Muke s reformama

Poreske uprave zemalja regiona praktično se suočavaju sa istim procesom - reformama poreske administracije i jedina razlika je u činjenici da su u pojedinim zemljama te reforme odmakle više, dok se neke druge države nalaze na početku tog procesa, kazao je Peka Ruhonen, regionalni poreski savetnik MMF-a za Zapadni Balkan na panelu na kojem su učestvovali direktori ili zamenici direktora poreskih uprava svih zemalja regiona, odgovarajući na pitanje šta su zajednički problemi, a šta specifičnosti ove administracije u zemljama Balkana. „Kao poreski savetnik, uočavam izvesna uska grla, ali na prvom mestu smatram da vlade regiona moraju ohrabriti poreske uprave da se reformišu, ali i da među sobom razmenjuju podatke i više sarađuju, jer tako će njihova borba protiv poreskih prevara i utaja biti uspešnija“, smatra predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda, naglašavajući da pojedine države moraju rasteretiti svoje poreske uprave svih drugih administrativnih poslova koji se ne tiču prikupljanja poreza. „Posao naplate poreza i kontrole poreskih obveznika nije lak i svako nametanje dodatnih obaveza poreskim organima je loše, odnosno smanjuje efikasnost poreznika da se bave svojim primarnim zadacima.“ Peka je ukazao na probleme koji proističu iz sve rasprostranjenije internet trgovine, odnosno onlajn platformi za prodaju roba i usluga koje niču kao pečurke, sa trendom daljeg rasta, i koji će tek predstavljati veliki izazov za poreske organe. On kaže da poreske uprave regiona moraju i same shvatiti sopstvenu ulogu i svoje kapacitete u kontroli i naplati poreza, ali moraju imati i podršku države, odnosno izvršne vlasti u reformama koje će omogućiti njihov efikasniji rad. „Poreske uprave moraju raditi na osmišljavanju strategije oporezivanja tih modela trgovine, što nije lak posao, jer ne znamo gde se te transakcije vrše, da li će se porez prijaviti i na kom mestu, zbog čega je saradnja među upravama država regiona još značajnija nego što je bila ranije“, upozorio je Peka ukazujući na činjenicu da elektronska trgovina utiče i na organizacione i na kadrovske promene poreskih uprava u kojima će u bliskoj budućnosti nestati barem 30 odsto sadašnjih radnih mesta, dok će poreskim organima biti potrebni mladi, stručni ljudi sa znanjima neophodnim za poslove ubiranja poreza i oporezivanja na internetu. „Vlade moraju imati sluha za potrebe poreskih organa za kvalifikovanom radnom snagom, koja mora biti i motivisana, odnosno adekvatno plaćena za specifičan i odgovoran posao koji radi“, savetuje poreski stručnjak MMF-a. Govoreći o saradnji među poreskim upravama regiona, ali na osnovu iskustva koje ima na čelu Porezne uprave Hrvatske, članice Evropske unije, Božidar Kutleša je istakao činjenicu da „kako EU ne može imati efikasnu poresku administraciju bez saradnje i razmene podataka poreskih organa, tako ni zemlje regiona ne mogu očekivati da rade svaka za sebe“. On kaže da Hrvatska poreska uprava ima dobru saradnju sa kolegama iz regiona, te da je više nego spremna podeliti sopstvene iskustva, ali i podatke kojima raspolaže, jer kako kaže „kapital i poreske prevare ne poznaju granice i poreske administracije toga moraju biti svesne“. O izazovima na polju onlajn trgovine, odnosno digitalne industrije, govorio je Ilir Murtezaj, direktor Poreske uprave Kosova, ukazujući da rizici poreskih utaja i prevara na ovim platformama zahtevaju nova rešenja, ali i mnogo tešnju saradnju poreskih organa regiona u razmeni informacija o poreskim obveznicima. Od Miomira Mugoše, direktora Poreske uprave Crne Gore, moglo se čuti kako je u toj zemlji u toku reforma poreske administracije, kontinuirana obuka zaposlenih u poreskim organima, ali i priprema za uvođenje elektronske fiskalizacije od koje fiskalne vlasti Crne Gore očekuju daleko bolju naplatu poreza, a time i veće prihode u državnom budžetu. Enton Duro, direktor Poreske uprave Albanije, istakao je kako njihova administracija takođe prolazi kroz reforme, pre svega u cilju što efikasnijeg monitoringa odnosno praćenja transakcija u realnom vremenu, a naglašava i činjenicu da je Albanija formirala fiskalnu akademiju kako bi se kadrovi obučavali digitalnom procesu rada, stalno edukovali o najsavremenijim modelima ubiranja poreza i kontrole poreskih obveznika. „Prepoznali smo potrebu da se investira u ljudski kapital i njihovu obuku za nove poslove i izazove.“ Uočljivo je da poreske uprave država regiona najpre ističu potrebu usavršavanja informacionih sistema i tehnologija, pa se tako od Gorana Maričića, direktora Poreske uprave Republike Srpske, moglo čuti kako će ova uprava do kraja godine omogućiti potpuno elektronsko podnošenje poreskih prijava, kao i funkcionisanje elektronskog sandučeta, odnosno automatizaciju procesa slanja opomena za podnošenje poreskih prijava, što je za tamošnju upravu veliki iskorak u njihovoj digitalizaciji. Ističući da su poreski prihodi povećani za 170 miliona konvertibilnih maraka, Maričić kaže da Republika Srpska mnogo polaže na podizanje svesti poreskih obveznika o značaju plaćanja poreza za jednu zajednicu, kako bi se promenio odnos između poreskih organa i poreskih obveznika. Na promeni odnosa poreske uprave prema poreskim obveznicima insistirao je i Šerif Isović, direktor Poreske uprave Federacije Bosne i Hercegovine, koji kaže da njihovoj poreskoj administraciji nije drago što nije uspela da obezbedi samostalnost u radu, odnosno što za razliku od Poreske uprave Crne Gore nije postala samostalni državni organ, ali bez obzira na nezavršenu reformu poreske administracije, ona jeste prethodnih godina postala efikasnija, što se očitava i rastom prihoda u budžetu za gotovo 40 odsto. Bez obzira na to, svest o značaju plaćanja poreza u Federaciji je i dalje niska, a Isović se požalio i na slabu kontrolu granice i uvoza zbog koje se podaci koje imaju organi u BiH i susednim zemljama kada je u pitanju vrednost uvezene robe drastično razlikuju. Poreznici su se posebno požalili na odsustvo ministara finansija na panelu posvećenom poreskim upravama, naglašavajući da je upravo njihovo odsustvo iz sale najbolji pokazatelj odnosa koji izvršna vlast ima prema poreskim organima. Tako je Miro DŽakula, direktor Uprave za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine, u kojoj se indirektni porezi nalaze u nadležnosti države, a direktni pak u nadležnosti dva entiteta (Federacije BiH i Republike Srpske) ukazao na problem o kojem se nema hrabrosti govoriti, a to su poreski dugovi državnih preduzeća koji se godinama guraju pod tepih. Ukazano je i na činjenicu da u Federaciji, primera radi, zakon dozvoljava da žalba nekog poreskog obveznika sudskim organima odlaže izvršenje njegove obaveze što dovodi do situacije da je zbog sporog sudskog postupka koji predugo traje, takvu obavezu nemoguće naplatiti jer poreski dužnik za vreme trajanja postupka jednostavno nestane. Miroslav Đinović, savetnik u Poreskoj upravi Srbije, kazao je da je reforma poreske administracije u našoj zemlji prilično odmakla, da je podnošenje elektronskih prijava uvedeno odavno, te da Poreska uprava trenutno radi na procesu smanjenja filijala sa postojećih 178 na samo 37, što neće dovesti do smanjenja broja zaposlenih u administraciji, ali hoće do reorganizacije u okviru same uprave. Faruk Omeri, iz Poreske uprave Severne Makedonije pohvalio se činjenicom da ta zemlja završava jednu od najsloženijih reformi u poreskoj administraciji a to je elektronsko podnošenje poreskih prijava, kao i da se radi na efikasnom softverskom rešenju za adekvatnu analizu rizika, koji su isticali i predstavnici poreskih organa drugih država regiona. Poreznici su se osvrnuli i na borbu protiv sive ekonomije, odnosno na činjenicu da povećana stopa naplate poreza, odnosno rast poreskih prihoda u budžetu ipak nije drastično smanjio stopu sive ekonomije, dok je Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija Japan tobako internešnala za Zapadni Balkan, ukazao da nijedna vlada, ni poreska uprava ne može na naplati poreze ukoliko su poreska opterećenja prevelika za životni standard građana, te da je neophodno da se vodi računa o ekonomskom i socijalnom položaju stanovništva kada se donose odluke o visini poreza i akciza. Navodeći primer Bosne i Hercegovine, države koja je za poslednjih osam godina drastično povećala akcizu na cigarete i duvanske proizvode što je dovelo do bujanja ilegalnog tržišta, Pekez je ukazao i na činjenicu da moratorijum na dalji rast akciza nije usvojen u toj zemlji zbog specifične političke situacije. Pekez je apelovao na predstavnike ministarstava finansija i poreskih administracija da uspostave još tešnju saradnju u regionu kako bi se sprečili ilegalna trgovina i šverc, odnosno doprinelo efikasnijoj borbi protiv sive ekonomije. On kaže da vlasti u regionu u predstavnicima duvanske industrije imaju partnera u zajedničkoj borbi protiv šverca i sive ekonomije, a istakao je i primer organizovanja nagradne igre u Srbiji prošle godine, koja je doprinela podizanju svesti o značaju legalnog prometa, odnosno fiskalnog računa i imala pozitivan uticaj na povećanje poreskih prihoda, navodeći da u Bosni i Hercegovini trenutno razmatraju da pokrenu sličnu inicijativu. Poreznici su se složili da borba za legalne tokove i što veći obuhvat poreskih obveznika mora biti kombinacija prinude, to jest bolje kontrole i naplate poreza i motivisanosti poreskih obveznika da sami prijavljuju i plaćaju porez, svesni da na taj način pomažu i sebi i zajednici u kojoj žive.