnih staklenih panela koji propuštaju svetlost i pokazuju bezbednost komšiluka. Nema potrebe za zavesama i blindiranim vratima, poručivali bi oglasi, u predgrađu su dvorišta velika, ljudi pristojni a svetlost dolazi u vašu dnevnu sobu bez prepreka.

Prošle su decenije dok trend otkrivenih prozora nije iz predgrađa stigao u gradove, ali i dalje mnogi pokrivaju stakla. Bogati, pokazuju podaci iz Sjedinjenih država, to rade mnogo ređe. Ali zašto?

Pre svega, bogati imaju velika dvorišta. Mnogo su manje šanse da će vila od trista kvadrata biti tik iznad autobuske stanice na samoj ulici. Uz to, stanovi imućnih često su mnogo veći i samim tim njihovi stanovnici imaju veći izbor soba, što im dozvoljava da više prozora ostave otvorenim jer oni borave dublje u svojim domovima. Postoji tu i određeno razmetanje, nezamislivo nižoj klasi.

"Pustiti ljude da otvoreno vide vaš dom jeste ranjivo, ali je i statusni simbol. Šalje poruku o sigurnosti onih koji tu žive. Imućni imaju alarme, kamere i ponekad obezbeđenje i možda se osećaju kao da im zastori prosto nisu potrebni. Veliki prozori preko čitavih zidova tako su postali odraz privilegije. Oni namerno pokazuju raskoš samog doma i projektuju sliku neopterećenosti i stabilnosti o kojoj mnogi mogu samo da maštajui", piše Atlantik.

Statusni simboli u Srbiji su specifični

A što se Srbije tiče, stanovi u domaćoj novogradnji sve češće imaju staklene prozore od poda do plafona, ali profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu Nataša Simeunović Bajić ističe da se imućni građani u našoj zemlji često razlikuju od viših klasa u drugim državama.

"Uobičajeni statusni simboli bogatih ljudi mogu uključivati luksuzne automobile, vile, skupa odela i satove, putovanja privatnim avionima i slično. Međutim, bogataši širom sveta svoje bogatstvo ponekad pokazuju na razne načine, a neki od njih biraju vrlo neobične metode da pokažu svoj status, od ekstremnih sportskih hobija (let u svemir i ronjenje na dno okeana) do ekscentričnih vozila i odeće sa nekim skrivenim znacima. Ali ima i onih koji odbijaju da nose brendiranu garderobu i prostor uređuju minimalistički", objašnjava profesorka i ističe da je kod nas situacija različita.

Kako navodi, Srbija nije zemlja sa dugom liberalnom tradicijom kontinuiranog sticanja profita, te se iz tog razloga ovde mogu videti personalizovane registarske tablice sa inicijalima ili srećnim brojevima, kao i pečate na prstenu sa nekim grbom.

"Ljudi su po prirodi društvena bića sa potrebom za pripadnošću i osećajem važnosti te okazivanje bogatstva potvrđuje status stvarnoj ili projektovanoj društvenoj hijerarhiji. Iz antropološke i kulturološke perspektive, razloze možemo naći u sledećem: ljudska potreba za priznanjem, želja za pokazivanjem moći, i često, nesigurnost u novoj društvenoj ulozi koja je karakteristična za bogataše bez duže tradicije. To je uostalom vrlo efektno prikazano u našim TV serijama devedesetih godina 20. veka i početkom 21. veka", zaključuje Simeunović Bajić.