Ni kapitala, ni radnika

Stope ekonomskog rasta u zemljama regiona Zapadnog Balkana veće su nego u razvijenim ekonomijama Evrope, ali manje nego u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj... Dodatno, pred Evropom nije nova ekonomska kriza, ali jeste usporavanje ekonomskog rasta sa kojim će se suočiti i balkanske ekonomije, moglo se čuti od Nadima Ilahija, višeg regionalnog predstavnika MMF-a za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu, na prošlonedeljnom Samitu ministara finansija, guvernera centralnih banaka i direktora poreskih uprava zemalja ovog regiona u Bečićima. Poredeći ekonomsku situaciju u okolnim državama, uključujući i teritoriju Kosova, Ilahi je istakao da Srbija beleži najveće smanjenje deficita i budžetskog i tekućeg platnog bilansa, kao i stopu inflacije, ali istovremeno i prednjači u zaostajanju u pogledu investicija u infrastrukturu. Analiza i kvaliteta i kvantiteta javnih ulaganja u infrastrukturu, neophodnih kako bi se privukle investicije i kapital, pokazala je da region nedovoljno ulaže u infrastrukturu, što onda koči privatne investicije. Ilahi navodi da transport robe iz Severne Makedonije na sever Slovenije traje nedopustivo dugo, što zbog zastoja na granicama i administrativnih procedura, što zbog loše putne ili druge infrastrukture, a to onda loše utiče na investicije i na koncu na privredni rast, koji jeste nešto veći nego u razvijenim ekonomijama, ali nedovoljan da bi zemlje regiona pristizale one razvijene. Pomenuta analiza pokazala je da goru infrastrukturu od Srbije ima jedino Bosna i Hercegovina, ali da se i u njoj, u odnosu na broj stanovnika, više javnog novca izdvaja za izgradnju infrastrukture nego što je to u Srbiji. Od Darka Radunovića, ministra finansija Crne Gore moglo se čuti i priznanje kako je sama Crna Gora, ali i ceo region, infrastrukturno jako loše povezan, te kako se on nada da će njegova država, pošto tek naredne godine planira da umesto budžetskog deficita beleži viškove u javnim finansijama, tada steći mogućnost da više novca izdvaja za dalju izgradnju neophodnih puteva, kako ne bi bila u današnjoj situaciji – a ona je takva da se u Crnu Goru praktično može stići samo avionom. Ipak, kao ključne izazove u srednjem roku, Nadim Ilahi je izdvojio „slabosti kapitala i radne snage“ u gotovo svim državama regiona. Naime, on kaže da radna snaga postaje ključno pitanje, što zbog činjenice da se region suočava sa demografskim promenama i smanjenjem radno sposobnog stanovništva usled starenja, ali i usled migracija onih koji su mladi, kvalitetni i visokoobrazovani u razvijene zemlje Zapada. „Radna snaga će biti veliki izazov za region. Najmlađi, nabolji i najobrazovaniji odlaze i to izvlači ogromnu produktivnost svake godine, što se negativno održava na brži i dinamičniji rast ovih ekonomija“, kazao je predstavnik MMF-a na Samitu koji je ove godine organizovao Savez ekonomista Srbije, uz medijsku podršku NIN-a. Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta Srbije, istakao je da se pokazalo da je, uprkos nepopularnosti takve odluke, bilo daleko lakše sprovesti fiskalnu konsolidaciju, to jest one reforme koje su podrazumevale „potez perom“, nego strukturne reforme, poput onih u javnim preduzećima ili javnoj administraciji. Temeljne promene u načinu rada javnih preduzeća još uvek nema, a problemi u vladavini prava, korupcija, neefikasno pravosuđe, nedostaci u obrazovnom sistemu kočnica su većeg ekonomskog rasta, ali i jedan od razlog odliva kvalitetne radne snage. Učesnici ministarskog panela složili su se da će ekonomijama regiona, od kojih su neke već završile fiskalnu konsolidaciju u smislu uravnoteženja prihoda i rashoda u budžetu, a neke su i dalje na tom putu, jedan od izazova biti i buduće održanje uravnoteženih javnih finansija, koje možda jesu uslov da se ostvare veće stope rasta, ali nisu dovoljne privredama regiona da smanje svoje zaostajanje za razvijenijim zemljama. Tako je Vladimir Vučković istakao da stabilnost jeste važan preduslov, ali nije dovoljan da se ostvari snažniji privredni rast, dok je Milenko Krajišnik, član Fiskalnog saveta Republike Srpske, istakao da će za pojedine regionalne zemlje biti izazov i da sprovedu do kraja fiskalnu konsolidaciju, odnosno očuvaju makroekonomsku stabilnost. „Za veći rast stope investicije u zemljama regiona moraju biti između 23 do 25 odsto BDP-a, kani li se pristizati razvijena Evropa“, upozorio je ovaj učesnik panela. Uz to, Dušan Vujović, bivši ministar finansija Srbije i moderator ministarskog panela u Bečićima, istakao je da regionalne ekonomije možda jesu beležile prethodnih godina više stope privrednog rasta od najrazvijenijih evropskih ekonomija, ali je nevolja u tome što taj rast nije bio zasnovan na održivim temeljima. Kao primer navodio se rast Srbije u prethodnoj godini, koji je bio posledica dobrih jednokratnih činilaca, na koje naša ekonomija neće moći da računa već ove godine, što nas dovodi do srednjoročno održive stope rasta od tri odsto, nedovoljne da bi se stigle i države u komšiluku, a kamoli one iz centralne ili istočne Evrope. Vujović je insistirao i da učesnici panela odgovore koliko je budžetska slika u njihovim zemljama zaista realna, odnosno da li ona realno odražava fiskalnu poziciju ili je ta pozicija gora „zahvaljujući“ budžetskim stavkama koje se knjiže ispod crte. Radunović je priznao da situacija u Crnoj Gori nije laka, te da su naročito problematični budžeti lokalnih samouprava, naročito u onim siromašnim i najmanje razvijenim opštinama, dok je Fatmir Gaši, zamenik kosovskog ministra finansija, istakao da njihov budžet ima najviše problema sa gubitašima među državnim i javnim preduzećima. „Kod nas 80 odsto neophodnih sredstava lokalne samouprave dobijaju iz budžeta, dok 20 odsto same finansiraju rashode. Situacija nije laka, naročito u siromašnijim sredinama, ali nama su najveći problem gubici javnih preduzeća. Sa Svetskom bankom upravo radimo na projektu rešavanja problema tih preduzeća, a od 2020. nameravamo da uvedemo redovno finansijsko izveštavanje o svim gubicima koja prave državna preduzeća kako bismo stekli potpunu sliku i videli gde smo i šta nam je činiti.“ Vladimir Vučković kazao je da je u Srbiji poslednjih godina nešto bolja situacija kada je u pitanju transparentnost budžeta, odnosno prikazivanje nekih rashoda iznad umesto ispod crte, naročito ako govorimo o gubicima državnih preduzeća, odnosno o garancijama države za kredite koje ta preduzeća uzimaju, ali je kao negativan primer istakao već sistematsko neusvajanje završnog računa budžeta, kako bi se iz tog izveštaja videlo šta je tačno potrošeno u jednoj fiskalnoj godini i na šta. Milenko Krajišnik istakao je da su u Bosni i Hercegovini najveći problemi u dugovima koje prave zdravstvene i javne ustanove, te jedinice lokalne samouprave, a što se onda preliva ili postaje rizik i za centralne budžete. S tim u vezi Nedim Ilahi je upozorio da ekonomije ovog regiona moraju reformisati svoje zdravstvene i obrazovne sisteme, ali na prvom mestu raditi na politikama koje će sprečiti veće migracije radne snage, jer će od toga zavisiti ne samo troškovi za zdravstveni sistem, već i stopa budućeg privrednog rasta, kao uslov za veći životni standard stanovništva. Takse su politička stvar Uvođenje carinske stope od 100 odsto na proizvode iz centralne Srbije i BiH nisu oštetile budžet Kosova, jer je ranije carina bila nula odsto, pa po tom osnovu nije ni bilo prihoda za budžet, kazao je tamošnji zamenik ministra finansija Fatmir Gaši. On je istakao da je odluka o taksama politička, nema nikakvo ekonomsko uporište, te je doneta kao odgovor na poteze dveju država koje nisu želele da priznaju nijedan dokument iz Prištine, ni carinske pečate, ni tablice, ni slobodan protok ljudi i kapitala. „U pitanju je politička mera, a mene politika ne zanima, ali je činjenica da nema napretka ekonomije bez političke stabilnosti“, upozorio je Gaši. BiH loš primer borbe protiv ilegalne trgovine U regionu Zapadnog Balkana porezi i akcize koje u budžete uplaćuje duvanska industrija čine oko 11 odsto ukupnih budžetskih prihoda. U tim zemljama, računajući i Sloveniju i Hrvatsku, ova industrija godišnje u budžete uplati čak 3,5 milijardi evra. Goran Pekez, direktor korporativnih poslova u kompaniji Japan tobako internešenal za Zapadni Balkan, istakao je kao pozitivnu činjenicu da sve regionalne ekonomije imaju akcizne kalendare neophodne kako bi se konzistentno i postepeno cene duvanskih proizvoda prilagođavale onima u EU, ali je kao loš primer istakao BiH, koja je od 2010. do 2018. drastično povećala akcize sa 28 na 90 evra na 1.000 cigareta i to je za posledicu imalo rast udela ilegalne trgovine duvana sa šest na čak 50 odsto. „Ovakav porast akciza i cena duvanskih proizvoda bio je preveliki teret za potrošače koji su se okrenuli ilegalnim alternativama. Akcizna politika mora biti prilagođena socijalnoj i ekonomskoj situaciji u zemlji, povećanje akciza mora biti umereno i postepeno, u skladu sa kupovnom moći stanovništva, jer samo tako će se sprečiti porast ilegalne trgovine“, upozorio je Pekez.