Šišano i mešano

Ali ni to nije sve. Engleski je prvi u istoriji globalni jezik, svetsko sredstvo sporazumevanja, nezaobilazan na kompjuterima, internetu i svim drugim tehnološkim inovacijama. Otuda se njegovi uticaji ne svode samo na pozajmljivanje reči nego i na način pisanja, gramatičku strukturu, značenje i štošta drugo. Počnimo od bukvara. Na svakoj „Vordovoj“ tastaturi imate kako „Serbian (Latin, Serbia)“ tako i „Serbian (Cyrillic, Serbia)“, pa, već prema tome koliko vam je stalo do kulture i tradicije, možete pisati ćirilicom ili latinicom. Mnoge, međutim, mrzi da udare i taj jedan „klik“, pa ostavljaju tastaturu na njenom osnovnom položaju, a to je, naravno, „English“. Tako nastaje ona nesretna „šišana latinica“, bez dijakritickih znakova, koju nije tesko citati, ali deluje nemusto i ruzna je za oci. Još gora od „šišane“ je „mešana“ latinica, koja se. srećom, ne javlja u tekstovima, nego (bar zasad) samo u automobilskim registracijama. Naši saobraćajni mudraci odlučili su da koriste sva slova naše latinice, pa i ona s kukicama i crticama, ali su im, ko zna zašto, priključili i engleska W, X i Y. Svojevremeno, kad bismo se prijavljivali na konkurse (koji se još nisu zvali „tender“), uz prijavu (koja se još nije zvala „aplikacija“) prilagali smo biografiju. U zapadnim jezicima to se obično zove curriculum vitae, doslovno „tok života“, što se zbog dužine skraćuje u CV. Bilo bi normalno da tu latinsku skraćenicu izgovaramo po našem, „c-v“ ili „ce-ve“, ali ne: svi kažu „si-vi“, svi se prave Englezi. Slično tome, danas tako učestalu skraćenicu LGBT mogli bismo izgovarati „el-ge-be-te“, jer sve četiri skraćene reči (lezbijke, gejovi, biseksualci, transseksualci) već postoje u srpskom kao pozajmljenice. Na radiju i na televiziji, međutim, gotovo redovno čujemo „el-dži-bi-ti populacija“. Još ponešto o ovome sledećeg puta.