Predsednik - otmičar zarobljene države Srbije

Protekla nedelja jedna je od zabavnijih, iako ne i prijatnih, nedelja u mom životu, a za to je zaslužan, znatno više od samog intervjua u NIN-u i objavljene knjige, predsednik - otmičar zarobljene države Srbije. U četvrtak 13. juna, kada je intervju NIN-u objavljen, na konferenciji za štampu Aleksandar Vučić, koji bi po Ustavu trebalo da predstavlja sve građane, ali je kao predsednik SNS-a odavno pogazio Ustav, postavio je, kroz usta „novinarke“ s jedne nekada ugledne televizijske kuće, samome sebi sledeće pitanje: „Kako komentarišete izjavu nezvaničnog portparola ’1 od 5 miliona’ Jove Bakića koji je rekao kako bi Vi trebalo da dobijete grdne batine?“ Istinoljubivi predsednik se nije na nju obrecnuo, kao što inače ima običaj kada odgovara istinskim novinarima. Kao da je važno što nisam ni zvanični, ni nezvanični portparol bilo koga i bilo čega, niti sam kazao da Vučić treba da dobije „grdne batine“ (druga je stvar što se ovaj prepoznao među „probranim“ ništacima koje bi to moglo zadesiti), već je krenuo da komentariše tobožnje izjave. Onako kako je Vučić govorio tako su režimske duhovne trovačnice „obavestile“ javnost, sasvim nezavisno od onoga što je jedan, dosad stranački neangažovan, univerzitetski nastavnik zaista rekao ili napisao. Tako je Tanjug „izvestio“ da je predsednik „povodom izjave Jove Bakića da bi Vučić trebalo da dobije ’grdne batine’ i da bi upad u RTS sa ’dugim cevima’ bilo jedno od rešenja za Srbiju“ poručio: „Ajde, ko boga te molim, nemoj više da pretiš po novinama. Ni ti, ni Đilas, ni Obradović.“ Potom je poručio: „Sva petorica dođite – Obradović, Jeremić, Đilas, Bakić… recite gde da dođem ja sam. Vas petorica (ko li je peti ili neko vredi za dvojicu, pr. J. B.) mene prebijte, da dobijem te grdne batine.“ Takođe je, „govoreći o dugim cevima u RTS“ i zamenjujući teze u cilju pravdanja sopstvene vlasti, kazao: „Tužilac ćuti, svi ćute…I onda se pitate što lopovi nisu u zatvoru, kad su svi postavljali iste tužioce i sudije 2009. godine.“ U Dnevniku RTS-a, pre no što je doslovce prenet deo iz NIN-a, podmetnuto mi je da sam kazao kako je „trebalo“ upasti na RTS s dugim cevima. (Da li se urednik informativnog programa, pored sličnog imena i istog prezimena, trudi da zavredi i isti nadimak ministra unutrašnjih poslova?) Premda nikada i nigde to nisam rekao, te prema tome, nije moglo biti elemenata krivičnog dela, tužilaštvo je u roku kraćem od 24 časa reagovalo, koristeći navod s RTS-a, pa je policija došla pred moja kućna vrata. Nije me našla, pošto sam u tom trenutku na Filozofskom fakultetu razmenjivao misli s mojim studentima. Razume se, pozvao sam policajce da dođu u moj kabinet (snebivali su se, ali su došli na moju molbu), jer svakako sam ih očekivao nakon prethodnog neuravnoteženog ispada otmičara naše republike. Kada su stigli, sačekali su da završim započetu obavezu i predali mi poziv da dođem u GU MUP-a. Ponašali su se sve vreme profesionalno i ljubazno. Nisu oni krivi što je „najbolji student Pravnog fakulteta u istoriji“ zaboravio lekcije koje je tamo učio niti što im tužilaštvo zečjeg srca, umesto ovog besmislenog zadatka, ne izdaje nalog za razotkrivanje veza vlasti i mafije. Pošto je sutradan i sam otmičar naše republike, verovatno nakon uvida u moju izjavu MUP-u, shvatio da nema elemenata krivičnog dela, razočarano me je optužio za „igru rečima“ (zar se od univerzitetskog nastavnika to ne očekuje?) u cilju izvlačenja „sopstvene zadnjice“ (takav rečnik Šešeljevog đaka sasvim je očekivan), pa se gnevno zapitao: „Je l’ si ti normalan, čoveče, je l’ si ti normalan, bre… Ti neku decu treba da učiš negde, pričaš o dugim cevima“ (uzgred, jedva se poznajemo i nikada nismo bili na ti). Usplahirenost, bedastoće i klevete ispoljio je i sledećeg dana na stranačkom skupu, dok je korio jurišnike što ga ne brane. Psihička uravnoteženost, probranost rečnika i otmenost u ponašanju, poštovanje drugoga, istinoljubivost, pravdoljubivost i čestitost treba da odlikuju jednog predsednika. Razlog agresivnih nastupa ovog „predsednika“ protiv pojedinih građana jeste u paničnom strahu, zacelo opravdanom, jer zašto bi se vlast, ako nije krajnje lažljiva i kradljiva, ako je spremna da odstupi nakon izgubljenih izbora, i ako je sigurna u sebe, obazirala na reči jednog sociologa. Mafija, međutim, dobrovoljno s vlasti ne ide…