Trendovi i izazovi digitalnih plaćanja

Korišćenje tehnologija beleži ogroman rast širom sveta. Preko četiri milijarde ljudi koristi internet, u odnosu na samo 1 milijardu pre 10 godina. Broj korisnika pametnih telefona povećao se na tri milijarde na svetskom nivou dok predviđanja kažu da će korisnici mobilnih telefona i tablet računara izvršiti 200 milijardi mobilnih transakcija do kraja 2019. godine. Posmatrajući konkretno finansijsku industriju, tehnologija je doživela velike promene u proteklim decenijama i danas smo svi postali međusobno povezani. Ova povezanost transformiše sadašnjost i budućnost, na način na koji potrošači međusobno deluju i vrše transakcije. Zahvaljujući najmodernijim tehnologijama i rastućem udelu elektronske i mobilne trgovine, odnosno e- i m-trgovine, digitalna plaćanja se razvijaju i transformišu način na koji kupujemo. Sve to donosi vrednost kako za kompanije tako i za potrošače. Da li znate da se 81 odsto zloupotreba dešava zbog slabih lozinki? Moramo da prihvatimo činjenicu da su nas lozinke izneverile. Ne samo da ne uspevaju da spreče krađu podataka i prevaru, već nas i razbesne. Teško ih je zapamtiti i često moraju da budu toliko složene da na kraju moramo da ih zapišemo, čime obesmišljavamo njihovu funkciju. Pošto su lozinke takva svakodnevica, ne menjamo ih često, ako ih uopšte ikada promenimo. U stvari, 47 odsto ljudi priznaje da koristi lozinke koje su najmanje 5 godina stare, a čak 21 odsto ljudi koristi lozinke starije od 10 godina. Da, iznenađujući je broj ljudi koji imaju lozinke starije od Instagrama. Takođe, ljudi koriste tu „drevnu“ lozinku da bi osigurali i po nekoliko naloga; 73 odsto onlajn naloga je zaštićeno lozinkama koje imaju višestruke uloge. Razumljivo je zato da je većina ljudi zabrinuta zbog onlajn sigurnosti, a preko dve trećine ljudi više ne veruje da lozinke mogu zaštititi njihove račune. Sve duže i komplikovanije lozinke nisu rešenje, a s druge strane, one lako pamtljive se lako i hakuju. Moramo prihvatiti da je koncept lozinki pogrešan. Postoji kvaka 22 između toga da se lozinke učine dovoljno sigurnima da završe posao, ali dovoljno brze i lake da ih zaista koristimo. I pozicija medijatora između dva zahteva nije dobra ni za biznise, ni za njihove zaposlene, niti za kupce. Prevare na internetu koštaju kompanije milione svake godine i ujedno postaju sve naprednije. Prošle godine, 55 odsto preduzeća je prijavilo povećane gubitke u vezi sa onlajn prevarama, uglavnom zasnovanim na preuzimanjima računa. Ovaj trošak se neizbežno prenosi na potrošače, tako da će prevazilaženje lozinki biti korisno za sve nas. Vlade, kompanije i pojedinci treba zajedno da se fokusiraju na značaj sigurne digitalne infrastrukture, ostvarujući saradnju sa programerima i preduzetnicima. U ovoj oblasti, Vlada treba da bude više od regulatornog tela. Treba da bude aktivan igrač i zajednički branilac. Uradili smo veoma dobar posao u okviru naše industrije kako bismo poboljšali sajber odbranu i mnogo ulažemo u bezbednost platnog eko-sistema. Ne iznenađuje činjenica da je onlajn kupovina u porastu i da predstavlja kontrast kupovini u tržnim centrima. Digitalno okruženje je nekim trgovcima na malo poslednji spas, ali i ulazna tačka za druge. Kombinacija praktičnosti i personalizacije znači da se sve više kupaca okreće onlajn kupovini – istraživanja kažu da čak 80 odsto Evropljana sada koristi svoje mobilne uređaje za kupovinu, tako da onlajn kupovina postaje standard. Ostavljanjem digitalnog traga u onlajn kupovini dolazi do povećanog rizika od sajber pretnji. Što je više načina da kupite i platite, to postaje važnije da ti procesi budu bezbedni. Međutim, obezbeđivanje onlajn prodavnica od prevare i najnovije generacije sajber kriminalaca često znači nezadovoljstvo kupaca složenim lozinkama koje se teško pamte i negativno utiču na prodaju. Napuštanje korpe je termin s kojim su mnogi onlajn trgovci upoznati. Oko četvrtine onlajn kupovine u Evropi je napušteno pre završetka, a preduzeća troše bezbroj sati pokušavajući da shvate zašto i kako da preokrenu trendove. A problem je jednostavno u tome što proces kupovine ima previše koraka, zahteva previše prijava, što znači da potrošač ulaže mnogo truda da bi se zaštitio od prevare. Dobra vest je da se način na koji obezbeđujemo plaćanja - menja, tako da plaćanja danas mogu biti i jednostavna i sigurna. Evropa postaje pionir u novoj eri bezbednosti. Na horizontu se pojavio novi standard kao deo nove regulative za digitalna plaćanja - PSD2 (Payment Service Directive 2). I, iako je njegova primena obavezna za tržišta EU, on ipak može imati uticaj na iskustvo kupovine i na ostalim evropskim tržištima. EMV 3DS je globalni industrijski standard dizajniran da se digitalna plaćanja učine sigurnijima. Jednostavnim jezikom – pomaže da se digitalna plaćanja učine bezbednijim. Ovaj novi standard podržava nove tehnologije kao što je biometrijska autentifikacija, kreirajući praktičnije, bezbednije i manje stresno iskustvo korisnika prilikom onlajn kupovine. Izdavaoci platnih kartica kreirali su različita rešenja kako bi pomogli trgovcima da ispune neophodne standarde. Mastercard provera identiteta (Mastercard Identity Check) nudi vrhunske metode provere korisnika kako bi se osiguralo da su prevare pod kontrolom, eliminišući lažna odustajanja i potrebu da se pamte desetine lozinki. Sistem koristi lako primenjive alternative, kao što je dinamička šifra ili biometrija. Aktivira se na osnovu onoga ko ste, a ne na osnovu onoga što pamtite – čineći proces jednostavnijim. Mastercard ID Check čini dostupnim nekoliko tipova autentifikacije. Autentifikacija je moguća sa jednokratnim kodom putem SMS-a ili putem verifikacije otiskom prsta. Sva ova rešenja pružaju jedinstvenu, personalizovanu autentifikaciju. Balkan je i dalje tržište u razvoju u pogledu mobilnih i digitalnih plaćanja - ali činjenica je da ljudi ovde lako prihvataju rešenja koja im štede vreme. Imajući u vidu da ljudi u proseku koriste mobilne telefone 5 sati dnevno, predstavljaju pozitivnu osnovu za budući razvoj plaćanja. Ako se pitamo šta je sledeće poglavlje u evoluciji plaćanja, jasno je da je to plaćanje mobilnim telefonom. Pametni telefoni su odavno prerasli svoju osnovnu ulogu koja se zasnivala na komunikaciji i sada su naš partner 24 sata dnevno sa aplikacijama koje nam štede vreme i olakšavaju život, jer nam omogućavaju da bilo kada i bilo gde vršimo plaćanje računa, kupujemo različite proizvode i usluge, naručujemo hranu, rezervišemo karte i hotele. Mobilna plaćanja su već tu. Baš kao što je beskontaktna tehnologija koja je za samo godinu dana postala standard, mobilna plaćanja će biti široko prihvaćena u bliskoj budućnosti. A da bi bila i sigurna, ulažemo resurse i znanje, sarađujemo sa partnerima iz Vladinog i nevladinog sektora, sve kako bismo omogućili da potrošači mogu da plate bilo kada i bilo gde svojim fizičkim ili mobilnim karticama.